Brane ćirilicu! Odgovor Srba nakon što su postavljene table na albanskom u srpskim sredinama

Tek što je, doduše iz interesa kako bi se lažna država dočepala Saveta Evrope, dopustio da se, posle osam godina od odluke tzv. Ustavnog suda upiše u katastar zemlja koja pripada manastiru Dečani, premijer privremenih institucija na Kosovu i Metohiji Aljbin Kurti rešio je opet da napakosti Srbima i skloni ćirilične table u naseljima na severu. Naš narod je braneći svoje pismo, u noći između četvrtka i petka crnim sprejom prežvrljao toponime na albanskom.

I opet je Kurti, dok mu je u poseti bio američki emisar Gabrijel Eskobar, pokazao da radi šta mu je volja i da na „pritiske“ mentora, osim kada mu odgovara – ne reaguje.

Prema ustavu i zakonima lažne države „pripadnici zajednica imaju pravo, pojedinačno ili u okviru zajednice da koriste i ističu simbole zajednice, u skladu sa zakonom i međunarodnim standardima, koriste lokalne nazive, nazive ulica i drugih topografskih oznaka koje odražavaju i uzimaju u obzir multietnički i multijezički karakter date oblasti. Takođe, albanski i srpski su službeni jezici na tzv. Kosovu i imaju ravnopravan status u tzv. kosovskim institucijama. Suprotno tome, Priština je sklonila table na kojima su bila imena mesta na albanskom i srpskom – pisana ćirilicom, a stavila nove, gde je ćirilično pismo zamenila latiničnim.

– Zvanični znaci koji označavaju ili uključuju imena opština, sela, ulica i ostalih javnih mesta biće označena na zvaničnom jeziku i na jezicima zajednica koje imaju status zvaničnog jezika u opštini. Zajednice i njihovi pripadnici imaju pravo da slobodno održavaju, izražavaju i razvijaju svoju kulturu i identitet, kao i da čuvaju i učvršćuju suštinske elemente svog identiteta, odnosno svoju veru, jezik, tradiciju i kulturno nasleđe. Mere koje imaju za cilj da promene strukturu stanovništva u oblastima koja su nastanjena pripadnicima zajednica na njihov uštrb su zabranjene. Kosovo će zaštititi pripadnike zajednica od politike i praksi koje imaju za cilj, ili imaju efekat, asimilaciju protiv njihove volje. Kosovo preduzima sve potrebne mere da bi zaštitila osobe koje su predmet pretnji ili zastrašivanja, neprijateljstva ili nasilja koje proističe iz njihovog nacionalnog, etničkog, kulturnog, jezičkog ili verskog identiteta – navodi se u tzv. kosovskom zakonodavstvu koje svakodnevno krše oni koji su ga i doneli.

Pokušaj ukidanja dinara na Kosovu i Metohiji takođe je kršenje prava na život srpske zajednice, ali po ovom pitanju Kurti ne popušta. Nije podlegao ni pred Eskobarom, koji mu je predložio zapravo samo jedan prelazni korak do zvaničnog ukidanja naše valute.

Izaslanik SAD rekao je da nije uspeo da ubedi Kurtija da „odgovori na zabrinutost Zapada u vezi sa zabranom upotreba srpskog dinara na Kosovu“.

– Potrebno nam je rešenje. Zato sam pitao premijera da suspenduje odluku dok mi, zajedno sa EU, dakle SAD i Kosovo, radimo na dugoročnom rešenju koje bi odgovorilo na vaše potrebe. To podrazumeva elektronske transfere u evrima kroz sistem Kosova. Ali, sada, moramo nešto hitno da uradimo. Nažalost, nisam uspeo da ga obavežem na to – rekao je Eskobar u intervjuu za Radio Slobodna Evropa.

Prištinska vlada je saopštila da je Kurti, u razgovoru sa Eskobarom, rekao da uredba centralne banke u Prištini o ukidanju platnog prometa u dinarima, predstavlja „odluku nezavisne i profesionalne institucije“, i ponudio „saradnju“ u brzom rešavanju svih problema koji spadaju u nadležnost vlade.

Još jedna od mera protiv Srba je zabrana naše robe na Kosovu i Metohiji, a ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović podseća da je prošlo devet meseci od uvođenja ove „političke odluke“.

– Uložili smo veliki napor da sprovedemo inicijativu „Otvoreni Balkan“. Mi smo u CEFTA sporazumu više od 15 godina. Osnovni smisao EU je slobodan promet ljudi i robe. A Priština je krenula nekim potpuno drugim putem. Pisao sam svim ministrima trgovine u EU, regionu, SAD. Svi to osuđuju. Nažalost, mi vidimo na terenu jedan pokušaj paralelne albanske vlade da protera naše građane. Ovo je samo jedan od segmenata te politike – naveo je Momirović koji se, ipak, nada povratku srpskih proizvoda.

Dorina lista uslova

U izveštaju izvestioca Saveta Evrope o stanju prava na Kosovu i Metohiji, koji bi trebalo da bude osnova za izjašnjavanje o aplikaciji lažne države za prijem u SE, osim preporuke da se upiše zemlja Dečanima, nalazi se još zamerki na račun Prištine.

Koordinator Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 35 Dragiša Mijačić izjavio je da se u izveštaju Dore Bakojani, pored „implementacije presude Ustavnog suda Kosova o manastirskom zemljištu, navodi se i uslov formiranja ZSO kao i rešavanja problema protivpravne eksproprijacije zemljišta na severu Kosova za potrebe izgradnje policijskih baza i utvrda.“