"Strašno je ono što su proživeli Mandini žena i sin": Glumica Milena Predić o preminulim kolegama, spomenula i Nebojšu Glogovca

Glumica Milena Predić za Informer kaže da je strašno ono što su proživeli žena i sin Milorada Mandića Mande, nakon njegove iznenadne smrti 2016. godine kada je preminuo pred njihovim očima u toku izvođena predstave na sceni.

Milena Predić je ostvarila značajnu ulogu psihijatra u filmu "Izolacija", koji je premijerno prikazan 2024. godine. Film je učestvovao na 49. festivalu filmskog scenarija, gde je osvojio prvu nagradu za najbolji scenario, a uloga psihijatra je Mileni donela veliku popularnost i brojne pohvale.

U razgovoru za Informer, glumica se osvrnula na saradnju sa preminulim kolegama Miloradom Mandićem Mandom, Nebojšom Glogovcem i Marinkom Madžgaljem, sećajući se nezaboravnih trenutaka provedenih sa njima.

Dotakla se i filma "Sveta Petka: Krst u pustinji" u kojem je tumačila glavnu ulogu. Glumica je podelila svoja iskustva sa snimanja u zahtevnim pustinjskim uslovima, a takođe nam je otkrila koji projekti je očekuju u narednom periodu.

Foto: ATA Images

U filmu "Izolacija" glumite psihijatra. Kako biste opisali svoj lik?

- Glumim psihijatra, veštaka, koji po službenoj dužnosti vrši veštačenje nakon što je glavni lik optužen za ubistvo. Ona vodi taj predmet i radi prvu evaluaciju događaja. Lik je koncipiran tako da se pojavljuje samo u jednoj sceni koja se interpolira kroz ceo film, praveći kontrapunkt između čudnih događaja u šumi i tih trenutaka u zatvorskoj ćeliji tokom ispitivanja.

Da li volite psihologiju van snimanja filma ili vam je ovo bio prvi susret s tim profesionalnim načinom ocenjivanja i veštačenja?

- Privatno jako volim i imam dosta iskustva u terapiji sa psihologom. Mislim da je to neka vrsta ventila koja je potrebna svakom čoveku, jer mnogo naučiš o sebi i naučiš da vodiš računa o svojim emocijama. Pogotovo kada u životu dobiješ nove uloge, kao što je roditeljstvo.
Na filmu mi je ovo prva uloga ovakvog tipa i znala sam da je potrebno poštovati kodeks ponašanja: da postoji protokol, da se sa sagovornikom ne intimira, da se ne prelaze granice...
Ono što je zabavno jeste da se na kraju filma glavni lik, kojeg igra Miloš Biković shvati da je možda i ona deo te velike prevare. U završnoj sceni, kada glavni junak napadne nju i pripreti joj perom, ona se uplaši. On joj kaže: "Ako misliš da su nam prava zagarantovana, zašto si se uplašila?",  što znači da je verovatno i ona deo toga. Drugi put sam igrala sa Milošem Bikovićem i bilo je veliko zadovoljstvo, iako je uloga mala i svi smo bili u funkciji njegove glavne uloge.

Foto: ATA Images

Kako je izgledalo snimanje na Tari, s obzirom na hladnoću i naporne uslove?

- Sve vezano za ovaj film jeste ekstremno, pogotovo kad ste kao Miloš Biković, glavna uloga u filmu gde je samo jedan čovek u šumi. Tara je moćna planina - kad je hladno, ume da bude veoma hladno, a kad pada kiša, postaje veoma vlažno i klizavo. Ceo film je sniman u eksterijeru, što je dodatno otežalo situaciju. Ja sam imala sreću da moj deo bude studijski, tako da sam prošla elegantno, ali Tara je uloga sama za sebe - scenografija, ambijent, atmosfera, zvučna slika, monumentalnost planina i borovih šuma. To ne može da se "prođe lagano" nego mora da se "otpati". Takve stvari pomažu glumcu, jer previše ugodni setovi mogu učiniti glumca inertnim.

Radili ste sa Miloradom Mandićem Mandom na raznim filmovima. U kakvom sećanju Vam je ostao? 

- Mandu sam upoznala još na akademiji. Moj prvi film, "Sveti Georgije ubiva aždahu", bio je prilika da podelim s njim vest da sam dobila prvu ulogu. Sećam se te večeri kada me je hrabrio i delio iskustva sa snimanja "Lepa sela lepo gore". Manda je bio velika duša i njegove tople plave oči se ne zaboravljaju. Radila sam više sa njegovom suprugom Anastasijom. Njegova smrt je bila tragična, ali i veličanstvena jer je umro na sceni. Strašno mi je što su to doživeli njegova supruga i sin, ali znate koliko smo mi glumci patetični - nekad priželjkujemo slavnu smrt. Manda nije više sa nama, ali je u našim srcima i sećanjima. Treba čuvati uspomene na vanredne ljude.

Foto: ATA Images

Sećate li se trenutaka kada je umro na sceni?

- Nisam bila na toj premijeri, ali njegova smrt je snažno odjeknula. Prerano je otišao. Nije floskula kada se kaže da je srpsko pozorište, film i televizija mnogo izgubilo. To je najveći gubitak za njegovu porodicu, ali i za nas sve.

Poslednjih godina smo izgubili i druge velike glumce, poput Nebojše Glogovca i Marinka Madžgalja. Kako ste to doživeli?

- Ja sam Pančevka i smrt Nebojše Glogovca sam jako teško podnela. Poznavali smo se i radili zajedno. Poznavala sam i njegovog oca, sveštenika u Pančevu. Mnogo sam plakala kad je on otišao. Plakala sam između ostalog jer nikad više neću raditi sa njim. Glogovac je imao dušu koja ga je oplemenjivala, oči koje su sve govorile, mogao je da bude i opasan i tužan i potresan. Marinka Madžgalja pamtim iz predstave "Kako vam drago" u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Bio je zaštitni znak predstave, a iza scene su dolazili glumci koji nisu igrali samo da gledaju njegove improvizacije.

Da li ste imali poslednji razgovor sa Glogovcem?

- Ne sećam se, ali duboko verujem da su svi oni na boljem mestu. Čuvanjem uspomena činimo ih živim. Ima istine u tome da smo u Hristu svi živi. Sećam se "Ubistva s predumišljajem", plakala sam gledajući taj film. Njegov poslednji film "Ustav Republike Hrvatske" me je takođe snažno dirnuo. Plačete jer takvi veliki filmovi više ne nastaju, plačete nad svojom sudbinom i sudbinom srpske kinematografije. To je i apel piscima da pišu autentične, nadahnute priče. Fale nam dobre priče.

Foto: ATA Images

Mogu li se pojaviti glumci kao što su bili Dragan Nikolić, Nebojša Glogovac, Marinko Madžgalj?

- Verujem da mogu. Naše akademije izbacuju kvalitetne glumce i autore. Mi smo Bogom nadarena nacija za film i umetnost, pitanje je samo priča i naše odgovornosti da ih pišemo iz sebe, a ne po zahtevima tržišta i fondova.

Igrali ste glavnu ulogu u filmu "Sveta Petka Krsto pustinje"? Kako je izgledalo glumiti svetiteljku?

- Najlepše na svetu. Igrati svetiteljku je blagoslov. Jordanska pustinja je glavni lik posle Svete Petke - izgleda kao da ste upali hiljadama godina unazad. Ona me je punila i davala snagu. To je bilo umetničko i duhovno iskustvo. Bogu sam zahvalna što mi se taj film desio.

Koji su Vaši naredni projekti?

- Ono što me uskoro očekuje jeste premijera filma "Sumpor" na kojem sam radila sa Miloradom Milinkovićem koji nas je nažalost napustio. Seriju iz koje je film nastao snimali smo tokom 2023. i 2024. godine. Iz deset epizoda nastao je film koji je trebalo da ima premijeru tokom FEST-a, ali je nakon njegove smrti za Božić ona odložena i verujem da će sada biti najavljena za jesen. U tom projektu tumačim istorijski lik Ilke Marković, žene koja je pokušala atentat na tadašnjeg kralja Obrenovića u želji da osveti nepravedno pogubljenog supruga. Biću i deo velikog bioskopskog hita "Hajduk u Beogradu", planiranog za septembar, gde dajem svoj skroman doprinos. Pored toga, učestvovala sam i u američkoj produkciji - u februaru je počelo snimanje serije "Robin Hud", u kojoj sam dobila lepu i izazovnu ulogu Matilde. Serija od deset epizoda predstavlja prikvel, odnosno priču o tome kako je Robin Hud postao ono što jeste, a Britanci taj mit cene onako kako mi cenimo mit o Marku Kraljeviću.

Foto: ATA Images

Kako je izgledalo snimati projekat u stranoj produkciji?

Režiser je Britanac Džonatan Ingliš, koji već desetak godina živi u Beogradu. Snimanje se odvijalo na Fruškoj Gori, Rudniku, Kosmaju i u studiju, a rezultat je vizuelno impresivna, kostimirana epoha. Veliko mi je zadovoljstvo što sam bila deo strane produkcije, jer su nam izuzetno važni susreti sa stranim glumcima i ekipama - tako se "provetri" naša mala sredina i glumački esnaf. Uvek mi prija da se nađem pred izazovom, da glumim na engleskom i odmerim snage sa kolegama iz inostranstva.