Nebojša Bakarec: Beograd podiže spomenik Dušanu Radoviću

Danas sam imao čast da prisustvujem jednoj od najvažnijih sednica Skupštine Grada Beograda, u poslednjih 13 godina, koliko sam odbornik. Sednica je obilovala desetinama odluka koje su neverovatno važne za građane Beograda. Na primer, doneli smo urbanistički plan za izgradnju fantastičnog Linijskog parka, na obalama Save i Dunava, odluku o podizanju više spomenika - Mihailu Pupinu, Dušanu Radoviću i poginulim borcima i umrlim ratnim vojnim invalidima u ratovima od 1991. do 1999.

 

Doneli smo odluku o dodeli naziva ulice heroju Ljubanu Jednaku, o dodeli naziva skvera Mileni Dravić i Draganu Nikoliću, odluku o ustanovljavanju dve nagrade – „Beogradski pobednik“ i „Dušan Radović“. Donet je plan regulacije koji će omogućiti izgradnju stanova za pripadnike službi bezbednosti. U to doneta je i odluka kojom se još više ograničava buka koja dopire iz bašti ugostiteljskih objekata, i odluka o zabrani postojanja ugostiteljskih lokala, koji koriste otvoreni plamen i ćumur – u stambenim zgradama.

Posebno ću istaći tačku o kojoj sam govorio – odluku o podizanju spomenika Dušanu Radoviću- mom heroju, mom idolu. Dušan Radović je, pored ostalog, bio i veliki novinar. Da li će se novinari iz đilasovskih medija, u svojim izveštajima upitati zbog čega Đilasova vlast nije podigla spomenik Dušanu Radoviću? Neće. Da li će ovi mediji da pohvale odluku vlasti SNS, da podigne spomenik Dušanu Radoviću? Neće. Sve ove silne spomenike podignute u poslednjih 9 godina, zaslužnim građanima, i našim i stranim, mogle su da podignu prethodne vlasti, mogao je da podigne neko drugi. Ali nije hteo, ili nije smeo, ili nije znao…? Ili je krao, pa vremena nije imao. I te silne spomenike, i nazive ulica, i nove parkove, i trgove, i hiljade zgrada podižemo mi, pod znacima navoda - krezubi sendvičari, mi nedostojni građani drugog reda. „Elita“ je imala pametnija posla…Benefite, brančeve, lančeve, grantove, prijeme u ambasadama, otvaranje NVO, putovanja u inostranstvo, učešće u privatizacijama, mondijalizacijama, kulturnim sterilizacijama. „Elita“ je vazda imala izgovore da ne podignu spomenik Đinđiću – mi ga podižemo. Imali su izgovore da ne podignu spomenik Pekiću – mi ga podigosmo. Imali su izgovore da ne podignu spomenik Stefanu Nemanji – mi ga podigosmo. Imali su izgovore da ne podignu spomenik Dušku Radoviću – mi ga podižemo. I evo na današnjoj sednici Skupštine Grada, mi iz SNS, smo doneli odluku da podignemo spomenik čoveku koji je bio multitalentovan - pesnik, književnik, novinar, aforističar. Bio je neviđeno duhovit. A sve to kad se spoji, Duško Radović je bio jedan od najvećih MUDRACA koje smo imali. Njegovi aforizmi iz „Beograde dobro jutro“ su prerasli nivo aforizma, to su i dan danas, najveće mudrosti, naše, srpske, beogradske, urbane, naš duh vremena. Kad sam bio školarac, ujutru je sa radija dopiralo „Beograde dobro jutro“. I rado sam to slušao dok sam se spremao za školu. Moja majka je radila u „Jugopetrolu“, u „Beograđanci“, na 17 spratu, i jednom za vreme raspusta, 76' išao sam kod nje u kancelariju. U liftu je bio i Dušan Radović, koji me je onako namrgođen, pomazio po glavi i nešto rekao, ne sećam se šta, jer sam bio stidljivo dete. Bio sam u liftu sa mudracem, i pomazio me je po glavi.

Dušan Radović nije bio baš u ljubavi sa Partijom, pa se posle jednog aforizma o Titu, oglasio i CK SKS: „Aforizmi u popularnoj satiričnoj emisiji „Beograde, dobro jutro“ u poslednje vreme sve češće imaju obeležja političkih poruka sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom”. Onda je Partija, Dušanu Radoviću ukinula emisiju „Beograde dobro jutro“ 82', zbog toga što su njegove mudrosti ostavljale isuviše traga u narodu.

Dušan Radović je živeo od jedne plate, tj. bio je slabo plaćen, odnosno bio je skroman čovek, po svom izboru. Najveći mudrac. Danas 40 godina kasnije, stvari su se obrnule. Danas, gluposti tzv. humorista bez humora, ostavljaju malo traga u narodu, ali su zato preplaćeni, pa primaju mesečno 100 plata. To je evolucija! Eto kako se glupost isplati. Duško Radović je proročki rekao „Pametni mogu da biraju, da budu i pametni i glupi, kako im više odgovara. Glupi nemaju izbora” i „Kad je neko glup, ne možete mu to ni dokazati“. Ni Kesiću, ni Ivanoviću.

I ja kažem ovim đilasovcima koji su danas arlaukali ispred Skupštine grada, koji nisu hteli da rade, koji nisu hteli da glasaju da se podigne spomenik Dušanu Radoviću, a koji nisu hteli, ili nisu smeli, ili nisu znali…Ili su krali, pa vremena nisu imali da podignu spomenik Dušku Radoviću, njima poručujem da se Beograd voli na delu, a ne na rečima. I Vučić, i Vesić i Radojičić i Stojčić i Siniša Mali, i Andrea Radulović i Mladenović i mnogi drugi, već 9 godina pokazuju kako se na delu voli Beograd. I svi ovi ljudi, i ceo SNS je doveo do toga da danas važe one čuvene reči Dušana Radovića:„Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na još nečemu, bilo bi neskromno“. Živeo Beograd, živela Srbija.