SRPSKO RUSKI DIL ĆE RAZBESNETI ZAPAD: Moskva će imati presudnu ulugu u rešavanju konačnog statusa Kosova i Metohije!

Srbija neće ići ni u kakvo rešavanje konačnog statusa Kosova i Metohije bez podrške Rusije i konsultacija sa njenim najvišim zvaničnicima

Ovaj čvrst dogovor, čije su temelje postavili predsednici Vladimir Putin i Aleksandar Vučić, tokom sastanka u Kremlju u osvit proslave Dana pobede, potvrđen je i u utorak i tokom sastanka šefova diplomatija dveju država u Sočiju.

Ljajić: sledeća runda ključna Naredna runda dijaloga Beograda i Prištine je ključna faza. Posle sastanka predsednika Vučića i Tačija znaće se da li se ide u pravcu rešenja kosovskog pitanja - ocenio je u sredu potpredsednik Vlade Rasim Ljajić. On je za TV Prva rekao da je stanovište svih u Vladi da to pitanje treba da se reši i da su legitimne sve opcije koje ne zagovaraju sukobe, ratove, ili koje ne teže zamrznutom konfliktu.

Kako prenose Novosti Beograd će u narednim mesecima, koji se procenjuju kao ključni za budućnost južne pokrajine, imati punu podršku Kremlja za predloge koje bude izneo u pregovorima sa Prištinom. Takođe, ukoliko se neka od zapadnih sila bude konsultovala sa Rusijom oko razrešenja kosovskog čvora, a koje bi ponudio Beograd, Moskva će to podržati.

Ovi zaključci, koji proističu iz poslednjih razgovora srpskih i ruskih zvaničnika, naslanjaju se na ranije poruke koje su stizale iz Moskve povodom kosmetskog pitanja. Naime, još u decembru prošle godine, predsednik Vučić dobio je potvrdu svog ruskog kolege da je Rusija spremna da se uključi u dijalog Beograda i Prištine ako bude pokušaja da se proširi format pregovora i u njega se uključe SAD.

Takođe, u maju, prilikom narednog susreta dvojice šefova država, Vučić je Putinu rekao da je bez ruske saglasnosti u UN nemoguće dobiti rešenje. Tada je najavljeno i da će Rusija veoma aktivno pratiti razgovore o KiM, a posebno uticaj različitih međunarodnih faktora na to pitanje, kao i da će "pravovremeno reagovati".

Jedan od faktora zbog kojih bi pitanje KiM i posebno severa Kosova moglo da dobije na značaju u međunarodnim okvirima jeste mogućnost oživljavanja ideje "zelene transverzale".

Iako trenutno nije zvaničan projekat iza koga stoji neka određena država, ova ideja ima kapaciteta da "vaskrsne" u budućnosti na terenu, zbog čega se u srpskom državnom vrhu u okviru dijaloga o rešavanju kosovskog pitanja ističe i ova tema. Nju bi, kako se smatra, na umu trebalo da imaju i svetske prestonice, naročito one koje zaziru od širenja radikalnog islama poput Vašingtona i Pariza.

U tom svetlu trebalo bi i posmatrati strateški značaj severa Kosmeta sa četiri srpske opštine, koji je, kako je ovih dana istakao šef diplomatije Ivica Dačić, prepreka zatvaranju „zelene transverzale".

AMAN, HRVATI STIDITE LI SE VI IČEG! PONIŠTILI PRESUDE OSUĐENIM USTAŠAMA: Sudovi u 'lijepoj njihovoj' prekrajaju istoriju!

Koncepcija, koja znači teritorijalni kontinuitet područja naseljenih muslimanskim stanovništvom, kako nam objašnjava istoričar Nemanja Starović, komplementaran je sa projektom Velike Albanije. Zbog toga ne treba zanemariti povećani uticaj i veliko prisustvo različitih organizacija koje promovišu radikalni islamizam na prostoru KiM, Raške i Bosne i Hercegovine, a koje su finansirane od najradikalnijih džihadističkih organizacija sa Bliskog istoka.

Nedavno je predsednik Aleksandar Vučić upozoravao da kod dela Albanaca postoji potreba za formiranjem "zelene transverzale", na čijem putu je sever Kosova i da je reč o liniji na kojoj su uvek insistirali.

- Da bi se danas uspostavila "zelena transverzala", koja bi išla od Albanije, preko KiM i Raške, do Federacije BiH, prepreka su dva područja. Jedan obuhvata Novu Varoš, Priboj, Rudo, Čajniče i Foču, a drugi sever KiM. U tome je, između ostalog, strategijski značaj severa Kosmeta i sagovornicima u Beloj kući i u zapadnoj Evropi, pre svega u Parizu, koji u radikalnom islamizmu vide veliki problem, treba ukazivati na mogućnosti oživljavanja "zelene transverzale" - smatra Starović.

DAČIĆ: Bez Rusije Srbija ne bi mogla da odbrani svoje nacionalne interese

Prema rečima profesora Fakulteta političkih nauka Dragana Đukanovića, planovi o "zelenoj transverzali" bili su na snazi pre dve, tri decenije i podrazumevali su spajanje prostora od zapadne Makedonije, preko severa KiM i Sandžaka do BiH, ali danas, kada na severu Kosmeta 95 odsto stanovništva čine Srbi, kako smatra, te opasnosti nema.

- Dugoročno gledano, ukoliko bi se na KiM zadržao status kvo, uz postojeće demografske tendencije, došlo bi do prekomponovanja etničke strukture pa bi taj projekat mogao da postane realan i sprovodiv na terenu - kaže Đukanović.

U SRBIJU USKORO STIŽE JEDNA OD NAJVEĆIH INVESTICIJA DO SADA: Kinezi ulažu 994 miliona dolara u fabriku guma kod Zrenjanina! Zaposliće u startu čak 1.500 ljudi!

On napominje da će se oko severa KiM lomiti koplja u briselskom dijalogu, jer mu i Beograd i Priština pridaju strateški značaj, prevashodno zbog hidropotencijala i značajnih nalazišta ruda koja se tamo nalaze.

Nije zvanična politika Turske Projekat zelene transverzale" zadržao se do početka 20. veka u vidu najzapadnije etape osmanskog voza koji se protezao od Basre u Iraku do Bihaća u BiH, ali je izgubio na značaju uspostavljanjem turske republike - pojašnjava Starović. - Ta ideja je opasna ukoliko iza nje stoji državni projekat, ali po odlasku Ahmeta Davutoglua sa vlasti u Turskoj, koji je bio glavni ideolog neoosmanizma, takva politika je napuštena, a aktuelnim zvaničnicima u Ankari ona nije u interesu jer bi destabilizovala region.