Dan državnosti uz prisustvo najviših državnih zvaničnika

U Srbiji se sutra na Sretenje obeležava Dan državnosti u znak sećanja na obnovu srpske državnosti početkom 19. veka, a ovaj dan kao državni praznik slavi se od 2002. godine.

Dan državnosti, uz prisustvo državnog rukovodstva, biće obeležen polaganjem venaca i odavanjem počasti na više lokacija, a tradicionalno i kod spomenika Voždu Karađorđu u Orašcu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovaće u Kragujevcu Sretenjskoj akademiji "Knežev zapis", a potom će u Beogradu dodeliti odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama.

Akademija počinje u 9.00 časova u Staroj skupštini u Kragujevcu, dok će ceremonija uručenja odlikovanja biti održana u 12 časova u zgradi Generalnog sekretarijata predsednika Republike na Andrićevom vencu u Beogradu.

Premijerka Ana Brnabić će prisustvovati svečanoj državnoj ceremoniji obeležavanja Dana državnosti Srbije – Sretenja, u crkvi Svetog Đorđa na Oplencu, Zadužbina kralja Petra Prvog.

Ceremoniji polaganja venaca i odavanja počasti, koja će početi u 14 časova, prisustvovaće i predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković prisustvovaće kao izaslanik predsednika Republike ceremoniji polaganja venaca i odavanja počasti na grobu Neznanog junaka na Avali u 8 časova.

Kod spomenika Voždu Karađorđu u Orašcu u 11 sati će početi ceremonija polaganja venaca i odavanja počasti koju će predvoditi predsednik Narodne Skupštine Srbije Vladimir Orlić, u prisustvu predsednika Narodne Skupštine Republike Srpske Nenada Stevandića.

Za Sretenje su vezana dva događaja - prvi je Narodni zbor u Orašcu 1804. na kojem je doneta odluka o dizanju ustanka, a drugi je usvajanje Sretenjskog ustava na velikoj Narodnoj skupštini u Kragujevcu 1835. godine.

Prvi i Drugi srpski ustanak 1804. i 1815. godine, postupno su doveli do obrazovanja novovekovne srpske države.

Karađorđevom bunom 1804. godine zapravo je započeo talas postupnih oslobađanja svih balkanskih naroda od Turske, što je trajalo tokom čitavog narednog veka. Grčki ustanak i sticanje suverenosti te zemlje 1821. takođe su bili plod srpskog uzora.

Srpska revolucija, započeta Karađorđevom bunom na Sretenje 1804. godine, uspešno je okončana decenijama potom, pored drugog zahvaljujući mudrosti i veštini knjaza Miloša Obrenovića.

Sretenje je odabrano za Dan državnosti Srbije i zbog činjenice da je 1835, na taj dan, u Kragujevcu, donet prvi Ustav Kneževine Srbije, nazvan – Sretenjski. Formalni naziv je tada zapravo bio Knjažestvo. 

Njegov tvorac Dimitrije Davidović izradio ga je po uzoru na francuska ustavna rešenja iz 1791, 1814. i 1830, kao i ustav novoobrazovane Belgije iz 1831. 
Davidović je tvorac i termina ustav.