DA LI STE ZNALI DA DEDA MRAZOVE SANKE VUKU ŽENKE IRVASA? Ova legenda krije VELIKU grešku!

Naučno je dokazano: Komet, Kjuped, Donald i ostala družina nose pogrešna imena

Svima je dobro poznata legenda o Deda Mrazovim sankama koje vuku irvasi svake novogodišnje noći. Ova priča vremenom dobijala je sve više detalja, tako da su do danas poznata čak i imena njegovih vernih pomoćnika. Međutim, naučno je dokazano da Komet, Kjuped, Donald, pa ni Rudolf nikako ne mogu biti mužjaci.

-Irvasi nastanjuju severni deo neposredno ispod Severnog pola. Hrane se mahovinom iz prirode i raznim drugim čudima koje mogu da nađu u večito snegom i ledom okovanom pojasu. Svoju slavu su stekli po tome što po narodnom predanju, oni su životinje koje vuku sanke Deda Mraza. Međutim, kreću velike polemike oko irvasa. Da li je Rudolf ili Rudolfina? U ovo doba godine dešava se nešto neverovatno. Naime, mužjaci irvasa u ovo doba godine odbacuju svoje rogove. S obzirom da je sezona parenja, njima ti rogovi više nisu potrebni, a ženkama su i te kako potrebni rogovi da bi mogle da se izbore sa mužjacima oko hrane koja je toliko oskudna u tim krajevima. Tako da Deda Mrazove sanke definitivno ne mogu da vuku mužjaci, već isključivo ženke. - objasnio nam je Kristijan Ovari, biolog iz Zoološkog vrta.

Foto: Informer

U popularnoj legendi, ipak, nema ničeg lošeg, bez obzira što je potpuno naučno neopravdana. Priče i služe zato da budu lepe i zanimljive, ali i da bude maštu.

-Suština svake priče jeste da postoji dobra namera. Ali, onda se pojavi neki umentik koji izromantizuje priču ne znajući neke osnovne biološke podatke. Tako dolazi do velikih promašaja. Irvas u divljini je poprilično nestao i faktički je ugrožen za razliku od domaćeg irvasa koji se uzgaja gore na severu. Recimo u Laponiji ili takvim nekim mestima. U suštini mnoge porodice i dan danas žive od tog uzgoja. Kao što mi uzgajamo ovce, koze, krave, tako oni uzgajaju irvase. Irvas daje razne derivate: tu su prvenstveno meso i mleko, a sa druge strane, čak i ti rogovi koji se odbacuju se koriste, koža se koristi  , čak i oni brabonjci koje irvas ostavi za sobom se mogu sušiti i koristiti kao gorivo. Irvas je definitivno kamen temeljac celog eko sistema na severu u tim tundrama i tajgama. U prirodi mu je najveći neprijatelj vuk, vrlo retko medved, tako da, u principu čovek mu je u celoj ovoj priči najveći saveznik. - rekao je Kristijan Ovari.

Foto: Pixabay

Čovek je i dan danas saveznik i pomoćnik irvasima. Neki od njih žive bezbdedno u zoološkim vrtovima, daleko od prirodnih neprijatelja.

-Životinje su se generacijama unazad rađale u zoološkim vrtovima, tako da su one jako dobro priviknute na našu klimu. Osim toga, osoblje zoološkog vrta je tu ne samo za posetioce, već prvenstveno i za životinje. Mi smo tu da učinimo da im boravak ovde bude udoban, tako da je štalica non-stop otvorena, nikad nije izložen vremenskim nepogodama. Zimi, kada su jaki snežni naleti, opet je štalica tu da bi i on imao gde da se zavuče, jer, verovali ili ne, čak ni te polarne životinje ne vole velike minuse. - zaključio je naš sagovornik.