Dačić poručuje - Zbog etničke mržnje Kosovo napustilo 210.000 ljudi, nije se vratilo ni dva odsto

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić poručio je danas u Ženevi, na Izvršnom komitetu UNHCR, da je zbog etničke mržnje Kosovo napustilo 210.000 ljudi i da se od toga broja nije vratilo ni dva odsto

Govoreći o aktuelnoj situaciji na globalnom planu, koja je doprinela rekordnom porastu broja lica primoranih da napuste svoje domove prvenstveno usled sukoba, ali i kao posledica klimatskih promena, Dačić je rekao da je Srbija svesna enormnih napora koje osoblje UNHCR, na čelu sa visokim komesarom Filipom Grandijem, ulaže kako bi se pružila adekvatna zaštita i obezbedile potrebe, podjednako lica koja se nalaze u produženom raseljenju i onih koja su izbegla iz svojih domova usled akutnih kriza.

- Srbija, nažalost, ima direktno iskustvo sa patnjama kroz koje prolaze prisilno raseljena lica - počev od izbeglica koja su bežala od ratova na teritoriji bivše Jugoslavije, do interno raseljenih lica koja su bila primorana da napuste svoja ognjišta u pokrajini Kosovo i Metohija, do migranata koji su se našli na našoj teritoriji u potrazi za boljim životom - istakao je na zasedanju Izvršnog Komiteta UNHCR u Ženevi.

Kazao da je Srbija posebno zahvalna UNHCR zbog nastojanja da pruži zaštitu licima u raseljenju i omogući ostvarivanje njihovih prava, ali i na pomoći u realizaciji Regionalnog stambenog programa, kojim su obezbeđena trajna stambena rešenja za izbeglice i lica koja su se našla u raseljenju usled sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije devedesetih godina.

Sprovođenje ovog Programa okončano je u junu ove godine. Zahvaljujući Regionalnom stambenom programu, rešene su stambene potrebe 7.495 najugroženijih izbegličkih porodica u Srbiji, rekao je Dačić.

- Želeo bih da podsetim da je Srbija, kao zemlja sa dugotrajnom raseljeničkom krizom, ujedno i zemlja sa najvećim brojem lica u dugotrajnom internom raseljenju u Evropi. Broj registrovanih lica koja su bila primorana da, usled etničke mržnje, napuste svoje domove na Kosovu i Metohiji je 210.284, od čega je najveći broj Srba, kao i drugih nealbanskih zajednica - Roma, Aškalija, Goranaca - podsetio je Dačić.

Naveo je da je to najteže humanitarno pitanje u Srbiji koje je, zbog dugog trajanja, ali i pomeranja fokusa međunarodne zajednice na nove migratorne krize u svetu, delimično potisnuto u drugi plan.

Prema podacima UNHCR o dobrovoljnom nevećinskom povratku, na Kosovo se vratilo 12.707 interno raseljenih lica. Zbog brojnih prepreka, uključujući pretnje i nasilje, održivi povratak je još manji i procenjuje se na ispod dva odsto, ukazao je šef srpske diplomatije.

- Ovako mali broj povratnika na Kosovo i Metohiju je razočaravajući sa aspekta ostvarivanja prava interno raseljenih lica. Po rezoluciji Saveta bezbednosti 1244 UN, to je jedan od glavnih zadataka međunarodnog prisustva i privremenih institucija samouprave na Kosovu i Metohiji - naveo je Dačić u svom govoru u UNHCR.

Podsetio je da interno raseljena lica u Srbiji nisu u mogućnosti da ostvare svoje osnovno pravo na slobodan izbor između lokalne integracije i održivog povratka, iz razloga što na Kosovu, ni 20 godina nakon uspostavljanja međunarodnog prisustva, nisu obezbeđeni uslovi za održiv povratak, u smislu neophodnih garancija lične i imovinske bezbednosti, vladavine prava, odsustva diskriminacije i poštovanja osnovnih ljudskih i građanskih prava.

- Stvaranje uslova za pronalaženje trajnih i održivih rešenja za sva lica u raseljenju, Srbija tretira kao jedno od ključnih pitanja od čijeg rešenja zavisi stabilizacija prilika u regionu. Podsećamo da se, uz posvećen rad na zbrinjavanju potreba raseljenih lica, ne smeju zanemariti njihova prava koja imaju u mestu porekla - naveo je prvi potpredsednik vlade.

Istakao je da je Srbija, u duhu solidarnosti i humanosti, posvećena zbrinjavanju lica koja su napustila svoje domove, suočena sa bezbednosnim pretnjama, i kreću se u pravcu evropskih zemalja takozvanom balkanskom rutom.

Kaže da je trenutno je u prihvatnim i centrima za tražioce azila smešteno oko 2.300 lica, kojima su obezbeđene sve potrebe, u skladu sa pravima koja im pripadaju kao ugroženoj kategoriji lica.

Ministar Dačić govorio je i o izbegličkoj krizi u Ukrajini.

- Srbija se aktivno uključila u pružanje adekvatne zaštite i pomoći izbeglim ukrajinskim državljanima kojima se, po posebnom postupku, odobrava privremena zaštita na osnovu koje su im obezbeđena osnovna prava, uključujući materijalnu pomoć, zdravstvenu zaštitu, pravo na rad i obrazovanje. Takođe, uputili smo donacije preko UNICEF i UNHCR, kao i druge vrste pomoći, između ostalog i opremu za obnovu elektro-energetskog sistema, sanitetska vozila, a za decu Ukrajine organizovana je letnja škola za oporavak - rekao je Dačić.

Istakao je da će Srbija nastaviti da, na osnovama solidarnosti i humanosti, pruža konstruktivan doprinos sveobuhvatnom pristupu pronalaženju trajnih rešenja, prevenciji i pružanju pomoći i zaštite licima u raseljenju, kroz zajedničko delovanje UN i zainteresovanih zemalja.

- To je od ključne važnosti da sve države poštuju svoje preuzete obaveze, kao i da zajednički nastavimo da radimo na pronalaženju rešenja za osnovne uzroke raseljenja svih kategorija raseljenih lica - naveo je on.

Dačić je rekao da pitanje prinudnog raseljenja zahteva globalno rešenje i zajedničko delovanje, zasnovano na principu podele tereta i odgovornosti, jer se ne radi o geografski ograničenom, već o fenomenu globalnih razmera.

Istakao je da napredak u ostvarivanju prava lica u prinudnom raseljenju predstavlja svojevrstan test naše odgovornosti i posvećenosti principima humanosti i solidarnosti, na šta nas posebno podseća ovogodišnje obeležavanje 75 godina od usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima.