Nakon nove bruke ko veruje u bolje sutra!? "Orlovi" su još jednom razočarali naciju...

"Orlovi" još jednom razočarali naciju... Utisak je, ovoga puta, i sami sebe!

Kao i pre svako veliko takmičenje navijači u Srbiji ložili su se da bi naša reprezentacija, ovoga puta rukometna, mogla do dobrog rezultata. Materijala je bilo budući da je četa Tonija Đerone igrala dobro u poslednje vreme, "orlovi" su ostvarili velike pobede od dolaska španskog stratega na kormilo nacionalnog tima, ali kada je bilo najpotrebnije - ništa. Veliko ništa...

Nažalost, tako je bilo i ovog sumornog januara u Minhenu. Srbija je učešće na Evropskom prvenstvu završila već posle prve faze, sa samo jednim osvojenim bodom, a rukometaši su, po ko zna koji put, razočarali naciju. 

Utisak je i sami sebe! 

Prvo veliko takmičenje bilo je Evropsko prvenstvo u Mađarskoj i Slovačkoj, tada je Srbiju pokosio koronavirus. Godinu dana kasnije, u Nemačkoj, "orlove" su mučile povrede na Svetskom šampionatu. Ipak, i u takvom odnosu snaga četa Tonija Đerone ostvarila je daleko bolji rezultat nego na startu 2024. godine. 

Foto: EHF/Kolektiff

Kontinentalna smotra u Nemačkoj bila je označena kao ključna za generaciju predvođenu braćom Ilić, Marsenićem, Abutovićem, Đorđićem, Radivojevićem... Ali, kada je su trebali da potvre svoj kvalitet potpuno su podbacili. Nije trebalo tako da bude, a kao ključan momenat ispostavila se greška Petra Đorđića u finišu meča protiv Islanda kada su "vikinzi" došli do boda ni krivi, ni dužni! 

Nije Srbija uspela da se oporavi od šokantnog remija protiv Islanda budući da su na isteku 58 minuta imali dva gola prednosti. Gubitnički mentalitet učinio je svoje, četa Tonija Đerona uspela je da prokocka nemoguće, a cena toga plaćena je protiv Mađarske i Crne Gore. 

Odbrana - najjača snaga Srbije, protiv Mađarske nije postojala. Pivotmen Bence Banhidi postigao je deset golova, bez promašaja, Dominik Mate i Zoltan Sita terorisali su srpske golmane sa distance, a ni svemogući Dejan Milosavljev i Vladimir Cupara među stativama nisu mogli da naprave razliku. 

Protiv Crne Gore gotovo ista priča. Branko Vujović je delovao kao najbolji desni bek na svetu, Vuko Borozan tresao mrežu iz svih pozicija, a kada nije bilo prostora za šut usledila bi proverena akcija - cepelin za Miloša Vujovića i siguran gol. Srbija ni za to nije imala rešenje. 

Foto: Starsportphoto

U pripremi Evropskog prvenstva selektor Đerona govorio je o "hladnoj glavi", a upravo na tom testu Srbija je pala. Dragan Pešmalbek, jedini reprezentativac koji igra u evropskom velikanu - Vespremu, u situaciji da "orlovima" donese dva gola prednosti pogodio je golmana Crne Gore u glavu, zaradio isključenje i omogućio našem rivalu preokret...

Reči Nikole Jokića da Srbi ne vole sport, već da vole da pobeđuju, dobile su na značaju pred Evropsko prvenstvo budući da je naša reprezentacija imala malu podršku u Minhenu. Ipak, kada se pogleda minuli rad rukometaša - razloga za to je mnogo, a nakon turnira u Minhenu ima ih još više budući da ni oni koji su izdvojili novac, otišli u "Olimpijsku halu" nisu dobili ništa. 

Za dublje analize vrema ima, Srbija propušta Olimpijske igre u Parizu, dok je nakon lošeg rezultata na Evropskom prvenstvu i učešće na planetarnoj smotri pod znakom pitanja jer će "orlovi" protivnike u kvalifikacijama čekati iz slabijeg šešira.

Šta dalje? Teško je reći... Selektoru Đeroni ugovor ističe na leto, a nakon neuspeha sve su prilike da novi neće dobiti. Ko bi mogao da ga nasledi još je teže pitanje! 

Debakl na Evropskom prvenstvu verovatno će dovesti i do određenih povlačenja u reprezentaciji. Mogao bi to da bude još jedan problem budući da će selektor, morati da grade potpuno novi tim. 

Foto: EHF/Kolektiff

Dobra vest je da će uskoro na najvećoj sceni moći da zaigraju i juniori Đorđa Teodorovića koji su pre dve godine bili treći u Evropi, a prošle sezone četvrti na svetu. Izdanak te generacije je i Miloš Kos, dok na vrata reprezentacije kucaju Mateja Dodić, Stefan Dodić, Boško Stanisavljević, Nikola Zečević, Uroš Simić...

Kada na to dodamo Lazar Kukića, Uroša Borzaša, Marka Milosavljevića, Vukašina Vorkapića, Luku Rogana, Dragana Pešmalbeka, Dejana Milosavljeva i Uroša Kojadinovića, utisak je, budućnosti ima, ali nakon svih razočarenja koja su nam rukometaši "skuvali", u bolje sutra malo ko veruje.