Zvezdo, danas igraš za sebe, ostalima ne moraš da se dokazuješ

Sve smo već čuli. I da Crvena zvezda nikako nije želela Mančester siti, jer je to prvak Evrope koji ima najbolji tim sa kojim ne može da se igra.

I da bi lepše bilo da je umesto veštačkog kluba iz kišne Engleske, žreb crveno-belima dodelio recimo Sevilju iz sunčane Andaluzije. I da je Gvardiola najbolji trener koji je ikada smišljao fudbalsku taktiku. I opasku ljubitelja fudbala da je Erling Holand verovatno napravljen   u laboratoriji, jer nije prirodno da neko ko ima tako korpulentnu građu ujedno poseduje i okretnost balerine. I da Zvezda nema čemu da se nada u toj utakmici i da bi trebalo da bude zadovoljna ako primi manje od pet golova.

Foto: EPAIMAGES

I možda je to na papiru, a to najbolje znaju bukmejkeri, zaista tako, pa Zvezdi jedva daju promil šanse da preživi današnji meč. Sve zajedno, stvorilo je sliku kao da je srpski šampion unapred izgubio utakmicu i da nema za čim da žali šta god da se desi.

I da preskočim parafraziranje kultne rečenice iz dobro poznatog domaćeg filma o onome kolika j vojska sa kojom se borite, a koliku svetinju vi branite, ali ono u šta možemo biti apsolutno sigurni, jeste da nijedan igrač sinoć nije zaspao sa mišlju: „Sutra će nas Siti urnisati“.

Svako od njih kao mali kad je počinjao da igra fudbal, morao je, osim da bude vredan i talentovan, jako da veruje u sebe. Ko nije verovao, verovatno je odustajao već na petom treningu ili negde u školskom uzrastu, eventualno uz ludu sreću dogurao do amaterkse lige. Onaj ko je verovao, a kockice mu se složile da dogura do Lige šampiona, sigurno je usput čeličio i mentalnu snagu. Uz svaki novi napredak, sanjao je baš ovakve utakmice. Da doživi da istrči pred 55.000 ljudi, uz zvuk himne Lige šampiona, pa još ako je to u dresu voljenog kluba, lepše verovatno ne postoji.

Foto: Starsportphoto

 

Svako od ovih momaka koje će danas Barak Bahar izvesti na teren ili ostaviti na klupi da čekaju šansu iz drugog plana, dosanjao je svoj veliki san. I stvarno bi glupo bilo kad bi danas prestao da veruje u njega. Jer utakmica protiv šampiona Evrope možda je jednom i nikad više.

I zato je uzaludno gledati šta to Zvezda danas ima da izgubi. Pa nije ni planirala da traži prolaz dalje tako što će rutinirati Siti. Za nju matematički Liga šampiona verovatno počinje 4. oktobra u Beogradu. Zvezda danas kao klub, a onda i kao tim i na kraju i svaki igrač pojedinačno, može samo da gleda šta može da dobije.

Foto: Starsportphoto©

I nikog danas ne zanima šta je bilo pre samo tri dana protiv Čukaričkog (ko se još toga seća?) ili što zadnja linija tima nije dovoljno uigrana, a ni sa ostalima u ekipi nije baš u ljubavi. I kvalitet i kvote i pare, sve danas pada u vodu. Igra se samo na srce.

Na kraju krajeva, svi oni brane boje kluba koji se decenijama pre Sitija popeo na krov Evope. I toga moraju biti svesni kad budu večeras istrčavali na mekani teren velelepnog „Itihada“. Ponosno, podignute glave, da se žargonski rešeno muški potuku i pokažu da se ne plaše najvećih, jer i sami pripadaju eliti. A ako dođe nagrada u vidu gola ili pobede koju bi istorija zapamtila, neka bude šlag na već ukusnu tortu. Zaslužila si Zvezdo, igraj za svoju dušu. Ostalima nemaš večeras šta da dokazuješ.