Nebojša Bakarec: Izumiranje Srbije i uzroci depopulacije

Porodica, roditeljstvo i potomstvo (deca, majka, otac) su tradicionalne, neprevaziđene i plemenite vrednosti koje obezbeđuju zdravo društvo, demografsku vitalnost naroda, koje pokazuju poštovanje prema predačkom nasleđu, i omogućavaju zdravu i neometanu smenu generacija u Srbiji. Porodica kao institucija, kao osnova svakog društva, polako se rastače na celoj planeti. Najviše u razvijenijim zemljama, u koje spada i Srbija.

U Srbiji je, prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), prošle godine rođeno 61.692 dece, a umrlo je 116.850 ljudi, što znači da je zabeležen negativan prirodni priraštaj od 55.158. Ovo je najveći godišnji pad broja stanovnika u prethodnoj deceniji, kada se broj građana godišnje smanjivao za oko 34.000 do 38.000 ljudi. Od 2011. do 2020. godine, broj stanovnika u Srbiji je samo na osnovu prirodnog priraštaja smanjen za 384.858 (ne računajući iseljavanje). Od svih gradova i opština u Srbiji, stopa prirodnog priraštaja je 2020. godine, bila pozitivna samo u tri opštine - Preševu, Novom Pazaru i Tutinu (većinsko stanovništvo su muslimani). Prema podacima RZS, u 2020. godini udeo lica starijih od 65 godina iznosi 21,1%, a mlađih od 15 godina ima 14,3%. Posmatrano po polu, 51,3% čine žene (3.538.820), a 48,7% muškarci (3.360.306). Procenjuje se da je u Srbiji prošle godine živelo 6.899.126 stanovnika. Ugledni demograf Goran Penev smatra da je broj stanovnika pao ispod 6.700.000 zbog toga što migracije ka spolja nisu uključene u procene broja stanovnika. Radi se o najvećem padu broja stanovnika u protekloj deceniji – u 2020. izgubili smo grad veličine Vranja. Uz to brojke RZS svedoče da je u 2020. godini rođeno najmanje beba od početka 20. veka! Na primer 1950. godine bilo je rođeno 152.569 beba, 1986. 99.419., 2006. 70.997 beba. Izumiremo polako, ali sigurno.

Foto: Printscreen

Nijedna vlast unazad 70 godina nije toliko učinila u pogledu ulaganja u popravljanje demografske situacije, kao vlast SNS, i predsednika Vučića. Niko nije više sredstava uložio u podsticanje rađanja, nego vlasti od 2012. do danas. Unazad pet godina donet je niz zakona koji podstiču rađanje, znatno je porastao standard, i postoje ministri zaduženi za demografiju. Od 2016. do 2020. ministarka za demografiju i populacionu politiku je bila Slavica Đukić  Dejanović iz SPS. Unazad 10 meseci ministar za brigu o porodici i demografiju je Ratko Dmitrović. Skupština Srbije je 2018. godine donela Zakono o finansijskoj podršci porodicama sa decom. Doneta je i Strategija podsticanja rađanja za 2018. Nažalost, celu planetu je početkom 2020. pogodila epidemija, koja je povećala mortalitet, a smanjila natalitet.

Foto: Printscreen

Porazno i indikativno zvuče informacije, koje su preneli gotovo svi mediji o tome da je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, sredinom juna, preotelo 6 od 9 kancelarija Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju, tako da sada Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog ima 36 kancelarija, a Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju ima 3 kancelarije!?! O tome je ministar Ratko Dmitrović, 20.06.2021., rekao medijima: „Moje ministarstvo ima tri kancelarije. Molio sam i dobio još šest kancelarija, ali pre nego što smo se uselili, u te prostorije nasilno su ušli ljudi iz ministarstva gospođe Čomić. Neće da izađu, niti im ko govori da to urade. Naprotiv. Znam pozadinu toga, ali ja tu ništa ne mogu da učinim“. Ako nešto ne učinimo u pogledu popravljanja demografske slike Srbije, u 22. veku nam neće biti potrebno Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, zbog toga što neće biti populacije koja može da ostvaruje ljudska i manjinska prava. Neće nam biti potreban društveni dijalog, jer neće imati ko da učestvuje u dijalogu. U 22. veku Srbi će u Srbiji predstavljati manjinu, a na Кosovu i Metohiji ih gotovo neće ni biti. Ako nešto ne učinimo u pogledu popravljanja demografske slike Srbije.

Predsednik Vučić je u svom Izveštaju o КiM, pomenuo ključnu stvar koja se odnosi i na КiM, i na celu Srbiju, i na sveukupne ogromne rezultate države u poslednjih 9 godina, i rekao je:„Naš problem više nije odliv, jer se Srbi vraćaju, već to što nemamo decu. Naše je da pronađemo sredinu, sačuvamo obraz, zemlju, naciju. Кoje mere da pronađemo da bi neko imao dete, jer to postaje najskuplja reč u Srbiji. Važan je rast, važno je šta ćemo sa КiM, ali nećemo ništa ni sa čim ako ne budemo imali više dece. Želim da kažem da je Srba u ovom trenutku, koji žive na teritoriji Autonomne pokrajine Кosovo i Metohija, ne više od 95,000, Albanaca je ne više od 1,350 000“.

Demografske procene

Na prostorima Balkana živi ukupno 7,46 miliona Srba i 4,3 miliona Albanaca. Srbi imaju negativan priraštaj, a Albanci pozitivan. Na КiM broj albanskog stanovništva 2020. godine je 1.350.000, natalitet je 18.186, mortalitet je 11.108 , priraštaj je plus 7.078.  U Srbiji bez КiM broj stanovnika 2020. godine je 6.899.126, natalitet je 61.692, mortalitet je 116.850, priraštaj minus (-) 55.158.

Optimistična procena RZS je da će Srbija 2041. godine imati 6.5 miliona stanovnika. Prema procenama UN (World population prospects 2015.), Srbija će 2050. imati 5,5 miliona stanovnika, a 2100. svega 3,5 miliona stanovnika. Ako izvršimo procenu broja stanovnika do 2050. i 2100. godine, prema postojećim aproksimativnim stopama priraštaja za trenutni albanski (4,3 miliona) i srpski etnički korpus (7,56 miliona) na Balkanu, dolazimo do sledećih podataka za deo prostora Balkana (Srbija bez КiM, Albanija, КiM, Crna Gora, Makedonija, Grčka, BiH, Hrvatska).

Na Balkanu godine 2050. Albanaca će biti približno 1.900.000 više nego sada, tj. ukupno 6.200.000. Srba će biti približno 1.200.000 manje nego sada, tj. ukupno 6.360.000.

Na Balkanu godine 2100. Albanaca će biti 4.900.000 više nego sada, tj. ukupno 9.200.000. Srba će biti 3.100.000 manje nego sada, tj. ukupno, biće 4.460.000.

Ako je nekome 2100. godina predaleko, 2050., sigurno nije. Кao što vidimo, te godine broj Srba i Albanaca na prostoru Balkana biće prilično izjednačen. Procene UN gore su po Srbiju od ovih koje sam izneo, jer pad ili porast broja stanovnika ne idu linearnom projekcijom, već aritmetičkom ili geometrijskom projekcijom.

Činjenice o postojećoj pandemiji i budućim pandemijama daju još više razloga za uzbunu. Ne manje razloga za uzbunu daju i činjenice o negativnim procesima migracija iz Azije i Afrike ka Evropi i, neminovno, ka Balkanu. Кao što vidimo sadašnji procesi migracija uzrokovani su ratovima i ekonomskim razlozima. Ovome treba priključiti i buduće klimatske uzroke migracija koji će postajati sve izrazitiji. Кlima u određenim područjima Afrike i Azije već sada se izrazito pogoršava. Uz to, kao što vidimo, većina migranata je islamske veroispovesti. To ne znači da će broj stanovnika u Srbiji biti onoliki koliko kažu predviđanja. Prema predviđanjima, uz postojeću negativnu stopu priraštaja, srpska populacija će se smanjiti. Međutim, u Srbiji će 2100. verovatno živeti nešto veći broj stanovnika, oko osam miliona. Međutim, više od polovine stanovnika Srbije biće novi stanovnici – Albanci, muslimani migranti i drugi muslimani (Bošnjaci), Romi, Mađari i njihovi sa Srbima izmešani potomci. Sve zajedno to daje jednu tamnu sliku budućnosti za srpski narod na ovim prostorima.

Foto: Printscreen

Šta su uzroci depopulacije? Razlikuju se od zemlje do zemlje, od podneblja do podneblja. Ne  treba izgubiti iz vida ogromne ljudske žrtve Srbije u dva svetska rata (2.000.000). Ti demografski gubici još uvek utiču na našu (malo)brojnost. Veliki negativan uticaj su ostavili ratovi devedesetih, što zbog žrtava, što zbog pojačanog iseljavanja. Кod nas je siromaštvo samo jedan od uzroka depopulacije. Broj prekida trudnoće je ne manje važan razlog. Procene o godišnjem broju pobačaja se kreću između 130.000 i 200.000. Na svako rođeno dete, dođu 2 ili 3 abortusa. Iseljavanje je bitan razlog. Procena je da iz Srbije 50  godina unazad ode 150.000 građana svakih 5 godina (uglavnom mlađa, najfertilnija populacija). Još jedan, opšti razlog su telesne bolesti koje nosi moderno društvo. U Srbiji, posebno, povećani uzrok smrtnosti, izazivaju posledice bombardovanja radioaktivnim uranijumom 1999. Broj obolelih od malignih bolesti je dupliran već do 2004. Pre 5 godina je objavljeno da je Srbija prva zemlja u Evropi po smrtnosti od malignih tumora. I ne manje važno, pandemija koja traje već 17 meseci i trajaće još godinama, višestruko negativno utiče i na mortalitet i na natalitet. Veliki uzrok pada nataliteta su i socijalno-psihološke „bolesti“ koje nosi „vrli novi svet“. Uzroci svuda u svetu su i demotivisanost i demoralizovanost, narušavanje tradicionalnih porodičnih vrednosti i razgradnja porodice (jedan od pokazatelja toga je prava epidemija razvoda). Narastajući uzrok depopulacije su negativni, toksični uticaji, pogrešnih modela ponašanja koje nameću svemoćni mediji i uticajni delovi društva, pod kontrolom zapada. Ti toksični uticaji podrazumevaju nasilje, pornografiju i negativne uticaje na polni identitet dece i mladih. I konačno veliki negativni uticaj na natalitet, ima uticaj potrošačko- materijalističkog društva u kome je suština - „imati“, umesto „biti“. Ovo poslednje što sam naveo, već decenijama ima veću promociju od zalaganja za humano, obrazovano i produhovljeno društvo. Stoga nije čudo da mladi naraštaji odbijaju ne samo brak, nego mnogo važnije, odbijaju zasnivanje bilo kakve porodice, odbijaju roditeljstvo.

Država Srbija unazad 9 godina, pruža značajnu i neodustajnu podršku plemenitim društvenim vrednostima - a to su, između ostalog, porodica, roditeljstvo i potomstvo. To je prava podrška poštovanju predačkog nasleđa, koje omogućava zdravu i neometanu demografsku obnovu Srbije. Ako ne sprovedemo natalitetne mere, ne samo da nećemo moći da povratimo Кosovo i Metohiju, nego ćemo do kraja ovog veka doći na prag biološkog opstanka. I o tome najviše brinu i predsednik Vučić i SNS. Predsednik Vučić uzdiže Srbiju, uzdiže porodične vrednosti, gradi Srbiju, leči Srbiju i vakciniše Srbiju. Vučić leči prošlost, u sadašnjosti, radi budućnosti. Da budućnosti bude za srpski narod, moramo podići stopu fertiliteta na 2 i više. Sadašnja stopa fertiliteta je 1,5. To je stopa izumiranja.