Đoletov cilj u Partizanu: Da se ponovi 2017. godina i reka navijača u Humskoj (VIDEO)

Mladi napadač bio je deo generacije koja je poslednji put crno-belima donela šampionski pehar.

Blista od sreće Đorđe Jovanović (25) zbog povratka u Humsku posle šest godina! Momak koji je prošao celu omladinsku školu Partizana stigao je na jednogodišnju pozajmicu iz Bazela, sa pravom otkupa narednog leta za dva miliona evra, a juče je i zvanično zadužio dres sa brojem devet.

Nakon putašestvija preko Belgije, Španije, Izraela i Švajcarske, vratio se tamo gde je sve i počelo. A, prvi cilj je jasan, da ponovi ono što je učinio u prvom mandatu - da osvoji titulu sa "parnim valjkom" i prekine dominaciju Crvene zvezde.

- Izuzetna čast mi je što sam ponovo deo Partizana. Verovatno osećam veću tremu sada nego kad sam prvi put još kao desetogodišnje dete stigao ovde. U prošlom mandatu se nije previše očekivalo od mene, bio sam tu da pripomognem šta treba. Sad sam već nešto uradio i ostavio iza sebe, dolazim u punom ritmu. Pokušaću da dam što više golova, kako bih pomogao ekipi da uzmemo titulu, vratimo kup i osvojimo sve što je u našoj moći. Sigurno će biti teška sezona. Čekaće nas borba na tri fronta, ali spremićemo se, radićemo maksimalno, probaćemo da doguramo što dalje možemo - poručuje Jovanović.

 

 

 

Svestan je popularni Đole da su navijači i ljuti i tužni i razočarani što od 2019. godine nijedan trofej nije završio u Humskoj.

- Ciljevi se u Partizanu znaju, nema potrebe ni da pričam koji su. Svi očekuju titulu, kup, što dalje da se dogura u Evropi. Na nama je da radimo maksimalno, da slušamo trenera i stručni štab, da se borimo i verujemo. Videćemo gde će nas to odvesti. Za mene je ovaj klub iznad svih, stil života. Da ga nema, jedan deo života bi mi bio prazan - jasan je Jovanović.

Foto: FK Partizan

Momak rođen u Leposaviću jako dobro zna i oseća težinu crno-belog dresa. U klub ga je doveo legendarni Dušan Trbojević, a od trenera poput Ivana Tomića, Miroslava Đukića, Marka Nikolića, mogao je puno toga da nauči.

- Čika Trba me zapazio na jednom turniru u Guči, skrenuo je pažnju trenerima u Partizanu. Krenuo sam da dolazim na treninge i utakmice jedanput-dvaput nedeljno. Tek kada sam krenuo u osmi razred prešao sam za stalno u Beograd. Kasnije je sve išlo svojim tokom... Kadeti, omladinci, prvi tim i na kraju odlazak u inostranstvo - priseća se Jovanović, a potom nastavlja u istom dahu:

- Do 2015. godine i priprema sa Ivanom Tomićem, sve igrače sam gledao na TV-u, nisam mogao da zamislim da ću jednog jutra da se probudim i da ću biti pozvan da treniram sa momcima koje sam dotad viđao u "Zemunelu". Bio sma u stanju šoka. Išlo je sve korak po korak i debitovao sam kod Marka Nikolića na Banovom brdu. Čak sam mogao i gol da dam, promašio sam dobru šansu, sa dva metra.

Foto: Starsportphoto

Za dve sezone provedene u prvom timu osvojio je titulu i dva trofeja Kupa Srbije. I dalje dobro pamti sve.

- Nezaboravne scene... Samo mi je jedna slika u glavi, kad pogledam niz ulicu, sa autobusa, a vidim reku ljudi, naših navijača. Ne nazire se kraj kolone. Nadam se da ću u i u ovom mandatu doživeti nešto slično - priželjkuje Jovanović.

Mladi centarfor priznaje da se kaje što je već kao tinejdžer odlučio da napusti klub, Beograd i Srbiju.

- Pričao sam i ranije, napravio sam grešku i požurio sa odlaskom iz Partizana. U tim godinama svako misli - spreman sam, hoću da igram, želim sve. Kada prođe neko vreme shvatiš da je to bila greška. U Belgiji sam bio šest-sedam meseci, pa sam otišao u Španiju, u Kadiz, a onda na pozajmicu u Kartagenu. Sve je to bilo presipanje iz šupljeg u prazno. Bilo je teških trenutaka, ali bilo je i lepih u Lokerenu. odmah po dolasku sam dao gol Klub Brižu, a posle toga su se izdešavale čudne stvari. U Kadizu je bio problem što je to sam jug Španije, tamo niko nije pričao engleski, samo španski i bilo mi je teško za komunikaciju. Iz ove perspektive je možda i bolje što se sve tako dogodilo - objašnjava Jovanović.

Foto: Starsportphoto

Kada mu je karijera bila u padu, snažni ofanzivac je odlučio da se vrati u svoju zemlju, ali u tabor Čukaričkog. Tamo je na 36 utakmica dao čak 21 gol, uz tri asistencije. Zahvaljujući tom učinku usledio je transfer u Makabi iz Tel Aviva težak 1,9 miliona evra.

- Čukarički mi je stvarno prijao, super su me dočekali. Trener je bio Dušan Đorđević, verovao mi je i osećao sam se dobro na terenu. Prijao mi je život u Beogradu, a to se odrazilo na golove i moje igre. Bili smo na letnjim pripremama u Turskoj kada me je nazvao direktor i rekao da klub ima ponudu iz Makabija. Trener je tamo bio Mladen Krstajić i više puta sam mu se zahvaljivao na ukazanoj šansi. I tamo sam dao gol na debiju - naglašava Jovanović.

I to nije sve, jer je povremeni srpski reprezentativac vrlo brzo ušao u srca svih navijača Makabija. Tresao je mrežu protiv najvećeg rivala iz Haife.

- Drugi meč bio je derbi, a postigao sam pogodak u 93. minutu i to za pobedu. Razumeo sam koliko im to znači, bez obzira što sam stranac. Pokušao sam u glavi da uporedim sa našim večitim derbijem, iako to nije na tom nivou kao što je ovde. Igrači i navijači žive za tu utakmicu i kada vidiš koliko im znači, koliko se bore za to, koliko žele pobedu, počneš i sam tako da razmišljaš - priznaje Jovanović.

Foto: FK Partizan

Poslednja stanica pre povratka u matični klub bio je Bazel, koji je za njegov transfer izdvojio 2,8 miliona evra, ali nisu se sve kockice složile.

- Kada smo pregovarali, rečeno mi je da će se ove godine juriti titula. Sedam-osam godina nisu bili prvaci države. Predočeno mi je da je organizacija podignuta na viši nivo, da žele Evropu, svidela mi se priča, sve u vezi toga. Pritom je Švajcarska mirna zemlja, bliži sam kući... Prvih šest meseci sam igrao standardno, ali je bilo teško dati gol, jer ekipa nije bila onakva kakva sam mislio da će biti. Imao sam i manju povredu u martu, ali sam se uspešno oporavio. Sada sam na novom početku i spreman sam - zaključuje Jovanović.