ĐORĐEVIĆ: Marinika i njene laži!

Zoran Đorđević, član Predsedništva Srpske napredne stranke istakao je danas da Marinika Tepić prednjači u orkestriranim nastupima opozicije

U danu kada je Srbija na naslovnim stranama i u udarnim vestima mnogih svetskih medija – po svojoj uspešnosti u borbi protiv virusa Covid 19, i kada i mnogi svetski državnici navode našu državu kao izuzetan primer u procesu vakcinacije i obezbeđivanja dovoljnih količina vakcina za naše građane, ali i po odlučnosti i uspešnosti Srbije i njenog rukovodstva, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, u borbi protiv organizovanog kriminala – javili su se samozvani lideri nečega što sebe zove nekakvom opozicijom da, u svom šarlatanskom i cirkuzantskom maniru, u svojoj zaslepljenosti i patološkoj opsednutosti Aleksandrom Vučićem, u mržnji prema njemu lično, ali i njegovoj porodici, jadni i bedni, i rečju i delom – još jednom pokušaju da lažima i uvredama, pretnjama i zaista bolesnim konstrukcijama nepostojećih afera, sve te uspehe omalovaže, umanje, poreknu čak.

Iako su, neki od njih, brže-bolje i sami potrčali da vakcinu prime, za svaki slučaj – da bih odmah potom nastavili da lažu i obmanjuju građane Srbije (i kada je proces vakcinacije u pitanju, ali i za sve ostalo u čemu Srbija danas prednjači) – za njih je sve, sve što svojim radom i delima simbolizuje i personifikuje Aleksandar Vučić – uvek i samo – čista i gola, neskrivena, patološka mržnja, pri čemu ni Srbija, odnosno njeni građani, koji veruju svom predsedniku i koji znaju, vrlo dobro znaju, ko zaista brine i radi u njihovu korist i za njihovo dobro – nisu pošteđeni mržnje i prezira te umišljene, sujetne nazovi „elite“.

Znajući da im građani Srbije ne veruju, što su im belodano i pokazali na svim dosadašnjim izborima, na koje su ti – osioni i bahati, laganju i plačkanju istih tih građana skloni, „lideri i liderčići“ uopšte smeli da izađu – ovaj put su primenili unekoliko drugačiji metod, isturajući u prvi plan ženu, ženu političarku, Mariniku Tepić, računajući da će sve te njene laži, uvrede, bljuvotine i fantazmagorične izmišljotine koje izgovara, upravo stoga što ih saopštava žena – moći nekoga da prevare. Ujedno, ako na te verbalne splačine bude reakcije sa druge strane – onda je lako tu drugu stranu optužiti za mizogen odnos, za netrpeljivost i netoleranciju po osnovu polnih razlika, za nasilje prema ženama, odnosno – onda je lako na jednu laž dodati drugu, i tako u krug.

Doduše, upravo su oni, oni njeni, Marinikini, poznati po tome što su umeli fizički da napadnu žene, da ih biju, da ih vređaju i prete im. Upravo su oni imali neke od najogavnijih seksističkih i svih drugih poruka i javno izrečenih uvreda, baš na račun žena. Neću da podsećam sada na to, jer verujem da građani Srbije vrlo dobro pamte sve te „maštovite“ priloge i postupke kojima su ove „junačine“ dodatno potvrdile svoju psihopatološku anamnezu, svoju karakternu i etičku niskost, svoju šizofrenu i bizarnu ličnost, i pojedinačno, ali i svi zajedno – kao skupina opskurnih i u svakom smislu jalovih tipova, koji su jedino vredni i radni kada je u pitanju prisvajanje tuđe imovine. Privatne ili državne, njima je potpuno svejedno.

Ono na šta želim da ukažem jeste to da ovi orkestrirani nastupi, u kojima danas prednjači Marinika Tepić, zapravo za cilj imaju da, bukom i agresijom, velikom količinom laži i prividnih argumenata i nazovi dokaza, skrenu pažnju sa toga ko je sve od tih „moralnih gromada, časnih i čestitih boraca za demokratiju“ imao veze sa pripadnicima kriminalnih grupa, ko se slikao sa njima, kome je najbolji drug osuđivani narko diler, ko ima silne milone evra za koje nikako da objasni kako ih je „zaradio“, ko je bio, ili još uvek jeste, na nekakvom, nečijem platnom spisku, kao i da li, možda, sva ova buka i bes, sve te laži, zapravo služe tome da zaštite kriminalce, u ovom slučaju Belivuka i njegovu grupu, odnosno njihove nalogodavce, koji se možda kriju baš među tim „istinskim posvećenicima za vladavinu prava“ – kao sebe taj nesposobni i neradnički bašibozluk, okupljen u sektama sličnim političkim partijicama, voli da predstavlja.

Mnogo ima tih pitanja na koje Marinika nema odgovor. Ili ga ima, ali je sramota da na njih odgovori. Ako ona uopšte zna šta znači ta reč – sramota. Ako je uopšte sposobna da oseti stid, ona – koja je svoja politička i ideološka uverenja menjala, bar ono što se zna, do sada šest puta, ali uvek ostajala iskreno posvećena samo jednom – svojoj ličnoj koristi.