"Krvav u vojničkoj uniformi ušao sam u hotel": Glumac Stojan Đorđević: "Recepcionarka se zabezeknula od šoka"

Glumac Stojan Đorđević se u intervjuu za Informer prisetio trenutka kada je sa specijalnom filmskom šminkom ušao u hotel obučen u krvavu vojničku uniformu i šokirao recepcionarku, koja je morala da sedne kako bi se pribrala.

Tokom 49. Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj banji, koji je završen 16. avgusta, razgovarali smo sa Stojanom Đorđevićem, mladim glumcem koji je ovog leta oduševio publiku glavnim ulogama u dva filma.

Tokom razgovora otkrio je svoja iskustva sa snimanja triler filma "Vezani" i horor-drame "Običaji", govorio o izazovima snimanja eksplicitnih scena, ali i o društvenim temama koje njegovi filmovi otvaraju, poput iskorišćavanja žena i fenomena "mamin sin" u Srbiji.

Na 49. Festivalu filmskog scenarija premijerno prikazan film "Vezani", koji nosi snažnu poruku. Kakvi su utisci, kako je publika reagovala? Jeste li zadovoljni?

- Da, ja sam imao priliku da ovaj film već gledam na kontrolnoj projekciji, naravno tad film nije bio do kraja završen. Pored toga što sam ga već gledao, mogao sam i da anketiram publiku i posmatram reakcije. Imao sam super priliku da ispred mene sedi crnogorski bračni par, gde je supruga sve vreme prepričavala film suprugu u želji da mu sve objasni i bila je vrlo uvučena u priču, što mi je govorilo da film drži pažnju. Iako je tema škakljiva i ponegde brutalnija, morali smo je prikazati istinito. Istina je zapravo još brutalnija od onoga što smo prikazali. Drago mi je što je čak i takva tema zadržala publiku do kraja.

Foto: ATAIMAGES

Tema filma je teška: prostitucija i iskorišćavanje žena. Koliko mislite da je značajno snimati ovakve filmove, podizati svest o onome što se dešava svuda u svetu, pa i u našoj zemlji?

- Srećom, u našoj kinematografiji, televizijskoj i filmskoj, imali smo priliku da vidimo projekte na sličnu temu. To samo govori koliko je bitno da se ovom temom bavimo i da široke narodne mase budu svesne da ovo postoji svuda oko nas, u svim slojevima društva. Iskorišćavanje, ne samo žena, već bilo koje osobe, nalazi se svuda. O tome treba pričati i imati jasan kritički stav.

Da li mislite da je danas, uz prisustvo društvenih mreža, interneta i glorifikovanje prostitucije i makro sistema, to društveno prihvatljivije i zastupljenije nego ranije?

- Neke stvari su postale društveno prihvatljivije, konkretno zarada novca preko raznih online platformi i varijanti koje, po mom mišljenju, nisu moralno prihvatljive. To dolazi iz želje za brzom zaradom. Opet, sve kreće iz kuće. Klinci brzo shvate da kratkotrajna zarada novca jeste samo to - kratkotrajna. Kako odrastaju, shvate da mora postojati dugoročniji plan.

Vaš lik u filmu počinje kao "mamin sin" i pokušava da izađe iz zone komfora. Koliko je to učestalo u Srbiji?

- Apsolutno je učestalo. Deca kod nas žive sa roditeljima dugo i ne mislim da su za to krivi ni roditelji ni deca. To je postalo društveno prihvatljivo, jer velika je odgovornost otići iz roditeljske kuće, prvo u nepoznato, drugo, obezbediti sebi krov nad glavom. Često je to posledica nemaštine, ali ima i slučajeva gde su sinovi "pod suknjom". U našoj kulturi postoji institucija jake žene, a kada je ta žena previše jaka za svog sina, to ga oslabi i on ostane zavistan. Takvih odnosa u Srbiji ima dosta.

Foto: Informer /Aleksandar Jovanovic

Film je snimljen za 13 dana, po velikoj hladnoći. Kako ste to izdržali fizički i psihički?

- Bilo je izuzetno hladno. Čim skineš jaknu, više nema jakne. To ide u rok službe, nije mi ni prvi ni poslednji put da radim u takvim uslovima. Posmatram to kao deo profesije. Kao što vozač mora da vozi autobus, glumac mora da glumi u uslovima koji su u scenariju, bez obzira na godišnje doba. To su poteškoće, ali sastavni deo posla.

Kako je izgledala saradnja sa Tamarom Milojković i snimanje eksplicitnih scena?

- Imao sam sreću da sa Tamarom ne snimam scene silovanja i maltretiranja, već scene ljubavi i upoznavanja. Poznajemo se iz teatra "Odeon" i znamo glumački senzibilitet jedno drugog, što je olakšalo saradnju. Iz iskustva znam da je kod brutalnih scena velika odgovornost prema partneru, poslu, publici i priči. Takve scene nisu prijatne, ali ih treba igrati istinito kako bi se osudile.

Da li ima li neprijatnosti zbog prisustva ekipe na setu tokom snimanja eksplicitnih scena?

- To je deo posla i zanata. Naravno, pokazujemo emocije i deo sebe, ali volim ljude i nemam problem da igram scene ljubavi. Priprema je ključ, kada se unapred zna šta se dešava, sve teče lako i dokle god nije vulgarno, nema problema. Ako bi reditelj tražio da scena bude vulgarna, tada bi nastala neprijatnost i pobuna glumaca.

Foto: ATAIMAGES

Ko je na setu bio najlakši, a ko najteži za saradnju?

- Najlakši za saradnju bio mi je reditelj Miloš Radunović, sve je bilo jasno, precizno, bez mistifikacija. Najteža za saradnju bila mi je harmonika, jer nisam harmonikaš, pa sam morao da glumim da znam da sviram.

Na festivalu je bio prikazan i film"Običaji" u kojem si takođe glumio glavnu ulogu. "Običaji" i "Vezani" su žanrovski različiti, kako si uspeo da se prebaciš sa jednog žanra na drugi?

- "Običaji" i "Vezani" su dva različita žanra, jedan vuče na horor, drugi na triler, oba imaju elemente psiho-trilera. Likovi su potpuno različiti. Saša iz "Običaja" je nadobudan muškarac sa karijerom i aferama, dok Đorđe iz "Vezanih" susreće prvu ljubav i ima majčinsko opterećenje. Zbog te razlike nije bilo teško prebaciti se.

Kada bi menjao nešto u bilo kom od ta dva filma, šta bi promenio?

- Bio bih srećan da smo imali više vremena za snimanje. Ne zbog kvaliteta, već zbog lagodnosti, vremena da popušiš cigaru ili popiješ kafu.

Foto: Informer /Aleksandar Jovanovic

Tokom snimanja scena gde si bio krvav i pretučen, ljudi su stvarno mislili da ti se to dogodilo. Kako si im objašnjavao?

- Šminka je bila fantastična. Jednom sam otišao do trafike i prodavačica me gledala zabezeknuto. Morao sam da je ubedim da je šminka, čak sam joj ponudio da me pipne da vidi da ne boli. Dešavalo se i da u vojničkoj uniformi, sav krvav, uđem u hotel posle snimanja jer na lokaciji nije bilo tuša. Recepcionarka je morala da sedne od šoka pre nego što me išta pitala.

Šta bi poručio nasilnicima poput Crnog?

- Kažu: "I nad popom ima pop". Ako radiš misleći samo na sebe, to ti se uvek vrati. Svemir se potrudi da sve dođe na svoje mesto.

Šta bi poručio devojkama poput Divne?

- Držite se ljudi za koje znate da vas vole. Ne verujte u lak i brz uspeh, jer on uvek dolazi sa velikom posledicom.