Da li Srbija ide ubrzanim putem ka EU? Koje su sve pozitivne, a koje negativne strane Zapada prema našoj zemlji?

Srbija se nalazi na raskrsnici velikih podela kako u Evropi, tako i u svetu, a uzimajući u obzir činjenicu da se svuda oko nje dešavaju previranja, ona je suočena sa mnogim izazovima koje se pred nju postavljaju svakodnevno.

Srbija je u poslednjih dvanaest godina veoma ojačala svoju poziciju kako u regionu tako i u svetu. Naša zemlja više nije ona mala zemlja na Balkanu koju su svi potcenjivali i koju su svi mogli da sruše i da je slome. Srbija je zemlja koja je postala poštovana u svetu, postala je zemlja prosperiteta, slobode i autoriteta i ono što je najvažnije postala je neko ko se pita i koga slušaju velike Zapadne sile.

Poznato je da je srpski narod uvek imao neku vrstu kočnice kada su u pitanju Zapad i zapadne vrednosti. Međutim, kroz ekonomsku saradnju i zainteresovanost za ulaganje u Srbiju, možemo poboljšati poziciju Srbije u geopolitičkim dešavanjima i mnogo lakše naći rešenje za neslaganja koja svakako imamo sa zapadnim zemljama.

Foto: Fotoilustracija/Reuter

Sagovornici Informera analizirali su koje su sve to pozitivne, a koje negativne strane Zapada prema našoj zemlji!

Obradović: Bez Zapada doživeli bi ekonomski kolaps

Darko Obradović iz Centra za stratešku analizu rekao je da se Srbija geografski nalazi u dubini Evrope, ali da je geoekonomska pozicija naše zemlje daleka važnija od geostrateške pozicije.

- Srbija je država u dubini Evrope, a ne na graničnoj liniji, naše komšije su članice EU i NATO. Ignorisanje geografije može nas odvesti ka scenariju evropske Kube. Geoekonomska pozicija Srbije kao sledeći parametar je daleko važnija od geostrateške. Srpski izvoz u ceo BRIKS je oko 2,1milijardu eura, dok je izvoz u EU preko 18 milijardi eura. Geografija i ekonomija jasno upućuju na Zapad, bez drugih tržišta Srbija bi preživela, ali bez Zapada bi imali ekonomski kolaps. Srbija kao mlada demokratija opredeljena je za punopravno članstvo u Evropskoj uniji. Ponekad se stiče utisak da je opredeljenje za ekonomsko integrisanje daleko jače od političkog. Srbija kao država 21. veka često se ponaša kao država 20.veka u geopolitičkoj postavci. Iz tog razloga nije moguće porediti izbor Istok ili Zapad već je važno birati srpski interes kao ultimativni imperativ - naglasio je Obradović i dodao da se novi izvori rasta za Srbiju nalaze u Evropskoj uniji.

-  Srbija je odlučila da želi da bude deo Evropske unije i preuzela obaveze na tom putu. Na ovu odluku Srbiju niko nije mogao da prinudi i natera, naša odluka je racionalan izbor. Poljska je postala više nego duplo bogatija od kada je postala članica NATO i EU. Danas vojni budžet Poljske iznosi 50 milijardi eura. Strukturalni fondovi za države članice EU iznose nekoliko milijardi eura besplatnog novca. Na ekonomskom terenu Srbija predstavlja jednu od najpoželjnijih poslovnih lokacija zbog svog visoko kvalifikovane i posvećene radne snage, snažne profesionalnosti i poslovnog ambijenta koji kreira država - rekao je Obradović i dodao:

- Novi izvori rasta, u odnosu na našu dominatnu ekonomsku upućenost na Zapad, nalaze se u Evropskoj uniji. Razlog leži u tome što je Srbija mesto sofisticiranih proizvoda visokog kvaliteta. Naš IT sektor izvozi na Zapad. Zeleni industrijski dogovor u Evropi otvara jedinstvenu priliku za Srbiju u pogledu industrije okupljene oko litijuma. Ovo je prilika da Srbija započne proces Made in Serbia ( napravljeno u Srbiji) i postane deo dunavskog haba za električna vozila. Investicije u rudnik, fabrike katoda, baterije, automobila i reciklaže mogu doneti između 10-12 milijardi eura investicija - poručio je Obradović. 

Foto: Aleksandar Jovanović Cile

Kojčić: Možemo biti ponosni na Srbiju!

Politički filozof Dragoljub Kojčić istakao je da kada se govori o Zapadu naša zemlja može da zauzme jedan pozitivan stav i da je godina za nama pokazala da Srbija treba da bude okrenuta Evropi.

- Iako smo nekada skloni uopštavanjima, godina koja je za nama pokazala je da ne postoje zabetonirani entiteti. Evropsko biračko telo pokazalo je da sa istorijske scene odlaze beskarakterne političke elite, a rađaju se nove sa idejama koje nisu usidrene zarđalim ideološkim lengerima. Sjaj novih horizonata postepeno osvaja nove pristalice. Danas kad govorimo o Zapadu, bilo kulturološki, politički ili vrednosno, možemo kao Srbi da zauzmemo jedan ponosan stav - rekao je Kojčić. 

Foto: nikola babić

 

Đurić: Srbija ima cilj da uđe u EU