Strašan teror premijera lažne države - Priština na represivan način hoće da izbaci dinar, ugroženo više od 60.000 Srba

Odluka CBK o ukidanju dinara uticaće i na rad Odbora za pomoć Kosovu i Metohiji koji veliki deo sredstava usmerava preko žiro računa i to konkretno preko Banke "Poštanska štedionica" koja ima svoje filijale na Kosovu i Metohiji.

Predsednik ove humanitarne organizacije Milorad Arlov kaže za "Kosovo onlajn" da ga brine sudbina 60.000 Srba koji će se naći na udaru ove jednostrane odluke Prištine i nada se da će razum pobediti.

- Ovo je tek početak i sad razmišljamo kakav je stav i kakvo će mesto i poziciju imati ta banka preko koje smo i gradili dnevni centar, preko koje smo mnogo toga nabavljali na KiM, poput paketića za srpsku decu na KiM, i sve ostalo čime se bavi naš odbor već 16 godina. Moram da kažem za vas da mi u Republici Srpskoj imamo našu marku, nemamo dinar. Kod nas je isto tako dinar strana valuta i sve uplaćujemo preko naših banaka u Banku "Pošanska štedionica" u Srbiji - rekao je Arlov.

- Penzije, plate, prosveta, zdravstvo, razne stipendije, ljudi koji rade u lokalnim samoupravama... Na koji će način oni primati svoje plate i na koji će način biti ugrožena njihova egzistencija na KiM. Ocenjujem da je ovo jednostrana, nekako i ubrzana odluka Prištine. Ne sviđa mi se na koji način hoće da uvedu i izbace dinar na represivan način, upadanjem u insititucije, bez obaveštenja i molbi i davanja rokova da se ljudi prilagode nekom novom sistemu. Ne vidim razlog zašto dinar ne bi bio platežno sredstvo kao i do sad na KiM. Pogotovo kada ima veliki broj korisnika dinarskih usluga koji primaju plate i penzije i imaju svoju životnu egzistenciju koju finansira Republika Srbija - naglasio je ovaj humanitarac.

- Prema meni je na snazi zabrana ulaska na KiM koja traje više od tri i po godine. To je stari problem sa kojim se ja susrećem, a verujem da ćemo i sad imati problem sa finansiranjem jer sve što radimo tamo, radimo žiralno. Izgradili smo sistem, tako smo pomagali mnoge porodice. Više od 25.000 paketića smo poklonili deci na KiM. Ovo je nezavidna situacija za srpski narod, nije samo to ono što poslednjih godina pritiska Srbe na KiM. Problem su jednostrane odluke bez razgovora Prištine i Beograda - naveo je Arlov.

On se osvrnuo i na sednicu Savetu bezbednosti UN posvećenu tzv. Kosovu.

- Srbija i Predsednik Vučić uložili su veliki napor da se svet upozna sa problemina Srba na KiM, i to je urađeno, ali, lično, sam više očekivao od Saveta bezbednosti. Očekivao sam neki zvaničnu, obavezujuću odluku, međutim, to se nije dogodilo. Žao mi je i što nije potegnuto pitanje zabrane ulaska na KiM, ne samo meni, već mnogim drugim humanitarnim radnicima i predsednicima udruženja, ali moram i da kažem da sam prijatno iznenađen iskrenim izveštajem Karolin Zijade koja je ukazala koje će sve posledice nositi zabrana dinara i ja je ovim putem molim da u nekoj prilici pokrene i pitanje zabrane slobode kretanja svima nama koji želimo da dođemo na KiM - rekao je Arlov.

On dodaje da ima osećaj da u idejama tzv. kosovskog premijera Aljbina Kurtija ne stoje demokratski motivi nego "čista osveta prema Srbiji".

- Tim putem ako ide, nikada neće biti mira na KiM, ako se ne prevaziđe taj lični motiv. On ne treba da bude pokretač stvaranja nečega što svi na KiM ne prihvataju - upozorava Arlov.