"Bila sam spremna da napustim glumu": Jelena Gavrilović za Informer iskreno o pozivu koji joj je promenio karijeru

Jelena Gavrilović kaže za Informer da je stajala na autobuskoj stanici sa koferima u nameri da zauvek odustane od glume, ali je u tom trenutku dobila poziv koji je sve promenio.

Poznata glumica je gošća ovogodišnjeg Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, na čijem otvaranju je održala spektakularni koncert na kojem je pevala domaće i strane pesme iz brojnih filmskih ostvarenja.

U razgovoru sa Jelenom dotakli smo se mnogih trenutaka iz njene karijere, a između ostalog otkrila nam je sa kojim legendarnim glumcima bi volela da je imala priliku da snimi kadar i koji trenutak iz karijere će zauvek pamtiti. 

Na otvaranju Festivala filmskog scenarija održali ste koncert pred velikim brojem ljudi. Koja vam je bila omiljena pesma i koliko je važno spajati muziku sa drugim umetnostima, posebno na filmskom festivalu?

- Film sam po sebi spaja različite umetnosti: muziku, pisanje, glumu, pa je bilo logično napraviti ovakav koncert. Ranije sam imala koncerte filmske muzike, ali ovo je bilo potpuno drugačije iskustvo, jer je osećaj pevati na trgu pred tolikom publikom poseban. Imala sam odličan bend i sve je prošlo sjajno, ali pesmu "Mesec je plovio" iz filma "Crna Marija", koju sam želela da otpevam na kraju, nisam stigla zbog ograničenja u programu. Ta pesma, koju su napisali Milan Mladenović i Srđan Miodragović Jul, za mene ima posebno značenje jer sam je posvetila Sonji Savić, glumici koju smatram jednom od najvećih i koju ne smemo zaboraviti. Publika je sinoć divno reagovala i disala sa mnom, a to je najvažnije.

Foto: Nebojša Babić

Da li mislite da ponovo može da se pojavi glumica kakva je bila Sonja Savić?

- Sonja Savić je bila neponovljiva pojava na našoj sceni. Ne verujem da će se takva glumica ponovo pojaviti. Ostavila je neizbrisiv trag i imala autentičnost koju su mnogi zaboravili pred kraj njenog života. Nažalost, često se ljudi sete velikih umetnika tek kada ih više nema.

Učestvovali ste u TV šou programu "Tvoje lice zvuči poznato" i osvojili četvrto mesto. Koja vam je bila omiljena transformacija?

- Najviše sam uživala u transformaciji u Predraga Živkovića Tozovca. Satima su mi pravili masku, a do poslednjeg trenutka, uprkos brojnim probama i vežbanju, niko nije mogao da bude siguran da će nastup ispasti dobar. 

Foto: Nebojša Babić

Koliko je bilo izazovno izvesti njegov specifičan glas?

- Sve je bilo izazovno. Moj profesor je govorio: "Gluma nije palačinka - kako padne",  a ovo je baš bilo tako. Ipak, kada si perfekcionista, sve se na kraju složi kako treba. Taj šou mi je promenio život jer sam u njemu spojila sve što volim - modu, kostime, pevanje i glumu. Muzički šou programi su moja omiljena televizijska forma i volela bih da ih bude više, jer ih dugo nije bilo, a našoj publici nedostaje taj sentiment.

Pozajmljujete glas u sinhronizacijama crtanih filmova. Koliko vam znači rad na takvim projektima, posebno u "Zaleđenom kraljevstvu" gde ste postali prepoznatljivi deci?

- Najviše volim rad na muzici za decu i sinhronizacije. Odrasla sam uz Kolibri, Bocu i vesele klince, kao i Diznijeve crtaće. Najsrećniji trenutak u mojoj karijeri bio je kada sam dobila ulogu Elze u "Zaleđenom kraljevstvu". Na kasting sam došla za potpuno drugu ulogu, ali su me preusmerili i Amerikanci su tražili pevačicu sa identičnom bojom glasa kao Idina Menzel. Tako sam ostvarila svoj san da pozajmim glas Diznijevoj princezi. Kasnije sam radila i na "Moani2 i drugim projektima, a volela bih da snimim album za decu.

Foto: Nebojša Babić

Sa kojim legendarnim glumcem biste voleli da ste imali priliku da snimite zajedničku scenu?

- Od stranih glumaca Džejms Din, a od domaćih Žarko Laušević. Nisam imala priliku da igram sa njim. Žanr mi nije važan, ali volim trilere i komedije.

Koji vam je omiljeni reditelj i imate li neku posebnu priču sa snimanja?

- Moj omiljeni domaći reditelj je Darko Bajić, a moj prvi film bio je upravo sa njim - "Na lepom plavom Dunavu", koji je snimljen po uzoru na predstavu "Brod plovi za Beograd".  U to vreme sam bila na autobuskoj stanici sa koferima, spremna da odustanem od glume. Telefon je zazvonio i pozvali su me na kasting. Ostavila sam kofere i pravo iz stanice otišla u produkciju. Ta uloga mi je zauvek promenila život, vratila me filmu i glumi, i donela mi nagradu u Nišu za najbolju žensku epizodnu ulogu. Već je počelo snimanje kada sam došla na audiciju, koja je održana na samom setu. Sećam se, Darko me je pitao: "Znate li da pevate". Ja sam skromno rekla: "Malo" i tako sam, potpuno neplanirano, dobila ulogu, a u filmu sam čak imala numeru na ruskom jeziku. Ekipa sa tog filma i samo iskustvo rada sa Darkom ostali su mi zauvek u sećanju. Snimali smo na brodu "Krajina", koji je kraljica Natalija poklonila svom sinu, a kasnije ga je koristio i Tito. Nažalost, brod se zapalio, ali srećom niko nije bio povređen. Nakon osam meseci nastavili smo snimanje. Te godine smo sa filmom osvojili četiri ili pet glumačkih nagrada na festivalu, što je bio veliki uspeh. Za mene je to najlepša priča sa snimanja i dokaz koliko film može da donese nezaboravna iskustva, umetnost, prijateljstva i priliku da učiš od velikih reditelja.