"Prva linija fronta mi je bila 300 metara od kuće" - Nenad Okanović: "Šta god da uradimo, ne možemo da mu se odužimo"

Glumac Nenad Okanović tumači jednu od uloga u filmu "Linija" posvećenom ratnom hirurgu doktoru Miodragu Laziću.

Ekipa Informera je nedavno posetila set na VMA u Beogradu gde se snima jedan deo ove ratne drame gde smo razgovarali sa Nenadom.

U razgovoru za Informer, Nenad otkriva više o svom liku, emocijama koje je nosio tokom snimanja, samom Laziću, kao i o ličnim sećanjima na vreme devedesetih u kojem je film smešten.

Recite nam kako se zove Vaš lik i nešto o njemu?

- Moj lik je Garinča, to mu je nadimak. To je momak koji je odrastao u Sarajevu, čiji su roditelji radili u Nemačkoj. On je ostao kad je počeo rat, ostao je u Sarajevu i u toj situaciji sa svojim drugarima branio je svoju kuću, svoje ognjište. To je jedna priča kroz koju profesor, reditelj i scenarista Dragan Elčić priča priču o Miodragu Laziću, da nije samo onako čisto dokumentarna.

Foto: Informer

Spomenuli ste profesora Elčića, koliko je njegovo lično iskustvo uticalo na priču filma?

- Ono što je najbitnije i negde najlepše u ovoj celoj priči je što je profesor Elčić bio učesnik svih tih događaja. On je pratio celu priču, on je čovek koji je bio ranjen, kome je doktor Lazić spasio život. I bio je, učesnik svih tih događaja, tako da su svi ti likovi koje igramo postojali. Promenjena su im imena, ali on je imao uzore po kojima je pisao te likove.

Kako je izgledalo snimanje u Sarajevu, s obzirom na sve emocije koje priča nosi?

- Posebnu emociju smo imali kada smo snimali u Sarajevu. Dolazila su nam deca od 17-18 godina, koja nisu bila ni rođena tada. Nikoli Rakočević i meni su ta deca donosila čokoladu, flašu rakije i govorili: "Hvala vam što snimate film o doktoru Laziću". Neverovatno koliko je taj čovek ostavio emocija tamo prema tim ljudima. Oni su te emocije preneli na svoje potomke. Drago mi je i veoma sam ponosan što sam deo projekta koji priča o tako jednom velikom čoveku.

Foto: Informer

Koliko ste znali o doktoru Laziću pre nego što ste krenuli da radite film?

- Znao sam, ne toliko mnogo kao što znam sada, iskreno, ali sam gledao dokumentarac "Dnevnik ratnog hirurga", koji je radila Radio televizija Republike Srpske. To sam gledao na Jutjubu. Sećam se kada je preminuo doktor, za vreme korone, i sećam se događaja, sećam se tih snimaka kada su ljudi u Republici Srpskoj svi izašli na prozore sa njegovim slikama i ispratili ga onako kako on zaslužuje.

Kako danas, nakon što ste dublje upoznali njegov život, gledate na lik i delo doktora Lazića?

- Poznavajući sad njegov ceo život i šta je sve uradio, mislim da šta god da uradimo ne možemo mu odati počast koju on zaslužuje. Ne samo Srbi, nego svi ljudi. Zato što je on lečio sve ljude, nije se obazirao ni na veru, ni na bilo kakvu pripadnost. Što ima i u dokumentarcu i postoje i živi svedoci, ljudi koje je on spasio i sa druge strane. Treba da budemo ponosni što imamo takvog čoveka, što smo imali takvog čoveka. I kažem još jednom, veoma sam srećan i ponosan što sam deo projekta koji mu je posvećen.

Foto: printscreen/Youtube

Kakva sećanja Vi nosite na to vreme u kojem je film smešten i koliko ličnog možete da utkate u svoju ulogu?

- Mogu mnogo, zato što sam odrastao na Drini. Meni je prva linija fronta bila nekih 300-400 metara od kuće, tako da mogu dosta da ubacim ličnih emocija, i to sam i radio, iskreno da kažem. Ali, ipak sam ja bio dete u tom periodu i nisam mogao da doživim to na način kako su doživeli odrasli. U svakom slučaju odrastao sam tamo i bio prisutan. To mi je dosta pomoglo u stvaranju i razvoju lika i uopšte buđenju emocija prema svemu tome.

Film "Linija" je jedan od najkompleksnijih projekata domaće kinematografije, sniman na više od 30 lokacija, uz korišćenje ratne tehnike, vojne i policijske logistike, sa ciljem da se verno prikaže jedno od najtežih poglavlja naše novije istorije.

Premijera filma se očekuje na jesen 2026. godine.