Nole objasnio Britancima! Znam da me mnogi ne vole, ali postao sam autentičan!

Najbolji teniser sveta za "Tajms" pričao o odnosu sa navijačima, kako se nosi sa zvižducima, do kada mu je cilj da bude na terenu...

Nije ništa novo kada se Novak Đoković (36), iako najtrofejniji igrač po broju grend slemova, suočava sa prozivkama sa tribina gde god da igra. Srbin je uspeo da iza sebe ostavi najveće rivale - Švajcarca Rodžera Federera i Španca Rafaela Nadala, što mnogobrojni ljubitelji sporta, pogotovo oni na Zapadu, ne mogu nikako da mu oproste.

Nepisano je pravilo da publika bude protiv Noleta, nebitno ko je s druge strane mreže. To se dešavalo od Londona do Pariza, preko Njujorka i ostalih gradova u kojima se igraju veliki turniri. Možda jedino mesto gde ga, osim Balkana, dočekuju s velikim poštovanjem i ovacijama jeste upravo Melburn, gde naš as trenutno pokušava da odbrani tron i osvoji ukupno 11. trofej na Australijan openu.

U međuvremenu dao je i opširan intervju za ugledni list iz Londona, tokom kojeg se i osvrnuo na brojne zanimljive situacije iz igračke karijere.

- U pregršt mečeva sam imao navijače protiv sebe i morao sam da pronađem način da to prevaziđem. Uspevao sam u tome, ne uvek, ali osećam da sam naučio kako da se nosim sa tim i da ostvarim rezultat. Nisam uvek mogao da ostanem miran, lomio sam rekete, radio stvari na koje nisam ponosan... Nemam problem da kažem da sam grešio. Istovremeno sam se trudio da ne budem previše oštar prema sebi, jer sam ranije u karijeri bio svoj najveći kritičar - kaže Đoković za "Tajms".

Foto: Reuters

On dodaje da se i dan-danas, posle 20 godina profesionalne karijere, trudi da napreduje i poboljša u određenim segmentima.

- Sada pokazujem više saosećanja prema sebi i tražim načine da napredujem, ne samo što se igre tiče, već i kada su mentalitet i emocije u pitanju. Tražim formulu koja bi mi stanje uma održala u optimalnom stanju, ali mislim da ne postoji. Igrate na suncu, na 40 stepeni, protiv nekoga koga biste inače pobedili, publika je protiv vas, a možda ste se tog jutra i posvađali sa supružnikom što utiče na vas na terenu kada ste najosetljiviji. Uprkos svemu, svakako morate da pronađete način da pobedite - jasan je Nole.

 

 

Ne krije Đoković da je na startu karijere želeo da bude voljen od strane publike, ali da se vremenom to promenilo.

- Na početku karijere sam zaista pokušavao da budem više povezan sa navijačima, posebno na mestima gde su više voleli Federera i Nadala, ili Endija Mareja. Shvatio sam da postoje različiti faktori zbog kojih neću imati veću podršku od njih. Zato sam se zapitao da li i dalje pokušavam da pridobijem gomilu ili prihvatam situaciju kakva je i idem dalje. Postao sam autentičan, bez obzira da li se publici to sviđa ili ne - naglašava Novak.

Foto: Reuters

Prvi reket sveta podvlači da je prihvatio da nekome nije simpatičan, kao i da nikada ništa ružno neće reći o svojim protivnicima.

- Rano sam doživeo uspeh... Bilo je lepo, ali morao sam da igram, rastem i učim u isto vreme. Bio sam okružen ljudima koji su mi pružali veliku podršku i koji su pokušavali da mi pomognu, ali na kraju dana morao sam da prođem kroz sopstvenu evoluciju i shvatim ko sam, čak i ako je cena toga da se ljudima ne svidim. To je u redu. Sada sam dobro, u drugom delu karijere. Prihvatam da postoje ljudi koji me jednostavno ne vole ili me možda ne smatraju privlačnim u smislu ličnosti i karaktera. Na kraju, postoje neke vrednosti koje su za mene izuzetno važne i koje ne želim da prekršim. Poštovanje mojih protivnika je jedno od tih, nikada nisam javno rekao nijednu lošu reč o svojim rivalima. Uvek sam želeo da budem fer, čak i ako sam mnogo puta mogao nešto da kažem - poručuje Đoković.

Foto: Reuters

Osvajač 24 grend slem titule prisetio se i perioda kada je smešten u pritvor, a potom deportovan iz Australije, zato što nije vakcinisan protiv koronavirusa. I tvrdi da to nije ništa naspram bombardovanja koje je preživeo kao dete.

- Prošao sam i mnogo gore stvari u životu od te situacije. Kao na primer, u onim devedesetim godinama prošlog veka, kada je NATO bombardovao moju zemlju. Tada je osećaj bespomoćnosti dominirao u našim životima. Nismo mogli ništa da radimo, osim da sedimo, čekamo i molimo se. Obično bi avioni napadali tokom noći, kada je i vidljivost bila jako slaba. Ne vidite ništa, ali čujete da dolaze. U nekom momentu zaspiš, ali te probudi onaj užasni zvuk od eksplozija bombi. Kada preživite takvo iskustvo spoznate i neverovatnu sposobnost da prevaziđete razne udarce koje dobijate kroz život. Ako sam pregurao to, preguraću i sve ostalo. To nije arogancija, samo vera. Bog mi je dao drugu šansu, želeo sam maksimalno da je iskoristim i uradim nešto vredno u svom životu - objašnjava Nole.

Foto: Reuters

Zbog statusa koji su uživali Federer i Nadal, retko ko je prihvatao Srbina kao najboljeg na svetu. I on sam priznaje da se osećao kao da je u toj priči uvek višak.

- Da, izgleda da nikako nema mesta za troje. Sva najslavnija rivalstva u sportu, svi romantični romani, uvek su dvoje u pitanju. U fudbalu su to Ronaldo i Mesi. Tako da razumem zašto me nisu prihvatali u toj priči. Ne dolazim iz neke od zemalja Zapadne Evrope, ali nisam se plašio da kažem da želim da pobedim te momke i postanem najbolji na planeti. To sam pričao još kao tinejdžer i mnogima se to nije dopalo, uključujući i Rodžera i Rafu. Osuđivali su me, neki su govorili "sviđa mi se njegovo samopouzdanje", ali je većina bila za ono "pogledajte ovog arogantnog kretena". Zato sam i pristao da dam ovaj intervju, da podelim malo svoje ličnosti. Ko sam, šta sam, za šta se zalažem, jer osećam da je mnogo toga pogrešno shvaćeno i protumačeno - tvrdi Novak.

Foto: Reuters

Na kraju, on se osvrnuo i na rivalitet sa novim talasom igrača, koje predvodi Karlos Alkaraz, ali tu su i Janik Siner, Holger Rune... I naravno, do kada planira da bude na terenu.

- Onakvi dueli, poput finala Vimbldona i onog poraza, probude nešto u meni. Baš to podstiče moju želju da budem još bolji i uspešniji. Porazi u velikim mečevima su mi kao poziv za buđenje, neka vrsta odskočne daske. Znate kako, kad pređete tridesetu godinu već pričaju da ste prestari, ali ne pogađa me to što javnost misli. Radim na svom telu, umu i kada sam dovoljno spreman, motivisan, čist u glavi i imam jasnu zvezdu vodilju, onda mogu sve. I mogu da nastavim da se takmičim, jer to je odluka koja se, pre svega, svodi na mentalnu i emocionalnu stranu, a ne fizičku. Da li sam sa očekivao da ću sa 36 godina osvojiti tri od četiri grend slema? Ne. Neko je skoro objavio moj intervju od pre deset godina kada sam rekao da će se moja karijera završiti kada dođem do 32. godine. Sad želim da pređem 40. na terenu - zaključuje Đoković.