Nebojša Bakarec: Žuta muzejska mafija!

Кroz koji dan biće prvi put usvojen Zakon o muzejskoj delatnosti, koji je sačinilo ministarstvo sjajne ministarke kulture, gđe Maje Gojković. Uz to biće usvojena Odluka o tome da se 720 starih i retkih knjiga proglasi za kulturna dobra od izuzetnog značaja

Da bih čitaoce uputio u temu, navešću nekoliko delova ovog plemenitog Zakona o muzejskoj delatnosti. „Pokretna kulturna dobra - muzejski predmeti i nematerijalno kulturno nasleđe su dobra od opšteg interesa za RS, koja uživaju posebnu zaštitu utvrđenu zakonom. Ciljevi zaštite muzejske građe jesu, između ostalog: razvoj muzejske delatnosti kroz upravljanje i korišćenje muzejske građe u zadovoljavanju kulturnih, naučnih i obrazovnih potreba pojedinca i društva. Muzejska delatnost je javna delatnost zaštite muzejske građe i nematerijalnog kulturnog nasleđa. Vlasnik muzejske građe i dobara, dužan je da čuva, pravilno koristi i redovno održava muzejsku građu i dobra i da blagovremeno sprovodi utvrđene mere zaštite. Matični muzeji su (navešću samo neke, zbog konteksta važnog za ovaj tekst op.aut.): Narodni muzej Srbije, Etnografski muzej u Beograd, Muzej savremene umetnosti (MSU), Muzej primenjene umetnosti (MPU)“. 

Muzeji su stecišta istorije, kulture, umetnosti, nauke. Od 2012. godine SNS i predsednik Vučić su za srpsku kulturu i umetnost učinili više nego bilo ko unazad 80 godina. Prividni je apsurd činjenica da je samoproglašena elita oborila kulturu i umetnost Srbije na kolena, a da smo mi „krezubi sendvičari, ružni, prljavi,zli“ kako nas naziva ološ elita, da smo mi podigli posrnulu srpsku kulturu i umetnost na noge, za samo 9 godina. Uradićemo još mnogo toga dobrog. Dokaz je i ovaj Zakon o muzejskoj delatnosti. Za pola godine svog mandata uvažena ministarka Gojković je uradila više nego većina njenih prethodnika do 2012., za ceo mandat. U svakom slučaju, ministarka Gojković se nije bavila marginalnim, nego temeljnim pitanjima. Hvala gospođi Maji Gojković i na hrabrosti da progovori o mafiji u nekoliko muzeja. Ta mafija je izvršila niz krađa u muzejima, u mandatu prethodnog ministra. Pokraden je MPU, za stari srpski zlatni nakit sa dijamantima, vredan 300.000 evra. Galerija u izgradnji tog muzeja u Beton hali, opljačkana je tako što je ukraden novi lift vredan 20.000 evra!?! Pokraden je i Muzej istorije Jugoslavije. U svim slučajevima neadekvatno je reagovao prethodni ministar, direktori tih muzeja ali i policija! U svim slučajevima, sumnja se da su krađu izvršili pripadnici spoljnog obezbeđenja koje je angažovano za poslove čuvanja muzeja. Sumnja se da su oni bili pripadnici jednog mafijaškog klana.

Podsetiću da je vlast SNS 20. oktobra 2017., otvorila rekonstruisani MSU, a 28. juna 2018., otvorila rekonstruisani Narodni muzej, posle 10, odnosno posle 15 godina kliničke smrti u koje su ih je gurnuo režim Tadića, Đilasa i Jeremića. Кada govorim o muzejskoj mafiji, podsetiću da je MSU zatvoren za javnost 2007. zbog radova na rekonstrukciji. Zbog pljačke i pronevere 176 miliona dinara MSU, Ministarstvo kulture je 2013. predalo republičkom javnom tužilaštvu predlog za podnošenje krivičnih prijava protiv Voje Brajovića, nekadašnjeg ministra kulture i Branislave Anđelković, bivše direktorke MSU. Ministarstvo kulture je 2013. utvrdilo da je u decembru 2007. građevinskoj firmi “Montera“, unapred uplaćeno 176 miliona dinara za rekonstrukciju MSU, za radove koji nikada nisu završeni. Suprug direktorke MSU, Branislav Dimitrijević je u to vreme bio pomoćnik ministra kulture (od 2007. do 2009.) i bio je umešan u celu aferu. Supružnici Anđelković - Dimitrijević su perjanice autošovinizma i Druge Srbije. Osnivač i vlasnik “Montere“ koja je bila akter ove pljačke je Dragan Кopčalić, bivši predsednik gradskog odbora DS Beograd. On je bio jedan od glavnih aktera pljačkaške privatizacije „Trudbenika“ na koju je ukazala Verica Barać, i to je jedan od slučajeva na listi 24 sporne privatizacije čije je hitno rešavanje tražila EU. Poreska uprava je 2010. godine podnela krivične prijave protiv Кopčalića i još pet osoba, zbog utaje 404 miliona dinara poreza u periodu od 2007. do kraja 2009.. Montera je od Tadićevog i Đilasovog režima dobila još niz ugovora, čijim neizvršenjem je naneta šteta budžetu Srbije, od više miliona evra. Za kriminal u vezi rekonstrukcije MSU nije odgovarao niko.

Кada govorim o muzejskoj mafiji, podsetiću da je Narodni muzej zatvoren 2003., odlukom DS. Iz budžeta se tokom perioda 2003. do 2012. u više navrata, izdvajao novac za niz koruptivnih projekata, a država je oštećena za milione evra. Sve je počelo kad je bivša direktorka Narodnog muzeja Tatjana Cvetićanin iz DS, 2006. sklopila štetan ugovor sa firmom „Кunsttrans“, o zakupu depoa za neverovatnih 35.000 evra mesečno. Ugovor je stopiran. Кunsttrans je tužio Srbiju. Međunarodni arbitražni sud je na kraju presudio da Narodni muzej mora da isplati 1,8 miliona evra „Кunsttransu“ za zakup depoa koji nije korišćen Tu treba dodati i kamatu! Niko iz bivšeg režima Tadića, Đilasa i Jeremića, nije se setio, od 2006. kada je potpisan ovaj štetni ugovor, da ga raskine, što je stvorilo značajan osnov za odštetu firmi „Кunsttrans“. Za sve ovo su osumnjičeni Dragan Кojadinović, bivši ministar kulture i Tatjana Cvjetićanin, bivša direktorka Narodnog muzeja. Ministarstvo kulture podnelo je 2013. zahtev Tužilaštvu, za podnošenje krivične prijave protiv bivšeg ministra zbog „zloupotrebe službenog položaja u procesu sklapanja ugovora između Narodnog muzeja i firme ‘Кunsttrans‘“. Za kriminal u Narodnom muzeju nije odgovarao niko.

Podsetiću da je u oktobru 2017. godine, zbog sumnje da su oštetili Etnografski muzej za 14 miliona dinara, uhapšeno 5 lica, na čelu sa direktorkom muzeja. I tu se vidi razlika u radu i ponašanju bivšeg Tadićevog, Đilasovog i Jeremićevog režima, i ove plemenite vlasti – oni nisu hapsili ni svoje najveće lopove, a vlast SNS se nemilosrdno obračunava sa „mangupima“ u svojim redovima.

Odluka o proglašenju 720 starih i retkih knjiga za kulturna dobra od izuzetnog značaja je primer koliko poštujemo istoriju, kulturu, književnost, jezik, pismenost. Da li je oduvek tako? Nije! Bivši režim Tadića, Đilasa i Druge Srbije, je vršio promociju antikulture, antiknjiževnosti, nepismenosti, antiistorije, Velikog Brata, poništavanja srpskog jezika i ćirilice. Narodna biblioteka Srbije je bila igralište Druge Srbije, prostor za iživljavanje antisrpstva i nekulture. Isto je važilo za većinu institucija kulture - muzeje, galerije, pozorišta. Oblasti filma, muzike, vizuelnih umetnosti, te spomenička politika i arhitektura, su bile po pravilu, razervisane za autošoviniste i drugosrbijance. Cela kultura je bila dominion autošovinista koji su na pomen srpske kulture reagovali kao vampir na krst. Vrhunac „kulture“ su predstavljali zatvoreni nacionalni muzeji, nazivanje ulica širom Srbije, po francuskom ekstremnom navijaču Brisu Tatonu, podizanje beskorisnih kulisa Pazl grada na Banjici i replike Terazija na Novom Beogradu, izložba upotrebnih predmeta načinjenih od ljudske kose (nacisti su u iste svrhe upotrebljavali kosu žrtava konclogora). Vrhunac „kulture“ su predstavljale i druge skarednosti, poput izložbe u Bastaćevom КC Parobrod, 2013., o tome da deca mogu biti seksualni gej subjekti, i skaredna albanska izložba u КC Stari grad, i u Novom Sadu, 2008., koja je pod maskom umetnosti slavila albanskog ratnog zločinca Adema Jašarija. Od te politike Đilas, Tadić, Jeremić i Druga Srbija, nisu odustali ni sada kada su u opoziciji. Ubilačka mržnja je uperena protiv svih spomenika koji su podignuti od 2012. do danas. Na prvom mestu protiv spomenika Stefanu Nemanji. Spomenička politika, arhitektura i neimarstvo su na posebnom udaru. Ništa manja mržnja je uperena protiv potresnog umetničkog filma „Dara iz Jasenovca“, samo zbog toga što govori o genocidu nad Srbima. Кada govorimo o vrednim knjigama, treba podsetiti da su 15.10.2019. đilasovi jurišnici spalili sjajnu knjigu Gorana Vesića o Beogradu, sumnja se, po nalogu Dragana Đilasa, Bastaća i Miljuša. Oni ne čitaju knjige, više vole da ih spaljuju. Nacisti su u Berlinu 10. maja 1933. spalili desetine hiljada knjiga. Među knjigama koje su toga dana spaljene bila je i knjiga Hajnriha Hajnea „Almansor“, u kojoj je Hajne 1823., proročki zapisao „Dort wo man Bücher verbrennt, verbrennt man auch am Ende Menschen“ - „Tamo gde spaljuju knjige, na kraju će spaljivati ljude“. U Srbiji su knjige počeli da spaljuju oni koji zagovaraju vešanja i silovanja. Za sada ubistvom prete malenom Vukanu, Milici, Danilu, Angelini, Anđelku, Andreju i Aleksandru i pripadnicima SNS. Silovanjem prete premijerki Brnabić, ali i svim, citiram „suprugama i ćerkama viđenijih funkc SNS“. Đilasovci nisu čuli za knjigu Reja Bredberija, „Farenhajat 451“, negativnu utopiju, koja govori o nasilnicima nalik đilasovcima, koji proganjaju ljude i spaljuju knjige. Čuveni Fransoa Trifo, je snimio izvanredan film po toj knjizi. Po Farenhajtovoj skali 451 stepen je temperatura na kojoj gore knjige (232 stepena Celzijusa). 

Podsetiću na kapitalno delo, knjigu „Sovjeti zdravago razuma“, srpskog prosvetitelja Dositeja Obradovića objavljenu u Lajpcigu 1784. godine. U tom delu Dositej ispisuje legendarnu rečenicu: „Bolje je mnogo jednu pametnu i poleznu knjigu s kolikim mu drago troškom dati da se na naš jezik prevede i naštampa, nego dvanaest zvonara sazidati i u sve nji velika zvona poizvešati! Кnjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“. Sve ovo sam i rekao u svom poslaničkom govoru o ovoj temi, na sednici od 31.03.2021.