Ministarka Đedović Handanović: Srbija privlači investicije iz celog sveta

Srbija privlači oko 60 odsto stranih direktnih investicija u regionu Zapadnog Balkana. Strane investicije u Srbiji dolaze iz svih delova sveta i iznosile su oko 4,5 milijardi evra u prošloj godini. Ove godine očekujemo da ekonomski rast Srbije bude blizu četiri odsto, rekla je danas ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović na „Samitu o energetskoj tranziciji“ u organizaciji „Fajnenšl Tajmsa“ u Londonu.

Ona je rekla da je Srbija na dobrom putu da ostvari svoje ciljeve u energetskoj tranziciji do 2030. godine, da svaki drugi megavat-sat bude proizveden iz obnovljivih izvora, daljim podsticanjem investicija privatnog sektora i efikasnom realizacijom projekata u kojima učestvuje javni sektor.

- Prošle godine smo uspešno završili najveće odjednom sprovedene aukcije za tržišne premije u regionu i obezbedili 715 MW novih kapaciteta iz vetra i solara. Te elektrane će biti biti na mreži najkasnije do kraja 2026, a do kraja godine planiramo još jedne aukcije i verujemo da ćemo imati sličan rezultat. Zajedno sa izgradnjom 1 GW solarnih elektrana sa 200 MW baterijskog skladišta, koji je jedan od najvećih projekat ove vrste u Evropi, bićemo veoma blizu ostvarenju naših ciljeva do 2030. kad govorimo o novim kapacitetima iz OIE. Takođe, izgradnjom velikih reverzibilnih hidroelektrana, Bistrica i Đerdap, značajno ćemo povećati kapacitete da balansiramo uvećanu proizvodnju iz OIE. Pripremne radove na RHE Bistrica, snage oko 650 MW, planiramo da počnemo već iduće godine - rekla je ministarka.

Nuklearna energija

Prema njenim rečima, za potpuni izlazak iz fosilnih goriva, što je vizija energetskog sektora Srbije do 2050. godini prema strateškim dokumentima, potrebno obezbediti i dovoljne kapacitete bazne energije, gde je najizvesnija opcija uvođenja nuklearne energije.

- Pripremili smo izmene Zakona o energetici, koje treba da budu usvojene do kraja godine i koje treba da ukinu zabranu izgradnje nuklearnih elektrana u Srbiji koja postoji još od 1989. godine. Svi dalji koraci sprovodiće se prema smernicama Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), a radićemo pre svega na regulatornom okviru i jačanju naših institucionalnih kapaciteta. Kroz tehničke analize i u saradnji sa državama koje imaju iskustvo sa nuklearnim tehnologijama, kao što je Francuska, sagledaćemo raspoložive tehnologije i moguća rešenja koja su optimalna za naš energetski sistem - navela je Đedović Handanović.

Govoreći o snabdevanju prirodnim gasom, ministarka je podsetila da je završetkom „Balkanskog toka“ pre izbijanja rata u Ukrajini Srbija obezbedila sigurno snabdevanje ovim energentom i da preko njene teritorije ruski gas stiže i do zemalja centralne Evrope. „Izgradnjom gasne interkonekcije sa Bugarskom obezbedili smo pristup izvorima gasa iz Azerbejdžana, sa kojim imamo potpisane ugovore o snabdevanju, kao i iz LNG terminala u Grčkoj. Izgradnjom interkonekcija sa Rumunijom i Severnom Makedonijom, koje planiramo da izgradimo u naredne dve godine, obezbedićemo dodatnih oko tri milijardi kubnih metara kapaciteta, što će značajno doprineti diversifikaciji snabdevanju i smanjenju zavisnosti od jednog izvora“, rekla je Đedović Handanović.

Litijum je šansa

Upitana za situaciju u vezi sa projektom "Jadar", ministarka je rekla da je ležište litijuma i bora u Srbiji jedno od najbolje istraženih u Evropi i 12. najbogatije po rezervama u svetu, ali da je potrebno sačekati da se kompletiraju studije uticaja na životnu sredinu pre donošenja konačnih odluka.

- Srbija je bogata kritičnim mineralnim sirovinama, a verujem da razvoj tehnologije u 21. veku omogućava da se rizici po životnu sredijnu minimizuju. Srbija je zemlja na putu ka članstvu u EU, koja želi da, s jedne strane, bude partner u zadovoljavanju tražnje za mineralnim resursima koji su neophodni za borbu protiv klimatskih promena, a s druge strane, da sarađujemo sa onima koji imaju najstrože standarde u pogledu zaštite životne sredine, zbog čega smo i potpisali Memorandum sa EU u ovoj oblasti. Svet prelazi u eru kritičnih mineralnih sirovine, koje će imati ulogu kakvu su u prošlosti gas i nafta. Srbiji, kao zemlji koja je bogata nekim od ovih sirovina, to otvara prilike za brži ekonomski rast i bolje geopolitičko pozicioniranje, kao jednog od ključnih igrača u ostvarivanju ciljeva u borbi protiv klimatskih promena u Evropi. Zato treba da razmišljamo kako da koristimo naše resurse, uz minimizaciju rizika po životnu sredinu korišćenjem najboljih dostupnih tehnologija - navela je ministarka.