Dva lica Partizana iz prvog Savinog mandata

Vratio se! Legendarni srpski fudbaler Savo Milošević (51) danas je drugi put promovisan u šefa stručnog štaba fudbalskog kluba Partizan. Vratio se posle četiri godine, mada deo navijača smatra da nikad nije trebalo ni da odlazi. Ipak, drugi deo smatra da ni on neće ništa popraviti, a ovde su samo neke činjenice koje su obeležile njegov prvi boravak u redovima posrnulog giganta iz Humske!

Povratnik na funkciju sportskog direktora Ivica Iliev uspeo je da nakon trodnevnih pregovora nagovori Savu Miloševića da nasledi Aleksandra Stanojevića na mestu trenera. U nikad težem i delikatnijem momentu.

Savo je, kao i pre pet godina, opet pristao da radi sa ozloglašenim tandemom Milorad Vučelić/Miloš Vazura. I tada je govorio da neće ćutati, i nije, pa svi jedva čekaju njegovo zvanično obraćanje.

Možda i da odgovori na pitanje da li, poput svih legendi, i on smatra da su promene u rukovodstvu preko potrebne.

Stanojević je otišao posle debakla u derbiju sa Crvenom zvezdom, a naslediće ga čovek koga je upravo popularni Stanoje zamenio pre četiri godine. 

Ponovo je, kao početkom 2019. godine, došao da vadi kestenje iz vatre. Neko će reći da je tada delimično uspeo, jer "grobari" se od baš te 2019. godine nisu radovali nekom trofeju fudbalske sekcije. Osvojio ga je upravo Milošević, pobedom na "Marakani" nad Crvenom zvezdom u finalu Kupa (Bojan Ostojić strelac).

To je, na neki način, obeležilo početak njegovog mandata u Humskoj, koji je u početku mnogo, ali zaista mnogo obećavao.

Kasnije iste te godine, bio je potpisnik rapsodije protiv turske Malatije u Beogradu, potom i izbacivanja jako dobrog tima Moldea u plej-ofu za Ligu Evrope. Bio je jedan od najzaslužnijih za pobedu protiv Crvene zvezde u derbiju septembra te godine (2:0, Suma i Tošić strelci), kada je crno-beli tim apsolutno izdominirao u finišu.

Oživeo je karijeru Sejdube Sume, "iskopao iz naftalina" kasnije skupocenog Umara Sadika, najzaslužniji je za višemilionske prodaje Filipa Stevanovića, Strahinje Pavlovića i upravo nigerijskog napadača. Doveo je Takumu Asana, samo on zna kako, Bibars Natho igrao je najbolji fudbal u mandatu u Humskoj pod njegovim vođstvom... Dobrano je namučio Mančester junajted u Humskoj, iako je izgubio minimalnim rezultatom.

Svi se sećaju Suminog "loma kičme" Hariju Megvajeru, Sadikove stative...

 

 

Sećaju se i nesrećne eliminacije iz grupne faze, kada je njegov Partizan ispustio 2:0 protiv AZ Alkmara u Hagu, kada je završio takmičenje krajem decembra (2:2).

Otprilike, dotad je njegov mandat u Humskoj mogao da se oceni sa vrlo vrlo visokom ocenom.

A posle toga...

Malo po malo, krenuo je neobjašnjiv sunovrat crno-belih. Sezonu je početkom 2020. godine, prekinuo virus, a posle toga Partizan više nije ličio na sebe. Iskreno govoreći, i pre toga je Savina ekipa imala neobjašnjive kikseve u domaćem prvenstvu. Gubila je te, takozvane, "male utakmice", a u junu 2020. godine izgubila je i Kup Srbije.

Mada je, pre toga, opet dobila Milojevu Zvezdu (kada je Sadik napravio legendarni dribling nad Milošem Degenekom, pa asistirao Nathu za 1:0) u polufinalu Kupa. Verovali ili ne, to je bio poslednji trijumf u derbijima sve do onog iz decembra prošle godine, kada je Igor Duljaj prekinuo niz nepobedivosti Crvene zvezde i uspeo da slavi 2:1 u Humskoj.

Foto: Starsportphoto

 

Vratimo se na finiš sezone 2019/20.

Kao što je poznato, Vojvodina je bila bolja od Partizana u Nišu posle penala, a Savin Partizan je sve više tonuo. Bio je to i dalje dobar tim, sa svim tim strancima (Sadik, Suma, Natho, Asano), ali sezonu 2020/21. počeo je užasno.

Poraz od Novog Pazara (3:2), a potom i od Vojvodine (3:2), otprilike su bili kap koja je prelila čašu. Iako to Milošević nije nazvao tim rečima.

Može se diskutovati da su neke sudijske odluke uticale na taj poraz od Novosađana, ali ne može da bude ništa opravdanje za Miloševićevo ponašanje tokom tog meča.

Išutirao je mikrofon televizije "Arena sport", dobio je isključenje, a sutradan je već podneo ostavku. Uz obećanje da "više nikad" neće raditi u srpskom fudbalu.

- Nisam to uradio u afektu, niti je to kap koja je prelila čašu, ovo već dugo traje. Momcima ne znam šta da kažem kad uđem u svlačionicu, ali sebi znam šta ću reći: Otići odavde i više nikad ne raditi ovde - oprostio se tada Milošević od Partizana.

Foto: Starsportphoto

 

Kasnije je sa mnogo manje uspeha radio u Olimpiji i reprezentaciji Bosne i Hercegovine, a sada se vratio u Humsku. Koliko i šta sada može, teško je prognozirati. Sa sobom, nažalost, ovog puta neće imati, po mnogima tvorca modernog Partizana, pokojnog Milana Đuričića Đumija. Za legendarnog stručnjaka, koji je preminuo 2022. godine, znalo se da ima fudbal u malom prstu i da je najviše uticao na neke odluke Save Miloševića. Pa čak i po cenu da se posvađaju.

Neće imati Đumija, ali neće imati ni mnogo vremena da pokaže sve svoje sposobnosti. Već od 1. oktobra Milošević kako zna i ume mora da izvlači Partizan iz blata i barem do januara, nećemo biti u prilici da vidimo one njegove menadžerske sposobnosti - da pronađe dobrog igrača za male pare.

Dotad moraće da dobro probere iz ovog igračkog kadra šta valja, a šta ne valja, i da debelo pretrese omladinsku školu. Jer upravo možda u toj školi krije se neki novi igrač poput Strahinje Pavlovića, Filipa Stevanovića i sličnih, koji će i doprineti na terenu, ali i popuniti klupsku kasu.

Rezova će, sasvim smo sigurni, biti, što Miloševiću uopšte nije strano. Setimo se samo kako je pomenute 2019. godine na leto otpisao desetoricu prvotimaca, sklopio tim po svom ukusu i forsirao dobar, napadački i atraktivan fudbal.

Da je smanjio poraze (bilo ih čak 18 u 67 mečeva, od toga četiri puta od Vojvodine), možda bi i danas bio trener Partizana. Ili nekog premijerligaša, kako je jednom prilikom i sam rekao.

- Sebe za pet godina vidim u Premijer ligi - pričao je Savo.

Neskromno, nema šta. E, pa, sada ima priliku da dokaže da li je taj kalibar.