Visoko uvažavanje Srbije i predsednika Vučića u vikend izdanju Džeruzalem posta!

U dodatku Magazin za ovaj vikend najpopularnijeg izraelskog lista na engleskom jeziku, Džeruzalem post, u našoj javnosti poznati publicista Majkl Frojnd je intervjuisao Aleksandra Nikolića, počasnog konzula Republike Srbije u Izraelu i direktora Predstavništva Privredne komore Srbije u Jerusalimu. Povod za razgovor bio je početak rada kancelarije PKS, njeni prioriteti, kao i simbolika organizovanog povratka Srbije u Sveti grad

Za dve ključne tačke rada Predstavništva PKS u Jerusalimu Nikolić je naveo dodatno uvezivanje u polju IT-a, inovacija, ekosistema, te visokih tehnologija uopšte. Nikolić je za Džeruzalem post naglasio da su već sve kompetentne institucije i organizacije Srbije uključene u ovu bilateralnu saradnju, počevši od kabineta predsednice vlade. 

Kao drugu ključnu tačku odabrao je analiziranje i iznalaženje rešenja u prevazilaženju prepreka u trgovinskoj razmeni, odnosno u kreiranju  uslova za potpisivanje Sporazuma o slobodnoj trgovini. Uz ovo, važno je svakako širenje asortimana srpskih proizvoda koji su dostupni na izraelskom tržištu, podsticaj izraelskog investiranja u Srbiji, pogotovo u sferi obnovljive energije.

Osvrćući se na to što se Predstavništvo nalazi u Jerusalimu, Nikolić je podsetio na važnost Svetog Grada za srpski identitet još od vremena Svetog Save i kralja Milutina.

Na pitanje o istorijskoj pozadini odnosa Jevreja i Srba kao i Države Izrael i Republike Srbije, Nikolić je izdvojio dva istorijska događaja od ogromne važnosti za taj odnos: prvo na jedinstvenu činjenicu da je upravo Srbija bila prva država na svetu koja je podržala Balforovu deklaraciju u pisanoj formi i drugo na sastradanje srpskog i jevrejskog naroda, uz Rome, tokom Drugog svetskog rata i Holokausta u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj i okupiranoj Jugoslaviji uopšte.

Na upit do koje mere je srpska javnost svesna tih veoma specijalnih momenata u našoj zajedničkoj istoriji, odgovorio je da su tokom kasnih osamdesetih godine, kada je počeo postepen raspad jugoslovenskog komunističkog režima, Srbi počeli da gledaju ka svom autentičnom duhovnom, kulturnom i istorijskom nasleđu, koje je bilo sistematski zanemareno četrdeset godina, a to nasleđe uključuje poseban odnos Jevreja i Srba. 

Osvrćući se na neprijatna iznenađenja sa, uopšteno govoreći, nedostatkom izraelske svesti o tim posebnim momentima u našoj zajedničkoj istoriji, naveo je da je ipak veoma ohrabrujuće da su u poslednjih par godina, odgovorne institucije uključene u razvijanje tog razumevanja. Ovo podrazumeva srpsku ambasadu u Tel Avivu, Univerzitet u Beogradu, Narodnu biblioteka Srbije, Arhiv Vojvodine, Muzej žrtava genocida u Beogradu i episkopa pakračko-slavonskog Jovana. Ali treba još mnogo više da se radi da bi se stvorilo jezgro stručnjaka koji bi obrazovali o obe kulture i civilizacije.

Doživljaj današnjeg Izraela  u Srbiji je opisao prvenstveno kao start-ap državu, kolevku inovacija. Izrael je viđen kao središte visoke tehnologije sa efikasnom vojnom industrijom i primer za podražavanje na mnogim poljima. Otkako se kovid pandemija globalno proširila, ova ideja je dalje ojačala, zbog jedinstvenog odgovora Države Izrael na COVID-19. Uspesi Izraela u poljoprivredi, vodoprivrede i prečišćavanju otpadnih voda su visoko cenjeni. Izraelska prilagodljivost i upornost u svojim ciljevima u svetu koji je često antagonističan prema njemu, u Srbiji izaziva određeni vid divljenja. 

Ipak, postoji mnogo toga što se može još uraditi, pogotovo na poljima kulture i umetnosti, iako je npr. većina poznatih izraelskih pisaca već prevedena na srpski. 

Nikolić je naveo glavne oblasti saradnje i izvozne artikle Srbije u Izrael. Potom je podsetio na najistaknutije izraelske investicije u Srbiji, koje su fokusirane na obnovljivu energiju i saobraćajnu infrastrukturu, uporedo s nekretninama. Prikazao je Privrednu komoru Srbije kao jednog od najprofesionalnijih i najiskusnijih organizacija u Srbiji. “Ona svakako poseduje mehanizme za pružanje usluga i ima mogućnost da dopre do svih odgovornih zvaničnika. Njen predsednik, Marko Čadež, je veoma ugledan u mnogim zemljama, kao na primer u Nemačkoj”.

Govoreći o turizmu, Nikolić je ukazao na to da je Beograd prerastao u – statistički gledano - sve popularniju destinaciju za izraelske turiste, dok su obnovljeni srpski interesi u Svetoj Zemlji, prevashodno duhovni, ali se srpski posetioci Izraela zanimaju npr. i za šume u Izraelu koje su dobile naziv po kraljevima Petru I (blizu kibuca Ginegar) i Aleksandru Karađorđeviću (blizu kibuca Šaar Hamakim).

Na pitanje o jerusalimskom muftiji Muhamedu Amin el Huseiniju, koji je bio žestoko pro-nacistički orijentisan, i koji je aktivno pomagao u regrutovanju jugoslovenskih muslimana u SS jedinice, što nije dovoljno poznato u svetu, Nikolić je odgovorio: “El Huseinijevo podsticanje na genocid i pridruživanje Silama osovine je bila zverska zloupotreba vere i religije. Stručnjaci u tom polju su veoma dobro informisani o tome, ali ste ipak u pravu – šira javnost nije. Ovo je tačno i za druge aspekte Holokausta. Na primer, poznato je da je veliki broj Albanaca u samoj Albaniji časno postupao tokom tih zlih vremena. Ipak, to ne znači da bi trebali da zanemarimo npr. zverstva koje je počinila kosovsko albanska 21. brdska divizija SS ”Skenderbeg”, i njenu ulogu u deportaciji Jevreja iz Prištine maja 1944. godine na Staro Sajmište a onda u logor Bergen-Belsen. A ”Skenderbeg” je bila samo jedna od tri takve divizije. Takođe, nedovoljno je poznato da su jugoslovenski partizani, koji su se borili protiv fašista tokom Drugog svetskog rata, bili u najvećoj meri Srbi, što je još jedan element u zajedničkoj istoriji koju dele Jevreji i Srbi”.

U daljem tekstu Nikolić je govorio o Zakonu o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika kao najprogresivnijem zakonu takve vrste na evropskom tlu, i primeru koji treba slediti. “Veoma je bitno da se setimo da su Kraljevina Jugoslavija i srpski narod bili žrtve nacističke Nemačke i njenih saveznika. Država je bila rasparčana od strane okupatora i njihovih saveznika. Samim tim, motiv Srbije za donošenje ovog zakona nije osećaj krivice zbog onog što se desilo tokom Holokausta nego saosećanje, zato što su i sami Srbi stradali od strane Nemaca i njihovih saveznika i pomagača”.

Na pitanje, o predsedniku Republike Srbije, Aleksandru Vučiću, koji je preduzeo više koraka proteklih godina kako bi izgradio toplije odnose sa Izraelom i jevrejskim narodom, odnosno o pozadini njegovog razumevanja jevrejskog naroda, Nikolić je odgovorio “Predsednik je i sam potomak porodice koja je prošla kroz užase počinjenih od strane ustaškog režima tokom Drugog svetskog rata u Bosni i Hercegovini. Samim tim, on ima prirodnu predispoziciju za saosećanje i razumevanje za i dalje otvorenu ranu jevrejskog naroda. Svakako, u poslednjih par godina smo videli da je u Srbiji donet Zakon o restituciji imovine žrtvama Holokausta kao i Zakon kojim se uspostavlja Memorijalni centar Staro sajmište. Prošle godine, Srbija je prihvatila definiciju antisemitizma Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust. Takođe, predsednik Vučić je održao govor na godišnjoj AIPAK konferenciji u Vašingtonu. Uz to, preduzeo je jedinstven poduhvat kada je podigao zastavu sa Davidovom zvezdom na zgradi predsedništva u Beogradu za Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta. Isto tako, u čast Dana nezavisnosti Izraela, glavni mostovi, zgrade i javne fontane u Beogradu su bile osvetljene plavom i belom bojom. U svakoj prilici, predsednik je pokazivao najveće moguće poštovanje prema jevrejskoj zajednici i jevrejskom svetu uopšte i učinio je sve što je mogao kako bi unapredio bilateralne odnose sa Državom Izrael. On je upoznat sa istorijom jevrejskog naroda i njihovom doprinosu judeohrišćanskoj civilizaciji, tako da niko ne bi trebao da bude iznenađen njegovim prijateljstvom i divljenjem".