Glasaj, Srbijo! Ko je bio najbolji predsednik države ikad?!

Ostavkom Aleksandra Vučića završeno je više od devet godina njegovog predsedničkog mandata. Do izbora novog šefa države postavlja se pitanje - ko je bio najbolji predsednik ikad?!

Vučić je ostavku potpisao 27. septembra, posle tačno devet godina i 119 dana na mestu prvog čoveka Srbije, a narednog jutra predao dužnost predsednici Narodne skupštine Ani Brnabić, koja je preuzela funkciju vršioca dužnosti predsednika Republike.

To je prilika da se podsetimo ljudi koji su od stvaranja Savezne Republike Jugoslavije 1992. godine do danas bili na najvišoj državnoj funkciji i da vas pitamo: ko je, po vašem mišljenju, ostavio najdublji trag?

U anketi su ponuđeni Dobrica Ćosić, Zoran Lilić, Slobodan Milošević i Vojislav Koštunica, kao predsednici države posle raspada SFRJ, odnosno Boris Tadić, Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić kao predsednici Srbije po obnavljanju samostalnosti.

Dobrica Ćosić (SR Jugoslavija)

Dobrica Ćosić bio je prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije, formirane 1992. godine. Njegov kratak mandat ostao je upamćen pre svega po pokušajima da se u vreme ratova na prostoru bivše Jugoslavije dođe do političkog rešenja. Kao predsednik SRJ, Ćosić je u aprilu 1993, zajedno sa drugim državnim predstavnicima, pozvao rukovodstvo Republike Srpske da prihvati Vens-Ovenov mirovni plan za Bosnu i Hercegovinu.

Njegov mandat trajao je manje od godinu dana.

Zoran Lilić (SR Jugoslavija)

Zoran Lilić vodio je SR Jugoslaviju od 1993. do 1997. godine, u jednom od najtežih perioda međunarodne izolacije i ratova u regionu. Tokom svog mandata javno je podržavao mirovne inicijative i pozivao rukovodstvo Republike Srpske da prihvati međunarodne mirovne predloge. 

U vreme njegovog predsedničkog mandata postignut je Dejtonski mirovni sporazum 1995. godine, kojim je završen rat u Bosni i Hercegovini, a Savet bezbednosti UN potom je suspendovao opšte sankcije protiv SR Jugoslavije.

Slobodan Milošević (SR Jugoslavija)

Slobodan Milošević bio je predsednik Srbije do 1997, a potom predsednik SR Jugoslavije do oktobra 2000. Jedan od događaja koji njegovi politički naslednici i pristalice najčešće ističu jeste njegova uloga u Dejtonskim pregovorima 1995. godine. Milošević je predvodio delegaciju SRJ i Republike Srpske i bio jedan od ključnih učesnika pregovora koji su doveli do okončanja rata u Bosni i Hercegovini.

Posle Dejtona usledila je suspenzija sankcija SR Jugoslaviji. Istovremeno, njegov period vlasti ostao je vezan i za ratove devedesetih, tešku ekonomsku krizu, međunarodnu izolaciju, sukob na Kosovu i NATO bombardovanje 1999. godine, zbog čega su ocene njegovog političkog nasleđa izrazito podeljene.

Vojislav Koštunica (SR Jugoslavija)

Dolazak Vojislava Koštunice na mesto predsednika SR Jugoslavije 2000. označio je veliku promenu u spoljnopolitičkom položaju zemlje.

Već 1. novembra 2000. SR Jugoslavija primljena je u Ujedinjene nacije, manje od mesec dana nakon promene vlasti. Istovremeno počinje intenzivnije približavanje evropskim institucijama: SRJ je uključena u Proces stabilizacije i pridruživanja EU, a zemlja se postepeno vraćala u međunarodne političke i finansijske tokove.

Koštuničin mandat zato se pre svega vezuje za međunarodnu reintegraciju zemlje nakon izolacije devedesetih i političku tranziciju posle 5. oktobra 2000.

Boris Tadić (Republika Srbija)

Period vlasti Borisa Tadića od 2004. do 2012. pamti se kao vreme duboke korupcije, spornih privatizacija i ekonomskog razočaranja. Evropske institucije su tada upozoravale na ozbiljne probleme sa korupcijom i tražile preispitivanje 24 sporne privatizacije, dok je u delu javnosti ostao snažan utisak da je tranzicija dovela do gašenja brojnih preduzeća, gubitka radnih mesta i rasprodaje društvene imovine.

Posebno sporna bila je Tadićeva regionalna politika. Njegova izvinjenja u Sarajevu, Hrvatskoj i Vukovaru pristalice su predstavljale kao politiku pomirenja, dok većinski narod Srbije nije shvatio da je vlast zarad ličnog interesa preuzimala odgovornost u ime čitavog naroda i izvinjavala se drugima, bez podjednako snažnog insistiranja na priznavanju srpskih žrtava. Zbog toga je deo javnosti njegovu politiku doživljavao kao prihvatanje uloge Srbije kao glavnog krivca za ratove devedesetih.

Istovremeno je evropska integracija bila centralni politički cilj, dok je Kosovo 2008. jednostrano proglasilo nezavisnost. Zato kritičari Tadićev mandat sumiraju kao period spornih privatizacija, korupcije, ekonomskog slabljenja i spoljne politike koju su smatrali previše popustljivom prema Zapadu i državama regiona.

Tomislav Nikolić (Republika Srbija)

Tomislav Nikolić bio je predsednik Srbije od 2012. do 2017. godine. Njegov mandat odvijao se u periodu u kojem je Srbija nastojala da istovremeno razvija odnose sa Evropskom unijom, Rusijom i Kinom.

Tokom njegovog mandata Srbija je 21. januara 2014. zvanično otvorila pristupne pregovore sa Evropskom unijom, a do kraja njegovog predsedničkog mandata bilo je otvoreno više pregovaračkih poglavlja.

Nikolić i ruski predsednik Vladimir Putin su 2013. potpisali Deklaraciju o strateškom partnerstvu Srbije i Rusije, a u tom periodu dodatno su razvijani i politički i ekonomski odnosi Srbije sa Kinom. 

Aleksandar Vučić (Republika Srbija)

Aleksandar Vučić bio je predsednik Srbije od 31. maja 2017. do ostavke 27. septembra 2026., čime je imao najduži neprekidni predsednički mandat među predsednicima Srbije u ovom periodu.

Njegov mandat posebno su obeležili veliki infrastrukturni projekti. U martu 2022. otvorena je brza pruga Beograd–Novi Sad, kojom je vreme putovanja između dva grada smanjeno na približno 33 minuta, dok su tokom narednih godina građeni i otvarani novi auto-putevi, koridori i železničke deonice.

Foto: Ilustracija

Period njegovog mandata obeležio je i rast srpske ekonomije: prema podacima Svetske banke, realni BDP po stanovniku povećan je između 2017. i 2025, dok je Srbija u oktobru 2024. prvi put dobila investicioni kreditni rejting agencije Standard & Poor's.

Tokom Vučićevog predsedničkog mandata Srbija je nastavila politiku saradnje i sa EU i sa Rusijom, Kinom, SAD i drugim partnerima, dok su Kosovo, evropske integracije i pitanje spoljnopolitičkog balansiranja ostali među centralnim temama njegove politike.