Glumcima i rediteljima je lepo kada zarađuju, a onda pljuju po svom poslu: Nataša Drakulić o bojkotu NAFFIT-a i odlasku u Jasenovac

Scenaristkinja Nataša Drakulić za Informer kaže da je apsurdno što glumci i reditelji rado uzimaju honorare od domaćih projekata, a zatim bojkotuju filmske festivale i "pljuju" po sopstvenom poslu.

Sinoć je svečano otvoren prvi Nacionalni festival filma i televizije na Zlatiboru. Mnoge zvezde iz sveta filma i televizije su se okupile da prisustvuju ovom događaju, a među njima je bila i naša poznata scenaristkinja Nataša Drakulić.

Nataša Drakulić je tokom svoje karijere radila na brojnim televizijskim i filmskim projektima, a posebno je poznata po seriji "Ubice mog oca" i filmu "Dara iz Jasenovca", za koje je dobila brojne pohvale i priznanja.

U razgovoru za Informer scenaristkinja se osvrnula na bojkot Nacionalnog festivala filma i televizije od strane nekih glumaca i reditelja, ali i na obeležavanje 30 godina od ustaške zločinačke akcije Oluja, kao i na svoje lično angažovanje u očuvanju sećanja na stradanja Srba.

Foto: ATA Images

Koliko ovakav festival znači za Srbiju i srpsku kinematografiju?

- Mnogo, prvenstveno zbog toga što mi do sada nismo imali Nacionalni festival koji je sve objedinio. Mi više imamo esnafske festivale, kao što je moj omiljeni u Vrnjačkoj Banji. To je prvi festival na kojem sam bila još kao student i to je festival scenarija. Niški filmski festival je festival glumaca. Falio je neki festival gde će se pozvati svi autori, pa i oni ljudi iza kamere koji su najčešće obezvređeni i kojima će se davati nagrade. Mi više poznajemo pozorišne kostimografe nego filmske. Tako da se zbog toga radujem ovom festivalu. Zbog mojih rodbinskih veza mnoga leta sam provela na Pulskom festivalu koji je osamdesetih bio baš glamurozan a onda je utihnuo zbog loše situacije. Sada se opet povratio. Tako da i festivali prolaze kroz razne krize, tako da svemu treba dati vreme. Zlatibor je divna sredina za održavanje ovakvog festivala i kruna srpskog turizma. 

Kako komentarišete to sto su mnogi glumci, reditelji, scenografi bojkotovali ovaj festival?

- Mislim da to govori o njima. Od 2016. godine dobili smo hiperprodukciju. Znam to dobro, jer se sećam kada smo počinjali sa prvom sezonom "Ubice mog oca" koliko su budžeti bili mali i kako smo se dovijali na razne načine. Ako oni pljuju na svoj rođeni posao onda to samo govori o njima. Ne znam šta očekuju, sve te politizacije nikome dobro nisu donele, jer ovaj festival treba da bude zanatska stvar. Ako je svima lepo kada se zarađuje, apsurdno je da onda pljujemo po svojoj branši. Stvarno nema smisla. 

Foto: ATA Images

U avgustu je obeleženo 30 godina od ustaške zločinačke akcije Oluja. Vi ste tada bili u toj koloni među prognanim Srbima iz Hrvatske. Kako komentarišete koncerte Marka Perkovića Tompsona na kojima se slavi ustaštvo?

- Najbolnije je što su na tim koncertima bili mladi koji tada nisu ni bili rođeni. Kad oni dižu desnu ruku, to te malo uplaši. S druge strane, pokazali su pravo lice. Hajde da budemo malo mudri i da ne gledamo u neko zajedništvo između njih i nas koje očigledno ne može više da se desi, nego da čuvamo svoje dvorište i da gledamo da budemo najbolje moguće komšije koje možemo da budemo.

Za koji dan idete u Jasenovac. Kojim povodom?

- Srpska pravoslavna crkva je mnogo stradala u poslednjem ratu. Možda čak i isto kao u Drugom svetskom ratu. Možda se nisu desila tolika paljenja, ali desila se velika pljačka. Vladika Jovan episkop slavonsko pakrački sa teškom mukom je uspeo da, uz veliku pomoć države Srbije i Ministarstva kulture, obnovi Pakračku biblioteku. Ona će biti osveštana 6. i 7. septembra i to su dani Novomučenika jasenovačkih. Važna stvar sa tom bibliotekom je što mnogi ljudi ne znaju to da je ona starija od britanske biblioteke i da, zahvaljujući donacijama pre svega države Srbije, u njoj imamo sačuvanu najstariju knjigu iz 1497. godine. Vladika Jovan zajedno da crkvom u Pakreču i manastirom Jasenovac, koji je danas ženski manastir, je mnogo učinio da se sačuva ta uspomena. Nije njima lako tamo. Treba prkositi u svim ovim vremenima. On je meni mnogo pomogao dok smo radili film "Dara iz Jasenovca". Važno mi je da tog dana budem tamo. 

Foto: ATA Images

Koji su Vaši dalji planovi?

- Moj životni plan je da napokon završim master studije dramaturgije na Akademiji umetnosti u Banja Luci. Radim priču o nestalima na području bivše Jugoslavije. O ljudima koji su verovatno poginuli, ali ne znamo ništa o njima jer ne znamo gde su im tela. Ponosna sam jer sam prvi put posle dugo vremena takvu priču radila sa Đorđem Milosavljevićem, koji je ozbiljan mentor. On je jedan od najboljih aktivnih scenarista i vreme je tek pred njim. Od te neke početne ideje otišli smo u drugom pravcu. Moj životni projekat je da završim to i u nekim zrelijim godinama sebe vidim kao profesora, tako da bih posle mastera volela da upišem doktorske studije u Novom Sadu. 

Da li biste voleli da se snimi film po Vašoj priči o nestalima na prostorima bivse Jugoslavije?

- Ovo je zamišljeno kao serija. Ali će od prve epizode biti napravljen film. Ono što je bitno je da su svi slučajevi na kojima bih radila u seriji istiniti.