DA LI EDI RAMA POSLE 8 GODINA PADA SA VLASTI? Albanija je POSTALA LEGLO KRIMINALA I KORUPCIJE, a zalaganjima za "Veliku Albaniju" je RAZBESNEO REGION!

Parlamentarni izbori, deseti po redu od demokratskih promena, biće održani 25. u Albaniji i prema mnogim analitičarima odrediće dalju sudbinu demokratije u zemlji

Izbori su i ovog puta svedeni na sukob dve vodeće koalicije. Jedna je okupljena oko Socijalističke partije (SP) i premijera Edija Rame, a druga je opoziciona grupa koju predvodi Demokratska stranka (DP) na čelu sa Ljuljzimom Bašom, a koja uključuje i Pokret za socijalističku integraciju (LSI) na čelu Monikom Кrjemadi.

Osam izgubljenih godina

Posle osam godina koje je proveo čelu albanske vlade, mnogi albanski glasači spremni su, kako se čini, da pošalju sadašnjeg premijera i lidera socijalista Edija Ramu u političku penziju. Atmosfera u Albaniji je u duhu potrebe za promenom vlasti, što potvrđuju i nedavna ispitivanja javnog mnjenja koja pokazuju da sve trećine građana Albanije podržava promene.

Edi Rama i njegova SP došli su na vlast 2013. godine kada su i građani i međunarodna javnost imali velika očekivanja od njega.

Od tada se problem pranja novca u zemlji značajno pogoršao. Prema listi za sprečavanje pranja novca (AML) koju je objavio Bazelski institut za upravljanje, Albanija je među zemljama sa najvećim rizikom od pranja novca na evropskom kontinentu. Prema detaljnoj analizi Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, samo u Tirani u periodu od 2017. do 2019. godine kroz sektor nekretnina oprano je više od 1,6 milijardi evra.

Dalje, ista studija je pokazala da su se u tom periodu devizne rezerve zemlje povećale za 3,2 milijarde evra. Međutim, čini se da zvanična trgovinska statistika ne može da objasni razlog tako značajnog povećanja, jer pokazuje porast od samo 52 miliona evra u 2018. godini i sličnu cifru za 2019. Stoga je teško ove visoke brojke ne povezati sa nedavnim alarmantnim porastom proizvodnje kanabisa u zemlji, što je, kako u svojoj analizi piše "Eurasia review", omogućila kriminalizovana socijalistička vladajuća elita.

Foto: Tanjug

Tokom poslednjih nekoliko godina brojne ekonomske inicijative suočile su se sa međunarodnim nadzorom i budnim okom lokalne opozicije zbog straha od ogromne korupcije i pranja novca. Evropska komisija oštro je odbila predlog za višemilionsku fiskalnu amnestiju, jer bi to koristilo dobiti kriminala i njegovom ulasku u zvaničnu ekonomiju, a istovremeno zemlju pretvorilo u regionalno čvorište za pranje novca.

Međutim, čak i ako večina ekonomskih inicijativa nije uspela, neke druge jesu. Na primer, Ramin projekat javno-privatnog partnerstva (JPP) vredan milijardu evra. On je rezultiralo povećanjem javnog duga sa 63 odsto u 2013. na 95,7 odsto do sredine 2020. godine. Pandemija je samo pogoršala problem, pa javni dug sada iznosi preko 100 odsto.

Prema podacima "Eurostata", Albanija je dostigla veću razliku između JPP i BDP od svih zemalja u Evropskoj uniji. Ekonomisti sa obe strane političkog spektra veruju da Ramino javno-privatno partnerstvo (JPP) predstavlja ozbiljnu pretnju finansijskoj stabilnosti zemlje, kao i da su mnogi ugovori primeri zloupotreba, korupcije i pranja novca.

Tu su i, kako navodi "Eurasia review", problemi "ućutkivanja" medija, kupovine glasova, korupcije ogromnih razmera...

Analitičari smatraju da su poslednjih osam godina vladavine Rame i SP - izgubljene godine za Albaniju. Većina obećanog političkog programa nije sprovedena, niti je Albanija započela svoje pristupne pregovore sa EU, što jasno ukazuje da sa Ramom na čelu, evropska budućnost zemlje nije sigurna.

Rama igra na kartu nacionalizma

Već nekoliko Rama koristi takozvanu "velikoalbansku" nacionalističku retoriku“. To je izazvalo reakcije u regionu, kao i zabrinutost regionalnih vlada. Кonkretno, kako objašnjava "Eurasia review", početni entuzijazam je nestao i Rama je postao simbol "kanabizacije Albanije“ i procvata organizovanog kriminala i narko-biznisa, a on pokušava da pažnju javnosti skrene sa ovih pitanja fokusirajući se na nacionalizam i nacionalističku retoriku.

O ujedinjenju sa Кosovom se otvoreno raspravlja u javnom diskursu. Država Albanija do sada nije imala svoj hegemonijski projekat, međutim, u svojim poslednjim pokušajima da ostane na vlasti, Rama je često igrao na kartu panalbanizma.

Foto: Tanjug

 

Rama se poigrava idejama o ujedinjenju sa tzv. Кosovom, zanemarujući moguće opasne posledice koje to može imati u regionu. Ako zagovornici ideje o "velikoj Albaniji“ dobiju prolaz, onda bi definitivno usledili zahtevi za "veliku Srbiju“, "veliku Bugarsku“ i "veliku Hrvatsku". To bi moglo dovesti do novih regionalnih tenzija i sukoba koji bi mogli biti i gori od ratova iz devedesetih godina, smatra "Eurasia review".

Zvanični Vašington je upozorio "političke stranke i lidere da se koncentrišu na ono što je važno, a to je evroatlantska integracija Albanije". Umesto da se bavi takozvanom "velikom Albanijom", nova vlada Albanije, ako želi u EU, moraće da stvori bolji poslovni ambijent za investicije privatnog sektora. Brojni imovinsko-pravni odnosi nisu rešeni, uvođenje vladavine prava je na niskom nivou, kriminal i korupcija su široko rasprostranjeni, a infrastruktura u celoj zemlji je nerazvijena.

Prema analitičarima, Rama generalno vodi Albaniju u pogrešnom smeru, što se pre svega ogleda u lošim ekonomskim uslovima - visokom nivou nezaposlenosti, povećanju životnih troškova, kao i niskim prihodima i penzijama, koji su nedovoljni za dostojanstven život. U isto vreme, pandemija je samo dodatno produbila krizu i negativno se odrazila na životni standard.

Da li su Albanci najkriminalizovaniji narod u Evropi?

Кoristeći novac, mreže i političke veze uspostavljene trgovinom kanabisom, albanski organizovani kriminal je "napredovao" u trgovini heroinom i kokainom. Trenutno Albanija "služi kao ključni prolaz za distribuciju heroina širom Evrope", kako je navedeno u izveštaju Stejt dipartmenta iz 2018. godine, i glavni je tranzitni koridor za trgovinu kokainom.

Pranje novca i prodor u legalnu ekonomiju postale su glavne aktivnosti kriminalnih organizacija. U 2017. i ponovo u 2018. godini Stejt department je Albaniju identifikovao kao "zemlju od primarne važnosti za pranjem novca" i naglasio da se "nezakonita zarada lako pere zbog raširene korupcije i slabih pravnih i vladinih institucije". Savet Evrope je potvrdio da "rizici od pranja novca ostaju visoki", dok glavnu pretnju za pranje novca čine "krivična dela koja potiču od trgovine narkoticima, krivičnih dela u carinskom i poreskom području (npr. šverc i utaja poreza) i korupcija". U Tirani, najsiromašnijoj prestonici Evrope, izdate su odgovarajuće dozvole i započeta je izgradnja nekoliko luksuznih nebodera. Ovo je samo jedan od pokazatelja duboke infiltracije ilegalnog novca od trgovine drogom u legalnu ekonomiju.

Prema američkom Stejt departmentu, "Albanija služi kao baza za regionalne kriminalne organizacije". Кoristeći Albaniju kao operativnu bazu i sigurno utočište, albanske organizovane kriminalne grupe postale su glavni akteri u trgovini drogom u Evropi. Prema Odeljenju za drogu i organizovani kriminal u EU u Operativnoj direkciji EUROPOL-a, oni su među četiri glavne grupe koje kontrolišu trgovinu heroinom u Evropi.

Albanija ostaje i tranzitna zemlja za trgovinu ljudima, jer "vlada Albanije ne ispunjava minimalne standarde za eliminisanje trgovine ljudima". Savet Evrope takođe je izrazio zabrinutost da trenutni okviri osmišljeni za zaustavljanje trgovine ljudima nisu bili dovoljni.

Кorupcija, posebno u izvršnoj vlasti, široko je rasprostranjena i sveprisutna. Prema indeksu "Transparenci International", Albanija je među najkorumpiranijim zemljama u Evropi. Takođe postoje jasni dokazi koji pokazuju da je država "talac" privatnih i kriminalnih interesa.

Analitičari takođe veruju da su Rama i pojedini albanski politički lideri svojim postupcima postali sinonim za zločin u međunarodnim krugovima. Na taj način kriminalizuju čitav albanski narod, kojeg neki evropski krugovi pokušavaju da predstave kao najkriminalizovaniju naciju u Evropi - a sve zbog njegovih političkih lidera. Zbog navedenog, predstojeći parlamentarni izbori prilika su za izbor novog političkog rukovodstva koje neće imati "krivičnu hipoteku" i koje je povezano sa kriminalcima, tako da Albanci kao nacija ne bi bili nepravedno etiketirani.

Talas promena

Nakon demokratskih promena u Severnoj Makedoniji, poraza Mila Đukanovića i Demokratske partije socijalista (DPS) u Crnoj Gori i pada režima Bojka Borisova (Gerb) u Bugarskoj, talasa političkih promena mogao bi da zahvati i Albaniju. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je većina albanskih građana protiv postojećeg političkog establišmenta.

Analitičari se pitaju zašto je Albanija najsiromašnija zemlja u Evropi kad ima izuzetan potencijal za razvoj i prosperitet. Odgovor leži u neodgovornim političkim elitama, koje nisu uspele da izgrade opšti društveni konsenzus bez kojeg ne može biti napretka nijedne države, zaključuje "Eurasia review". Nova vlada će morati da normalizuje političku situaciju i odnose unutar države, postigne opšti konsenzus o ključnim i strateškim nacionalnim interesima i na taj način obezbedi jedinstvenu podršku građana za budući opšti napredak i razvoj zemlje.