ŽENE SAM ODUVEK OSVAJAO NA PRIČU! Goran Vesić prvi put u javnosti otkriva detalje iz svog privatnog života!

Kada sam upoznao suprugu Vanju, poslao sam joj kartu za pozorište i buket cveća. Mislim da smo gledali "Hamleta", u svakom slučaju, bilo je "biti il' ne biti"

On ima odgovor na sva pitanja koja mu stanovnici prestonice postave. Jedan je od najaktivnijih političara na društvenim mrežama preko kojih mu se ljudi obraćaju za pomoć, a većinu problema rešava u rekordnom roku. Zamenik gradonačelnika Beograda, Goran Vesić, ekskluzivno za gledaoce portala Informer.rs, progovorio je prvi put o detaljima iz svog privatnog života, dečakim nestašlucima, prvim ljubavima i supruzi Vanji. 

Vesić je prvi političar u Srbiji koji je otvorio nalog na Tik toku i počeo da se obraća mlađoj populaciji. U početku su mu se smejali, a sada ga kopiraju.

- Najviše se smejem kada neko kaže: "Vesić se samopromoviše". Ma najbolje tebe da promovišem! Naravno da ću sebe... Pa valjda svako treba da prikaže ono što radi. Ali kada je neko neradnik, onda njemu smeta bilo čija promocija. Jer ja imam šta da promovišem - svoj rad. A šta može da promoviše neki neradnik? Oni nam najviše i zameraju, kažu: "Strašno, ovaj se slika." Pa najbolje da se ne slikam... Ali meni ti komentari ne smetaju. Mislim da svoj posao radim dobro i veoma posvećeno.

Po želji svoje majke, rodio se u Kruševcu 1969. godine. Iako u tom gradu nikada nije živeo, dobro  ga poznaje jer su u njemu živeli baka, deka i ostatak familije kod kojih je provodio letnje raspuste.

 - U Sloveniji sam krenuo u vrtić, ali tog perioda se sećam kao kroz maglu. Mnogo bolje pamtim događaje kada sam se preselio u Kraljevo i tamo krenuo u školu - priseća se Goran, koji je i dalje u kontaktu sa drugarima iz školske klupe. Za sebe kaže kako je bio neštašno dete i da je uprkos tome što je bio odličan đak, često zadavao glavobolje učiteljima.

Foto: Printscreen

- Voleo sam da učim i uvek sam bio odličan đak. U trećem razredu sam dobio prvu četvorku i odmah sam se razboleo. U školi sam bio nemiran, mangup, ali sam učio. Bio sam neko ko je vodio i ko se nametao. Svi oko mene govorili su da ću biti političar - seća se Vesić  koji je u školskim danima zbog nestašluka završavao i kod direktora jer je devojčicama dizao suknje na velikom odmoru.

Odrastanje u Kraljevu proteklo je u znaku sporta, angažmana u pozorišnoj trupi "Skakavac" i prvih ljubavi.

- Ana i ja smo u prvom razredu sedeli u klupi. Zajedno smo se i vraćali iz škole. Uzimao sam joj ključ od stana koji je držala u pernici i vraćao joj tek kada mi dozvoli da je ispratim do kuće. Baš skoro smo se dopisivali u Vajber grupi i pitala me je da li se sećam kako se ona uvek ljutila kada sam joj uzimao ključ. Na to sam joj odgovorio: "Pa nisi se baš nešto ni trudila da ga sakriješ. Uvek si ga ostavljala na isto mesto" - priča zamenik gradonačelnika. 

Hteo je da upiše političke nauke i bavi se diplomatijom, ali se zaljubio, pa je promenio planove.

- Moja ideja je bila da završim diplomatiju. To me je interesovalo, hteo sam da radim u Ministarstvu spoljnih poslova, da budem prvo sekretar, pa posle ambasador. Me|utim, moja tadašnja devojka je upisala pravo. Shvatio sam da je Pravni daleko od FPN-a i da ako budemo studirali različite fakultete, više od te veze nema ništa. E da se to ne bi dogodilo, ja sam otišao i upisao Pravni.

Foto: Printscreen

Zbog veze sa drugom devojkom savladao je gradivo i iz istorije umetnosti.

- Zaljubio sam se u devojku koja je studirala istoriju umetnosti. Šalio sam se ta je taj fakultet za "bogate udavače". Da bih imao šta da pričam sa tom devojkom, dve godine sam odlazio da slušam predavanja na istoriji umetnosti dok sam redovno studirao pravo. Danas dobro poznajem kulturu i umetnost, jer sam sa tadašnjom devojkom dosta razgovarao o tome. Nije to kao danas, kada parovi izađu u kafić i svako gleda u svoj telefon, ranije ste morali o nečemu i da pričate.

Skrasio se tek kada je sreo Vanju, sa kojom je danas u skladnom braku.

- Suprugu sam upoznao na jednom seminaru. Sećam se da sam zapisao njenu adresu i kupio dve karte za pozorište. Poslao sam joj jednu kartu i buket cveća. Ako se ne varam, gledali smo "Hamleta". U svakom slučaju, bilo je "To be or not to be" ("Biti il' ne biti"). Na kraju je ispalo "to be" - kaže Goran i priznaje da su nekad i devojke morale da naprave prvi korak.

- Pre nego što sam upoznao suprugu, izlazio sam sa jednom devojkom. Izašli smo najpre u pozorište, pa onda u bioskop... I posle tri-četiri takva izlaska, kaže ona meni: "Kupila sam ti poklon". Uzela mi je jednu šolju sa porukom koja je glasila: "Just do it" ("Uradi to"). Poruka je bila jasna...