"Četvoro članova moje porodice je preživelo albansku golgotu"! Laza Šećer o precima koji su poslednji atom snage dali braneći domovinu

Lazar Šećerović kaže da je četvoro članova njegove familije preživelo albansku golgotu.

Sve je počelo oktobra 1915. godine, kada su udružene nemačko-austrougarsko-bugarske snage napale Srbiju.

Nakon nešto više od mesec dana pružanja žestokog otpora daleko nadmoćnijem neprijatelju, srpsko vojno i državno vođstvo donelo je odluku o postepenom povlačenju ka Jadranskom primorju. Ovo povlačenje je poznato i pod nazivom "albanska golgota".

Procenjuje se da je u povlačenje krenulo više od 400.000 ljudi. U tromesečnoj Albanskoj golgoti, u povlačenju od Beograda do Krfa dugom više od 700 kilometara, stradalo je 77.455 vojnika i oko 140.000 civila.

Foto: Informer

Među stotinama hiljada tih ljudi bilo je i četvoro predaka Lazara Šećerovića.

- Moj otac se zvao Vukašin Šećerović i bio je diplomata Kraljevine Jugoslavije. U Francuskoj je završio gimnaziju, a zatip Prava na Sorboni. Prešao je i preživeo albansku golgotu. Sin i ćerka mog čukundede Jevrema Grujića, Slavko i Mirka Grujičić su takođe preživeli albansku golgotu, kao i Slavkova surpuga  Mejbl Gordon Danlop Grujić. Bila je medicinska sestra i velika srpska dobrotvorka. Znači četiri člana naše familije su prošli kroz albansku golgotu - kaže Lazar za Informer i dodaje da je i njegov teča bio borac u ratu:

- Moj teča Milivoje Naumović je 17 puta bio ranjen u Prvom balkanskom ratu. Imao je rupu u obrazu od šrapnela. Doživeo je 95. godinu. Dvojica njegove rođene braće stradali su od Austrijanaca. Jedan je imao 25, a drugi samo 21 godinu. Bilo je to strašno doba. Mi smo se kao nacija uvek branili od tih raznih zlikovaca i žrtvovali se. Kao u velikom komadima Šekspira, Magloja, Rasina i Korneja. Dužnost prema naciji i prema svojoj državi bila je na prvom mestu, a posle ako se ima vremena i ako se stigne onda ćete imati privatni život. Toga smo se pridržavali i naši roditelji su nas tome učili.