ANUJKA I DRAGA SU DVE NAJMISTERIOZNIJE SRPKINJE! Jedna je trovala mišomorom, druga ubijala svakog ko joj stane na žulj! NA GROBU JEDNE OD NJIH I DALJE JE JEZIVA PORUKA!

Krajem 19. i početkom 20. veka u panonskoj ravnici jedan zanat doživeo je procvat, a glavni zanatlija bila je baba Anujka – vračara i trovačica, koja je proglašena za prvog serijskog ubicu na našim prostorima.

 

S druge strane, u srpskoj prestonici živela je najbogatija beograđanka Draga Mitrićević. Ova tajanstvena multimilionerka bila je strah i trepet svakom ko joj se približi, a jedna noć koštala ju je života. Ko su bile ove misteriozne starice, zašto su ih se ljudi toliko plašili i kako su na kraju završile? .

Titulu prvog serijskog ubice na našim prostorima dobila je Ani Dee iz banatskog sela Vladimirovac koja je s kraja 19. i početka 20. veka iza maske simptične starice i narodne lekarke, krila pravo lice trovačice. Zvali su je baba Anujka, a plašili su je se i stari i mladi.

Pričom o baba Anujki,  profesor Šimon Đarmati počeo je da se bavi pre desetak godina, tačnije, odmah po završetku jedne knjige o otrovima, trovačima i otrovanima. Tako je i ova starica, makar i posle smrti doživela da se o njoj i te kako govori.

Foto: printscreen

- Ljude je trovala mišomorom. Iako je izgledala kao jedna mirna žena, uvek sređena, Baba Anujka je bila veoma promućurna. Imala je svoje agentkinje koje su morale da saznaju šta ljude muči i prenesu ovoj starici  kako bi im pomogla – otkriva za KulturŠok profesor Šimon Đarmati.

Vradžbinama i trovanjem bavila se gotovo pet decenija, a poživela je duplo više. Javljali su joj se ljudi sa najrazličitijim problemima - oslobođenje vojne obaveze, ljubavni problemi, želja za ubistvom ili zdravstvene tegobe - a Anujka je imala bajalicu za sve. Zahvaljujući svom zanatu starica se vrlo brzo obogatila. Kupovala je zemlju po Banatu, živela lagodno, sve do jednog trenutka kada je sve krenulo niz vodu.

- Jedna agentkinja, verovatno nezadovoljna "honorarom“ prijavila ja baba Anujuku. Zbog svojih dela bila je osuđena, odslužila je zatvorsku kaznu, a 1936., kada je napunila 92. godine, puštena je iz zatvora, pre isteka zatvorske kazne – kaže profesor.

Baba Anujka je, slobodno možemo da kažemo, imala njuh za dobar posao. Trovanje je pretočila u ozbiljan biznis, a vi ako planirate da pokrenete neki sopstveni projekat, pazite čime ćete se baviti, nemojte da završite kao ova starica.

Kada se jednog dana vraćao sa pomena na Novom groblju, Živojin Petrović je zastao kod jednog spomenika na kojem je uklesanim slovima pisalo Do viđenja. Tog dana obmotava se klupko o životu najbogarije beograđanke Drage Mitrićević.

- Nikada ne biste rekli da je toliko bogata. Nosila je samo jedan ofucani kaput, otrcani šešir i crnu bluzu kojom je prekrivala revolver zadenut u pojasu, dok je ostalih sedam pištolja, tri sablje, jednu dvocevku i dve puške gluvare, rasporedila po praznoj kućerini od 2.000 kvadratnih metara u kojoj je sama živela – otkriva autor knjige "Do viđenja" Živojin Petrović u razgovoru sa Milenom Krstajić. 

Foto: printscreen

Bila je nesvakidašnje škrta, te je na primer, svakodnevno ostajala dužna u pekari po dinar-dva, dok je 16 štednih knjižica svih tadašnjih banaka koje su glasile na njeno ime, sa upisanim milionskim iznosima u njima, skupljalo prašinu na dnu jednog jedinog ormana koji je imala u kući. Bilo je dovoljno da je mrko pogledate na ulici, pa da potegne revolver i pojuri vas. Volela je samo svoje blago sakriveno duboko u sefovima tadašnjih banaka.

- Međutim, jedna noć je sve preokrenula. Baba Draga se jedino posećvala sa porodicom Rašić iz Ulice Strahinjića bana, pa je tako dr Rašić, kada se nakon 20 dana nije javljala niti dolazila, odlučio da je potraži. Više puta je zvonio kod nje na kapiji, lupao u prozore i ostavljao poruke, ali od Drage nije bilo ni traga ni glasa. Nakon nekoliko dana, kada se uverio da je nigde nema, otišao je u policiju i prijavio nestanak najbogatije Beograđanke. Od tog trenutka, kako za inspektore i načelnika policije, tako i za medije, ali i obične građane, počinje rusvaj i senzacija. Nestala je bogatašica, nadaleko poznata po svojim čudnovatim osobinama, i to u centru prestonice – otkriva autor.

Možda je Draga Mitrićević baš tim uklesanim slovima "Do viđenja" htela da poruči da je ipak tu, samo čeka trenutak kada će neko ispričati njenu čuvenu priču. Možda je čekala da to budete baš vi.