Vlada na sednici usvojila set finansijskih i poreskih zakona!

Vlada Srbije usvojila je na današnjoj sednici set zakona iz oblasti finansija, među kojima su Predlog zakona o Završnom računu budžeta Republike Srbije za 2023. godinu, Predlog zakona o elektronskim otpremnicama, kao i set poreskih zakona koji se tiču više vrsta poreza - na dodatu vrednost, na dobit pravnih lica, na dohodak građana, na imovinu i drugo.

Predlog zakon o elektronskim otpremnicama pristupilo se na osnovu velikog broja zahteva privrednih subjekata i za privredu donosi brojne koristi: skraćuje se vreme potrebno za administriranje isprava, ubrzava se logistika i olakšavaju procesi u vezi sa prevozom tereta, saopštila je vlada. 

Ovim predlogom zakona predviđa se uvođenje centralizovanog sistema koji omogućava potvrđivanja verodostojnosti poslatih dokumenata, uz visok stepen sigurnosti od nestanka ili zloupotrebe podataka i procese koji se mogu odvijati u realnom vremenu, što doprinosi efikasnosti inspekcijskih nadzora, što će imati pozitivan uticaj i na fiskalnu kontrolu.  

Nakon javne rasprave, obveznici će imati oko godinu dana da se prilagode, a obaveze iz zakona prvo će se primenjivati na javni sektor i učesnike u otpremanju akciznih dobara i to počev od 1. januara 2026. godine.

U strukturi ukupno ostvarenih prihoda i primanja najviše zauzima porez na dodatu vrednost i to 43 odsto, akcize učestvuju sa 19 odsto, a neporeski prihodi i primanja od prodaje nefinansijske imovine sa 13 odsto.

Predlogom zakona o izmenama i dopuni Zakona o alternativnim investicionim fondovima smanjuje se najniži iznos obavezne uplate pojedinog investitora u ovu vrstu fondova, povećava iznos osnovnog kapitala iznad kojeg fond mora imati dvodomno upravljanje, kako bi se smanjili troškovi društava za upravljanje i propisuje organizovanje centralizovanog Registra založnog prava na investicionim jedinicama. 

Time će ovaj finansijski instrument postati interesantniji za investitore, jer će im, osim trgovanja investicionim jedinicama, pružiti i mogućnost obezbeđenja kredita ili drugog novčanog potraživanja.

Ove izmene zakona donete su sa ciljem unapređenja tržišta kapitala, prilagođavanja uslovima na domaćem tržištu i omogućavanja većem broju zainteresovanih investitora da ulažu u ovu vrstu fondova, a na inicijativu učesnika iz prakse.

Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom se, kao i kod Alternativnih investicionih fondova, propisuje organizovanje centralizovanog Registra založnog prava na investicionim jedinicama, koji pruža veće mogućnosti investitorima.

Najznačajnija rešenja sadržana u predlozima zakona iz nadležnosti Sektora za fiskalni sistem su sledeća: Predloženim izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu uređuje se kontinuitet nadležnosti Poreske uprave za utvrđivanje, kontrolu i naplatu poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava i nakon 1. januara 2025. godine. Precizirane su pojedine odredbe kojima su uređeni poreska osnovica, poreska oslobođenja i poreski kredit.
Izmene i dopune Zakona o porezu na dobit pravnih lica preciziraju odredbe kojima je uređeno podnošenje poreske prijave i ispunjenje poreskih obaveza u vezi sa postupkom likvidacije i stečaja, kao i obaveza podnošenja poreske prijave za pravna lica koja prestaju da postoje usled statusnih promena. 

Foto: Foto: Shutterstock

Dodatno se preciziraju obaveze izveštavanja za poreske svrhe u vezi sa izvršenim statusnim promenama.

Kada je reč o predloženim izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, sa ciljem daljeg fiskalnog rasterećenja zarada, predlaže se povećanje neoporezivog iznosa zarade sa 25.000 dinara na 28.423 dinara mesečno.
Takođe, predlaže se povećanje neoporezivog iznosa dnevnice za službeno putovanje u inostranstvo sa 50 na 90 evra, uređenje plaćanja poreza i doprinosa po osnovu prihoda koje pomorci ostvaruju obavljanjem poslova na brodovima i drugim plovilima koji viju zastavu strane države, kao i produženje perioda primene pojedinih poreskih olakšica.

Predloženim izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama izmenjen je Odeljak B Tarife, kojim su propisane konzularne takse radi ujednačavanja visine konzularnih taksi nezavisno od strane valute u kojoj se obavlja plaćanje. 

Nastavlja se usaglašavanje sa odredbama Zakona o budžetskom sistemu sa ciljem propisivanja taksi korisnika sredstava budžeta jednim zakonom. 

Takođe, usaglašavaju se taksene obaveze sa spisima i radnjama organa za čiji se rad republička administrativna taksa plaća, na osnovu propisa donetih nakon poslednjih izmena i dopuna Zakona o republičkim administrativnim taksama. 

U pojedinim slučajevima povećava se visina taksi koje su prouzrokovane porastom materijalnih troškova organa. Propisano je plaćanje umanjene takse za uvoz/izvoz robe male vrednosti i u komercijalne svrhe.

Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost predlaže se uvođenje preliminarne poreske prijave poreza na dodatu vrednost počev za poreski period januar, odnosno januar - mart 2026. godine, kao priloga poreskoj prijavi. 

Preliminarna poreska prijava poreza na dodatu vrednost predstavlja skup podataka koji se odnose na promet dobara, promet usluga, uvoz dobara i druge transakcije i aktivnosti koje utiču na iznos poreske obaveze obveznika PDV. 

Precizirani su uslovi za ostvarivanje prava na odbitak prethodnog poreza, a u vezi sa izdatim računima, posebno je uređeno da formalni nedostaci računa koji se odnose na identifikaciju primaoca računa, sa izuzetkom podatka o PIB-u, nemaju uticaj na ostvarivanje prava na odbitak prethodnog poreza.