Draža pobedio Tita, u rangu je vojvode Mišića - Reditelj filma "Ðeneral" otkrio: "Niko nije hteo da glumi ustašu"

Reditelj filma "Đeneral", Miloslav Samardžić kaže za Informer da poslednjih godina Draža Mihailović u mnogim anketama pobeđuje Josipa Broza Tita po popularnosti i siguran je da će jednog dana biti u rangu vojvode Živojina Mišića.

Film "Đeneral" premijerno će biti prikazan 21. januara 2026. godine. Reditelj, scenarista i producent ovog ostvarenja Miloslav Samardžić, ekskluzivno za Informer otkriva detalje projekta.

Radnja filma smeštena je na Zlatibor, krajem leta 1943. godine, u trenutku kada u Vrhovnu komandu Jugoslovenske vojske u otadžbini dolazi britanski general Čarls Armstrong, novi šef savezničkih vojnih misija. Njegov dolazak budi velika očekivanja najavljuju se kapitulacija Italije i iskrcavanje zapadnih saveznika na Jadransko more.

U nadi da će olakšati savezničku invaziju, četnici pokreću velike vojne operacije protiv nemačkih i ustaških snaga, koje će ostati upamćene kao najveća antiosovinska operacija u Evropi van Istočnog i Zapadnog fronta. Do savezničkog iskrcavanja, međutim, ne dolazi, a odnosi između saveznika i generala Draže Mihailovića postaju sve napetiji...

Zvanični trejler za film izašao je pre mesec dana i odmah je pokrenuo brojne polemike. O radu na filmu, poteškoćama sa kojima su se susretali, zašto je bilo teško da nađu statiste koji su glumili ustaše i zbog čega baš Draža Mihailović, u intervjuu za Informer sve detalje otkriva reditelj Miloslav Samardžić.

Šta Vas je lično motivisalo da snimite film o Draži Mihailoviću i da se uhvatite u koštac sa jednom od najintrigantnijih ličnosti u srpskoj istoriji?

- Traganje za zabranjenim temama. To je bilo još 1980-tih godina, kada sam bio novinar i urednik "Pogleda", lista studenata Univerziteta u Kragujevcu. Studentska i omladinska štampa su tada bile najslobodnije. Tema po tema i došao sam do najvećeg tabua socijalističke Jugoslavije, do Draže. Novembra 1989. godine objavio sam "nemačku poternicu na 100.000 rajhsmaraka u zlatu za Dražom", do tada zabranjenu. To je bio prvi afirmativni članak o Draži, od rata naovamo. Tako sam počeo, od tada samo menjam oblike izražavanja: novine, knjige, internet, dokumentarni filmovi, igrani filmovi...

Foto: Dragan Šaponjić

Koji tačno istorijski događaj ili period iz života Draže Mihailovića film "Đeneral" obrađuje i zašto ste se odlučili baš za taj segment?

- Kraj leta i jesen 1943. godine. Zato što su se tada Zapadni saveznici prelomili, tada su preneli podršku sa Draže na Tita. Jedno od najčešćih pitanja svih ovih godina je kako i zašto se to desilo. Film "Đeneral" daje odgovore na ta pitanja.

Foto: Dragan Šaponjić

Šta je bilo najteže tokom snimanja, produkcioni uslovi, sama tema ili emotivni naboj same priče?

- Bez sumnje produkcioni uslovi, jer, nismo imali dovoljno novca, pošto nismo prošli na konkursu Filmskog centra Srbije. Tako da se rad otegao na četiri godine, a inače bile bi dovoljne dve. Srećom, javilo se više od 400 donatora, bez kojih ne bismo uspeli. Inače, prvi put je više donatora, i donacija, bilo iz Otadžbine, a ne iz emigracije. Sem toga, "Pogledi" su podigli dva bankarska kredita.

Kako je Nikola Rakočević reagovao kada ste mu ponudili ulogu Draže Mihailovića? Da li je imao dileme ili strah od reakcije javnosti?

- Zapravo, Nikolu je izabrao Igor Đorđević, koji je godinu dana figurirao kao Draža. Napravili smo i uniformu za njega, imali smo i probe, ali, što se kaže, ljudi prave planove, a Bog se smeje. Igoru su iskrsle velike obaveze i nije mogao da se posveti zahtevnoj ulozi kao što je đeneral. On je veliki glumac i ništa ne radi površno. Tako, jednog dana nas je nazvao, rekao je da na žalost ne može da odigra Dražu i da predlaže Nikolu, već je i razgovarao sa njim. Mi smo se rado složili, jer je i Nikola glumac bez loše uloge. Što se tiče dileme i straha, ni kod koga nisam to primetio, odnosno ni kod kog glumca, a u filmu se pojavljuju pripadnici sedam vojnih formacija.

Foto: Dragan Šaponjić

Šta ste Vi u Nikoli Rakočeviću prepoznali kao presudno za ovu ulogu?

- Odlučnost, čvrstinu i sposobnost transformacije. Toga sam se prvo setio kada mi je asistent i čovek za kasting, Milić Jovanović, rekao da Igor predlaže Nikolu. I o tome sam najpre pričao sa Nikolom. Rekao sam mu da je ključno što igra generala i da svi generali, iz ma koje vojske, imaju
iste osnovne osobine. Odlučnost i čvrstina su među njima. A to je upravo ono što prethodni likovi Draže, smišljeno, nisu imali.

Foto: Dragan Šaponjić

Da li je bilo teško pronaći glumce koji bi tumačili uloge ustaša u filmu? Kako su glumci reagovali na te ponude?

- Nije. Evo Igor Đorđević je igrao jednog od glavnih ustaša u "Dari iz Jasenovca". A Igor Borojević, koji u "Đeneralu" tumači majora Račića, takođe je igrao ustašu u tom filmu. Prosto, to su profesionalci. Ali, bilo je problema sa statistima. Svi koji su se javili da volontiraju, zapravo su se javli da budu četnici. Neki su gunđali i oblačili nemačke, ustaške i druge uniforme, a neki prosto nisu hteli.

Foto: Dragan Šaponjić

Koja scena ili trenutak tokom snimanja filma je Vama lično bio najemotivniji?

- Nikolina glavna scena, kad besni, baca stvari i viče: "Izdaja! "Izdaja"! Ušao je savršeno u tu scenu, a posle dugo nije mogao da se smiri.

Foto: Dragan Šaponjić

Da li je bilo situacija na setu kada su emocije nadjačale Vas i glumce, s obzirom na težinu i simboliku teme?

- Nije, ali je bilo čuđenja. I glumci, i ljudi iza kamera, prilazili su i pitali me: "Da li je ovo moguće? Da li je zaista bilo ovako?". Odgovor je uvek bio isti: "Na žalost, da. A to su ljudi koji spadaju u natprosečno upućene u temu.

Foto: Dragan Šaponjić

Da li očekujete burne reakcije publike nakon premijere filma i kakve reakcije smatrate najizvesnijim?

- Očekujem podeljene reakcije. Već 4-5 godina Draža pobeđuje Tita u anketama po popularnosti, pa će većinske reakcije biti pozitivne. Što se tiče negativnih, nadam se da će barem deo tih ljudi film inspirisati da više prouče ovaj istorijski period. Svi događaji su se dokumentovano odigrali
onako kako se prikazuje u filmu. Manjem delu publike, koji sam pomenuo, ostaje da to proveri.

Kako gledate na činjenicu da u Srbiji i danas postoje duboke podele u vezi Draže Mihailovića i četnika? Zašto, ga po Vašem mišljenju neki mrze, a drugi slave?

- Zbog komunističke propagande, to je nesumnjivo. Da Zapadni saveznici nisu promenili politiku 1943, komunisti bi ostali jedna prolazna, manja, epizoda srpske istorije, kao na primer ljotićevci. A Draža bi bio u rangu vojvode Mišića. Što će i biti jednog dana, jer takav je trend još od 1990. godine, odnosno od godine formalnog obnavljanja slobode govora.

Foto: Dragan Šaponjić

Da li ste se tokom rada na filmu suočavali sa pritiscima, osporavanjima ili kritikama i pre nego što je film završen?

- Ne, naprotiv, imali smo podršku, gde god smo snimali, od Višegrada pa do Zlatibora i Rudnika. Ali ako mislite na kritike od kada je objavljen trejler, da, bilo je i negativnih, međutim, one uglavnom dolaze van Srbije, iz zemalja u regionu. U tim zemljama još nema uslova za naučno
bavljenje Drugim svetskim ratom i neće ih ni biti uskoro.

Šta biste voleli da publika ponese sa sobom nakon gledanja "Đenerala", koju poruku smatrate najvažnijom?

- Jedan od najupečatljivijih opisa Draže dao je Slobodan Jovanović: "On je bio čovek koji je obavljao svoju dužnost do kraja u uslovima kada je ishod događaja neizvestan". U tom smilu sam napisao jednu rečenicu u scenariju, kada Solunac Živojin pita Dražu šta da kaže narodu, jer narod
vidi da smo ostali sami, a on mu odgovara: "Da će đeneral svoju dužnost da izvrši do kraja".