SRBIJO, OPREZ! OVO NIJE NIMALO NAIVNO, NON PEJPER DIGAO NA NOGE EVROPU, SVI SE KAO "ZGRAŽAVAJU", ali ne odbacuju završetak projekta "raspad Jugoslavije"!
Podeli vest
Ideje o "finalnom raspadu Jugoslavije" i novom pomeranju granica na Zapadnom Balkanu neće promeniti postojeću politiku Evropske unije. Ali to ne znači da evropskom angažmanu u regionu nije potrebno hitno buđenje, piše Dojče vele
Koliko je Zapadni Balkan još rovita regija, i dalje sklona brzoj destabilizaciji zbog još otvorenih rana iz prošlosti, a koje se politički korektno danas nazivaju „otvorena bilateralna pitanja", pokazala je informacija o jednom tekstu, koji se, zbog svog nezvaničnog karaktera ne može nazvati ni dokumentom, pa čak ni papirom.
Nisam dobio nikakvu platformu ni od Ðilasove grupacije, ni od Jeremića, rekao je predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić, uz opasku da se, prema njegovom mišljenju, oni ne obraćaju Skupštini kao nekome ko treba da bude pokrovitelj dijaloga i da su platforme verovatno poslali Evropskom parlamentu (EP)
21.04.2021
07:10
Velika frka, da li i...
Takozvani „non pejper", bez zaglavlja i potpisa, pripisan je od strane medija slovenačkom premijeru Janezu Janši. On je svojim ambivalentnim stavom niti priznavanja, niti demantija, dalje podstakao iskru koja je, kako smo već ranije bili svedoci, brzo „zapalila" čitav region, a prenela se, sasvim očekivano, i preko granica EU.
Tekstom se predlaže „završetak raspada Jugoslavije" odnosno „finalno" pomeranje granica na Zapadnom Balkanu u cilju stvaranja raskomadane, ali „održive i funkcionalne" Bosne i Hercegovine, Albanije sa priključenim Kosovom i delovima Severne Makedonije, Srbije sa priključenom Republikom Srpskom.
Iz institucija EU do ovoga trenutka nisu potvrdili prispeće takvog teksta u Brisel i verovatno nikada neće. Zvanični Brisel samo je ponovio svoju poziciju da „ništa ne bi trebalo da se menja kada su u pitanju granice na Zapadnom Balkanu".
- Treba da se radi na regionalnom pomirenju i saradnji, što je i logika evrointegracionog procesa. Sva otvorena pitanja među državama trebalo bi rešavati u procesu koji ne zalazi u opasne teritorije, a koji se oslanja na EU zakone i principe - poručio je portparol EU Peter Stano.
Da je „crtanje novih granica opasan put", a „regionalno pomirenje i saradnja ključ za mir, demokratiju i prosperitet" na Zapadnom Balkanu, ponovio je i nemački državni sekretar za Evropu Mihael Rot.
Iste poruke stigle su i iz Evropskog parlamenta, odakle izvestilac za Srbiju Vladimir Bilčik poručuje da je „menjanje granica i teritorija je opasan put u eksplozivnu prošlost" regiona.
Opasni kompromisi
Međutim, da pojava tog teksta nije slučajna, da to ima svoju predistoriju i da postoje ljudi koji vide rešenje svih problema na Zapadnom Balkanu u promeni granica, za DW ukazuju Aleksandra Štiglmajer iz Evropske inicijative za stabilnost i Bodo Veber iz berlinskog Saveta za demokratizaciju politike.
U razgovoru za DW oni podsećaju da je razmena teritorija ne tako davno već bila tema u regionu i u EU kada se 2018. godine govorilo o razmeni teritorija između Srbije i Kosova.
- Ovakve stvari stalno iskaču. One su bile prisutne i tokom rata u bivšoj Jugoslaviji. Ali treba imati na umu i razlog koji je doveo do tih ratova. Zato je veoma opasno verovati da promene granica, koje bi vodile i u etničke razmene, mogu dovesti do rešenja na Zapadnom Balkanu - kaže Štiglmajer.
Ona smatra da je pojava takve ideje u ovom trenutku neka vrsta probnog balona koji je tu da bi se videla reakcija zemlja-članica EU i da se vidi da li je to put kojim se može ići.
- Moje je mišljenje da to definitivno nije put, jer bi tako samo došlo do konflikta, a zatim i oružanog sukoba u svim pogođenim zemljama Zapadnog Balkana", naglašava analitičarka iz Brisela.
Bodo Veber ukazuje da je prethodne četiri godine čitavom regionu pretila destabilizacija zbog ideje o razmeni teritorija između Srbije i Kosova, a da se sada napravio „novi otvor" koji pretnju prebacuje na teritoriju BiH.
- U prethodne četiri godine primetna je dinamika 'opasne stranputice' nekih predstavnika EU i SAD koji pregovaraju u regionu Zapadnog Balkana, a koji su prvo, fokusirajući se na pregovore Srbije i Kosova, pretili stabilnosti čitavog regiona s ludom idejom razmene teritorije.
Zatim su u BiH, van pažnje, uspeli da dogovore 'prljav sporazum' o etničkoj podeli na lokalnom nivou, tzv. Mostarski sporazum. Sve to pokazuje da su naši zapadni pregovarači u kriznim situacijama skloni sklapanju bilo kakvog dogovora, što znači i loš kompromis sa opasnim regionalnim agendama koji bi išao na ruku nacionalnim liderima na Zapadnom Balkanu", zaključuje Veber.
Radikalan dokument
Iz Evropske inicijative za stabilnost Aleksandre Štiglmajer podsećaju na činjenicu da su, u procesu rešavanja „kosovskog pitanja" neki od lidera EU podržali opciju „bilo kog rešenja oko kojeg se dve strane dogovore".
Dodaju i da navodni slovenački „non pejper" ide „mnogo radikalnije", bez prethodne konsultacije sa zemljama koje su njime pogođene.
- Ne mislim da bi ni BiH, ni Severna Makedonija, ni Kosovo na to pristali. Možda Albanija, ali to bi značilo njeno napuštanje EU-puta - kaže Štiglmajer.
Istovremeno albanski premijer Edi Rama jedini je potvrdio da je i video dokument i da je o „ideji" razgovarao sa slovenačkim premijerom.
Analitičari iz Brisela i Berlina saglasni su u stavu da za takvu „ideju" ni izbliza ne postoji većinska podrška.
- Ako takav dokument, u tom obliku kakav je objavljen u medijima, postoji, to bi pokazalo da gospodin Janša u svojoj radikalnosti zapravo više deluje kontraproduktivno za promovisanje svoje ideje. Verujem da je ovo vrlo surov način lobiranja za tako opasne ideje, ako je zaista istinit i autentičan dokument - kaže Bodo Veber.
On dodaje da se nada da će novonastala situacija pobuditi države EU da daju „više kontre" opasnom načinu pregovaranja predstavnika EU, konkretno u BiH, u ovom trenutku.
- Ti pregovori prete daljom etničkom podelom BiH i to pod patronatom EU i SAD, ali čak i raspadom zemlje i destabilizacijom čitavog regiona, što bismo isto doživeli da je sklopljen sporazum o razmeni teritorija između Kosova i Srbije. Pretnja je realna od prljavih i netransparentnih pregovora evropskih predstavnika, a manje od tako otvorenog zastupanje etno-nacionalističkih ideja tipa famoznog non pejpera iz Ljubljane - zaključuje Veber.
Test bez uticaja i politika bez „buđenja"
Tekst oko kojeg se digla prašina na Zapadnom Balkanu i širom EU, navodno je dostavljen predsedniku Evropskog saveta Šarlu Mišelu kao deo najave prioriteta koje će Slovenija zastupati kada od sredine godine preuzme mesto predsedavajuće Savetu EU.
Da posle dobijenih reakcija slovenački premijer neće nastaviti sa insistiranjem na sličnim idejama, i da ne bi trebalo očekivati bilo kakav radikalni zaokret u politici EU prema Zapadnom Balkanu, smatra Alkesandra Štiglmajer.
- Ne verujem da bi ovo moglo da bude baza za bilo kakvu novu politiku EU prema Zapadnom Balkanu. Većina zemalja-članica podržavaju multietničke države zasnovane na ljudskim i građanskim pravima. O tome se neće dalje zvanično raspravljati u Briselu. Novi zamah u politici EU prema Zapadnom Balkanu je neophodan, ali ne vidim da postoji stvarni poziv na buđenje. Dokle god se situacija na Zapadnom Balkanu bude 'provlačila', možda ne baš na zadovoljavajući način, ali svakako bez konflikata, zemlje-članice EU to neće gledati kao prioritet - kaže Štiglajer.
Štiglajer u razgovori za DW poziva EU da konačno ponudi Zapadnom Balkanu „nešto stvarno kredibilno", uključujući i funkcionalniji proces pristupanja, „na čemu i ka čemu" bi Zapadni Balkan trebalo da radi.
- U suprotnom, plašim se da će doći do konflikata. Dve posebno problematične situacije su ona između Srbije i Kosova i ona u Bosni i Hercegovini - zaključuje Štiglmajer.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Jansu licno poznajem od omladinskih dana kad se skolovao u politickoj kumravckoj skoli. On je veliki prijatelj albanaca a u Sloveniji danas albanci skoro pa vladaju drzavom. Mislim da je BiH samo kolateralna steta na Jansinom putu pravljenja velike Albanije. On svojoj braci albancima stvara neprirodno veliku drzavu buduci da je prirodna Albanija na Kavkazu.
Nisam dobio nikakvu platformu ni od Ðilasove grupacije, ni od Jeremića, rekao je predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić, uz opasku da se, prema njegovom mišljenju, oni ne obraćaju Skupštini kao nekome ko treba da bude pokrovitelj dijaloga i da su platforme verovatno poslali Evropskom parlamentu (EP)
Eksplozija se dogodila u predgrađu Sumija, u blizini baza u kojima je stacionirano ukrajinsko vojno osoblje, izjavio je za RIA Novosti Sergej Lebedev, koordinator proruskog pokreta otpora u Nikolajevskoj oblasti.
Ukrajinske trupe su britanskim projektilom "Storm Shadow" napale večeras morsku trgovačku luku Berdjansk u regionu Zaporožja i pogodile praznu burad za gorivo, saopštio je predsednik komisije ruske Javne komore za pitanja suvereniteta i kopredsedavajući Koordinacionog saveta za integraciju novih regiona Vladimir Rogov.
O najnovijim dešavanjima u Rusiji i Ukrajini za našu televiziju govorili su Tomo Kovač, bivši ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske i Pukovnik Veselin Šljivančanin.
Gosti Info jutra advokat Zora Dobričanin i analitičar Saša Borojević, govorili su o tome kako kompanija SBB u vlasništvu Dragana Šolaka krije IP adrese osoba sa kojima je maloletni ubica Kosta K. komunicirao.
Profesor dr Mina Zirojević sa Instituta za uporedno pravo i stručnjak za izborne kampanje Milan Stevanović Piksel bili su gosti Informerovog "Otvorenog studija". Govorili su o protestima u centru Beograda, kao i o globalnoj bezbednosti.
Brojni običaji koji se poštuju tokom sezone slava, često među vernicima stvaraju nedoumice, pa se tako uvek postavlja pitanje, kada je pravo vreme da se zapali slavska sveća.
Poznati Novopazarac Sead Bihorac ponovo je oduševio sve svoje sugrađane pokretanjem novog humanitarnog projekta. Započeo je izgradnju stambene zgrade sa šest stanova namenjenih samohranim majkama i njihovoj deci.
Sutra će se oljuštiti bezopasna svemirska stena, savladana snažnijim povlačenjem sunčeve gravitacije, koju su u poslednja dva meseca naučnici nazivali "mini mesecom".
Željko Tojaga zvani Žmigi (54), nekadašnji pripadnik rasformirane Jedinice za specijalne operacije, koji je u aprilu 2018. godine izašao iz zatvora pošto je odslužio kaznu od 15 godine, trebao je "zoljom" da gađa automobil u kom se nalazio tadašnji premijer Zoran Đinđić, pisali su mediji svojevremeno.
Nišlijka Tamara Lapadatović (35) poginula je u oktobru zajedno sa svojim dečkom Aleksandrom Jokanovićem (30) u Njujorku, a njihovi prijatelji su se emotivnim porukama, tačno 40 dana od te tragedije, oprostili od njih na društvenim mrežama.
Selektor reprezentacije Srbije, Svetislav Pešić, bio je izuzetno raspoložen posle plasmana na Evrobasket 2025. godine, pa je na konferenciji za medije imao opširno izlaganje.
Izraelska vojska sprovela je nekoliko napada na južna predgrađa Bejruta, javili su libanski državni mediji posle poziva izraelskih vlasti da budu evakuisana određena područja smatrana kao uporište proiranskog Hezbolaha, pokreta u otvorenom ratu sa Izraelom.
Na avionu ruskog avio-prevoznika Azimut erlajns koji je večeras u Antaliji u Turskoj sleteo tokom nepovoljnih meteoroloških uslova, došlo je do požara na motoru, a svih 79 putnika je bezbedno evakuisano, javlja HavaHaber.
Odlazeći predsednik SAD Džozef Bajden nastoji da u poslednjim nedeljama svoje administracije ojača poziciju Ukrajine u ratu protiv Rusije, pre povratka republikaca Donalda Trampa u Belu kuću, ocenio je danas Blumberg.
Britanska vlada angažovaće novog pregovarača za "resetovanje" odnosa sa EU, a kako je navedeno u opisu ove funkcije, taj zvaničnik će uređivati odnose vlade i voditi pregovore sa Unijom o "ključnim britanskim interesima" kao što su trgovina, bezbednost i pogranična politika, preneli su danas britanski mediji.
Mirjana Joković rođena na današnji dan 1967. godine, još kao šesnaestogodišnja tinejdžerka pojavila se u seriji "Kamiondžije opet voze", gde je igrala unuku legendarnom Jaretu kojeg je glumio Miodrag Petrović Čkalja.
Počela je sezona Strelca, a žene rođene u ovom znaku izuzetno su energične, avanturisti spremne za nova iskustva. Mnoge poznate dame su u ovom znaku i veoma uspešne na poljima svojih karijera.
Manekenka i TV zvezda Džesika Alves pohvalila se svojim seksi telom tokom pikantnog fotografisanja, na kome su njene natečene obline bile u krupnom kadru.
Mala devojčica sa neverovatno gustom i dugom afro kosom postala je senzacija na društvenim mrežama, dok njena mama Liana negira sve optužbe da koristi veštačku kosu kako bi privukla pažnju.
Sem Balard je bio prihvatio naizgled bezazlenu opkladu na žurci - da pojede puža. Taj trenutak radoznalosti pretvorio se u najgoru noćnu moru, kada je zbog retke infekcije proveo 420 dana u komi, a njegov život zauvek se promenio.
Pobednica rijaliti programa "Zadruga" Iva Grgurić ekskluzivno za Informer otvorila je vrata svog doma u jednom od najluksuznijih delova Beograda. Starleta nas je, tom prilikom, pustila u garderober vredan čak 100.000 evra, a pred našim kamerama izdvojila je kako omiljene, tako i najskuplje komade koje poseduje.
Jovana Tipšin se godinama unazad družila sa Draganom Markovićem Palmom, a sada je ispričala sve o njihovom poslednjem susretu, koji je bio pre tri nedelje.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.