U NADINOJ KAFANI VREME SU PROVODILE SVETSKE FACE! Glumci, sportisti, političari, nema ko kod nje nije ručao!

Još i danas postoji kafana na obronku Beograda u kojoj su nekada davno vreme provodili mnogi srpski glumci, pevači, ali i sportisti, pa i političari.

Vlasnica kafane Nada Savkić celog života bavila se ugostiteljskim poslom gde je svakodnevno usluživala poznate ličnosti do sitnih sati.

-Ja sam zaljubljenik Bate Živojinovića koji je bio i domaćin i ovde je bio kao familija. Ovde je došao Nikita Mihalkov, Melina Merkuri, Vitorio de Sika... Ovde su došli glumci iz naše zemlje; ne postoji glumac iz naše zemlje koji ovde nije došao - priča Nada Savkić.

Jednoga jutra na njenim vratima pojavio se Puriša Đorđević  u sedam sati ujutru. Nada je bila iznenađena što ga vidi, a on je samo kratko navratio da joj donese knjigu koju je napisao.

Kao dete Nada je radila u kafani kod ujaka. Jednoga dana ujak joj je predložio da se uda. Iako je bila zbunjena, na njegov predlog upoznala je Tomu. Iste večeri kada su se upoznali, bili su vereni. Nada je tada imala samo petnaest godina.

Foto: printscreen

-On mene pita da li bi se ja udala. Ja kažem: Ero, kako to misliš udala?  Jesi ti našao nekog Ciganina ovde u Đurincima pa hoćeš mene da se otarasiš?  A on kaže da je dobra prilika. I ja ni pet ni šest: hajde da vidimo tu dobru priliku! Šta je meni bilo, ja nemam pojma. Posle sam se zbunila. Međutim, dolazi on večeras. I sad ja razmišljam: šta sam ja ovo rekla?  Zašto sam to rekla? Nije mi ništa bilo jasno. Dolazi Toma sa nekim svojim drugom sa motorom. Sedamo u salu oni i ja i ujak i Toma kaže ovoj dvojici da su sada višak. Pruži meni ruku u kaže: Ja se zovem Toma. Upravnik sam jednog planinarskog doma na Avali. Imam mnogo posla. Nemam vremena uopšte da se zabavljam. Da li bi se ti udala za mene? Ja gledam u čoveka i u sekundi ne mogu uopšte da verujem šta me pita. Ja sam krenula negde u svet. Ne mogu da se vratim u moj zavičaj. U sekundi mi ceo život prolazi i samo sam razmislila da li je ovo normalno da ja sada kažem da pristajem - priča nam svoja sećanja Nada Savkić.

U dogovoru sa Tomom, ali i sa svekrom, uspela je da otvori kafanu u nadi da će uspeti da zaradi nešto novca za život.

Foto: Informer

-Ova zgrada je bila ozidana, a nije bila pokrivena. Nije imala ni ploču stavljenu. Toma ubedi svog oca da otvori restoran. Otac, seljak, pravio štalu. Onda je Toma ubeđivao oca: deda, zamisli, bika hraniš godinu dana i nemaš ništa od toga. On pojede samog sebe, a ovako ćemo imati para. I mi to otvorimo 1969. godine, 12. septembra. Od tog momenta ta kafana je uvek radila božanstveno! - kaže iskreno Nada Savkić.

Toma i Nada imali su srećan i dugovečan brak. U toku svog zajedničkog života proveli su mnoge lepe trenutke u restoranu koji su sami otvorili i doveli u rang najpoznatijih ugostiteljskog objekta u to vereme. Nažalost, Toma je preminuo 2019. godine.

-Onda sam ja četiri meseca onako, što bi se reklo, tavorila. Tada sam donela odluku da njemu za ljubav krenem da planinarim. Jer mi smo stalno šetali. Mi smo imali divan jedan brak koji je prošao bez i kakvih trzavica, bez bilo čega. Ja nisam puno njega pratila u smislu njegovog života. Nisam htela da ga uznemiravam jer me je kupio u onom momentu kad me je prvi put video. I kupio me je za ceo život. On meni ostaje večito, on je moja i prva i poslednja ljubav. Ja kod njega na groblje ne dolazim kolima. Idem peške svaki put. I onda ja odlučim da planinarim . I prvi put kad sam uzela svoje štapove  i krenula na planinu to je bila planina Vuka. Onda su se ti planinari malo bunili da me vode. Ali ja sam neko ko ima energije, nije nikakav problem. I tako sam ja negde pre godinu i po dana donela odluku da se popnem na najveću planinu u našoj bivšoj zemlji i da sa te planine, to je Triglav, da mu pošaljem poruku.  I popela sam se na Triglav i poslala sam mu poruku- sa suzama se seća Nada.

Foto: Informer

Nakon smrti supruga, Nada je odlučila da nastavi da radi. Još uvek osećajući da ima energije i  volje, održala je kafanu koju su otvorili u želji da je jednog dana ostavi svojoj deci.

-Ja sam rekla: deco ja nisam večita. Mene će gosti tražiti, ja sam mnogo uložila sebe tu. Meni se nije znalo radno vreme. Ja noću radim, do dvanaest, do jedan, do dva, do tri... I skupi se društvo i sede. I dokle god oni sede i ja sedim. Gost mi je bio najpreči od svih. Svakog sam gosta dočekala, svakog sam uslužila kako dolikuje, svakog sam ispratila. I znala sam da će me ljudi i dalje tražiti, međutim, ja nisam večita. Rekla sam deci da im sve ostavljam i samo kad naiđem na kapiju da mi se nasmeju i tu je kraj priče - objašnjava Nada Savkić.

Puna pozitivne energije, ali i želje da nastavi da radi i oseća se korisno, Nada se sa punih sedamdeset godina ponovo zaposlila.

-Bilo mi je neprijatno da od dece tražim pare. Onda sam rešila, pa što bih ja sedela i zarđavala, nego da idem ja da radim nešto. I pogledam oglase i kosa mi se digla na glavi kad sam videla Adu Ciganliju posle pedeset i četiri godine.  Nisam mogla da verujem da prolazim sada tu. Došla sam na Banovo brdo u jednu divnu agenciju sa divnim ljudima, to su dva rođena brata - priča Nada Savkić.

Foto: Informer

Oni su je pitali koliko ima godina. Kada im je rekla da ima sedamdeset, pitali su je da li ima penziju. Kada je i to potvrdila, čudilu su se zašto ona uopšte traži posao.

- Imam dovoljno energije, a mrzim od dece da tražim pare. Imam neku penziju. Samo vas molim da mi date nedelju slobodan dan. Oni kažu: a zašto nedelju? Ja planinarim! Gospođo, dođite sutra na posao! - sa osmehom se seća Nada svog poslednjeg zaposlenja koje je trajalo oko godinu dana.  

Planinarenje idalje ispunjava Nadin život. Osim toga uživa u čitanju nobelovaca. Nakon svega što je prošla u životu, danas se oseća kao ponovo rođena. Mladima poručuje da treba da rade što više jer rad nikome ne škodi. S druge strane treba izbegavati preterane brige jer to uništava čoveka. Rad nikoga nije ubio, nego samo problemi.