Nikola Selaković: "Sledećeg meseca otvaramo Muzej ćirilice u Rači kod Bajine Bašte"

Naučno-stručni skup "Srpska kultura danas: istorijsko iskustvo, problemi, perspektive“ održan je danas uz izlaganje ministra kulture Nikole Selakovića i drugih učesnika, u organizaciji Kulturno-prosvetne zajednice Srbije.

U svom uvodnom obraćanju pred zvanicama u sedištu Jugoslovenske kinoteke, Nikola Selaković je rekao da današnji skup vidi kao "kao početak dijaloga i doprinos izradi strategije u kulturi".

Skrenuvši pažnju na obraćanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića na sednici Vlade Srbije u nedelju, Selaković je naveo da su ministri "dobro shvatili poruke i zadatke", kao i da je skup doprinos njihovom ispunjavanju.

Selaković je dodoa da je potreban realan pogled na stanje u našoj kulturi i trezveno sagledavanje, od ekonomskih i kadrovskih pitanja do onoga što je zaista postignuto.

Prema njegovim rečima, iz Srednjeg veka nasleđeni su književnost, manastiri i freske, 19. vek je vreme obnove i vaskrnuća države, dok je 20. vek obeležen jugoslovenskim okvirom, njegovim raspadom i ratovima.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Selaković je ocenio da se danas suočavamo sa velikim, revolucionarnim tehnološkim izazovima, i pitanjem koliko su naše institucije spremne za taj iskorak. Podsetivši na bogato srednjevekovno nasleđa, delovanje Dositeja Obradovića i Vuka Karadžića, uz iskustva pljačke kulturne baštine u dva svetska rata i zabranu ćirilice, Selaković se zapitao kako smo dospeli do stanja u prvoj deceniji 21. veka, kada su ključne institucije bile zatvorene ili ćesto bez orijentacije.

Selakovič je dodao da Muzej savremene umetnosti i i Narodni muzej nisu radili duže od jedne decenije, dok je u Narodnoj biblioteci Srbije bila prisutna tendencija potiskivanja srpskih pisaca i književnosti. Prema njegovim rečima, Državni arhiv Srbije nije imao i još uvek nema odgovarajući prostor za svoju građu, dok Vojni muzej još uvek nema stalnu postavku srpske nacionalne vojne istorije. Selaković je upozorio i da su "državnim sredstvima neretko snimani filmovi otvorene antisprske orijentacije".

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Ocenivši da su "uzroci stanja brojni i složeni", Selaković je podsetio da su od 2012. godine učinjeni značajni pomaci i da danas rade Narodni muzej Srbije i Muzeja savremene umetnosti i drugi. Prema njegovim rečima, Istorijski muzej Srbije i Muzej grada Beograda dobijaju svoje zgrade, Državni arhiv Srbije je počeo obnovu depoa, dok je u toku osnivanje Arheološkog muzeja i ide se u obnovu Galerije fresaka.

Selaković je najavio sledećeg meseca otvaranje Muzeja ćirilice u Rači kod Bajine Bašte, dok će Muzeja staklarstva u Paraćinu i Galeriju Milene Pavlovič Barili u Požarevcu biti otvoreni početkom sledeće godine. Ocenivši da je "kultura nezamenjiva za očuvanje identiteta", Selaković je dodao da "srpski kulturni prostor ostaje širi od granice Srbije", i u njega ulaze i mesta kao što su Sent Andreja, Hilandar i Trst.

Prema njegovim rečima, "nalazimo se usred složenih procesa globalizacije i gubitka autohtonisti, izazova veštačke inteligencije i sve izrazitijih geopolitičkih napetosti i sukoba". Kultura da bi imala snagu da izrazi izazove našeg vremena moramo da se borimo za nju, da postavimo uslove u kojima će najdarovitiji utoliti glad duha i izraziti nadublje osobine srpskog naroda, da sačuvaju tradiciju i da je podelimo sa čovečanstvom", naveo je ministar.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Selaković je poručio da "treba pokaziti svetu da je srpsku kultura najsvetskija onda kada je najsrpskija". Podsetivši na uspešan projekat "Gradovi u fokusu", Selaković je napomenuo da je kroz njega omogućeno da lokalna samouprava unapredi svoje kapacitete i ponudu.

Prema njegovim rečima, od početka "Gradova u fokusus" 2016. godine bilo je deset konkursnih ciklusa sa uloženih dve milijarde 382 miliona 465 dinara u 247 projekata, realizovanih u 109 samouprava. Selaković je napomenuo da je najveći broj projekata bio posvećen rekonstrukciji, adaptaciji ili sanaciji ustanova kulture, koji su proteklih decenija bile zapostavljene ili zapustele.

Adaptirano je i obnovljeno je više od 60 domova kulture, 30 bilbioteka, 40 muzeja, deset arhiva, deset galerija, osam pozorišta i desetak prostora različite namene u lokalnim ustanovama kulture, podsetio je Selaković. Ocenivši da je "očuvanje ćirilice brana rastakanju srpskog jezika", Selaković je dodao da tu važan zadatak imaju prosveta, otkup knjiga na ćirilici, kao i Zakon o očuvanju ćiriličkog pisma.

Selaković je naglasio da naša savremena kulturna politika polazi od shvatanja jedinstvenog i nedeljivog srpskog kulturnog prostora, koji prevazilazi administrativne granici, a saradnja sa Republikom Srpskom je "prirodan i nužan oblik unutarnacionalne kulturne povezanosti". Prema njegovim rečima, narednih dana biće raspisan poseban konkurs "Republika Srpska u fokusu", kao novi instrument kulturne politike usmeren na jačanja kulturne infrastrukture i podsticanje kulturnog stvaralaštva u RS.

- Ovim konkursom ćemo jasno potvrditi stav da kulurnit prostor srpskog naroda čini organsku celinu, u kojoj institucije, stvaraoci i publika učestvuju u zajedničkom kulturnom dijalogu, bez obzira na političke i državne granice, izražavajući poštovanje prema njima - rekao je ministar.

Selaković je, između ostalog, podsetio na Uredbu o podsticajima investitorima za proizvodnju audovizelnih dela i da je samo od 2016. godine do 2025. država izdvojila 101 milion i 700 evra za 451 projekat. Najavivši za prvu polovinu februara okrugli sto Filmskog centra Srbije na Zlatiboru, Selaković je dodao da je u 2012. budžet FCS bio 24 miliona dinara, dok je u 2026. godini preko 631. milion dinara. Kako je navedeno, "broj projekata koji je do sada sufinansirao FCS od 2012. godine do 2025. je 957 filmova", odnosno sedam milijardi 149 miliona 322 hiljade dinara.

- Zabrinjava činjenica da smo sufinansirali 53 filma koji nikada nisu snimljeni - upozorio je Selaković. Prema njegovim rečima to je 5,5 posto od ukupnog broja finansiranih filmova, što nije 5,5 posto sredstava koja su dodeljena, jer obim neutrošenih sredstava za njih iznosi preko milijardu i 331 miliona dinara, odnosno 18,6 posto sredstava.

Prema njegovim rečima, "svaki peti dinar uložen je jalovo utrošen", što je dovoljan pokazatelj da je sistem loš i da treba da se menja. Selaković je ocenio da "oblast kulture nije jedina suštinski i sistemski refomisana od vremena saomupravljanja".

Budžet Ministarstva kulture bio je 2026. godine dva i po puta veći u odnosu na 2012, odnosno 250 posto i veći je za dve milijarde i 200 miliona dinara, naveo je ministar. Selaković je ocenio da je to povećanje "jasan izraz strateškog opredeljenja da kultura i nasleđe budu jedan od temelja naše javne politike".

Ministar kulture je podsetio da je od 2012. do 2025. godine u oblasti zaštite kulturnog nasleđa finansirano 6.098 projekata u iznosu od pet milijardi 150 miliona dinara, što je povećanje više od 223 posto.

Prema njegovim rečima, u toku je adaptacija stare Železničke stanice u Beogradu za Istorijski muzej Srbije, potpuna rekonstrukcija zdanja Stare pošte za Arheološki muzej i dve pozorišne scene. Tu su, između ostalog, i izgradnja nove zgrade Prirodnjačkog muzeja i rekonstrukcija industrijskog zdanja za potrebe Muzeja Nikole Tesle.

Upozorivši da smo na međunarodnom planu suočeni sa negiranjem i falsifikovanjem srpske kulture, Selaković je dodao da se "na Kosovu i Metohiji sprovodi organizovano i sistematski, na iskustvima Prvog i Drugog svetskog rata kulturocid, praćen ubijanjem naroda".

- O tome moramo da govorimo svugde. Treba da budemo spremni da dostojanstveno kažemo svima u lice da se nad jednim narodom u sred Evrope sprovodi kulturocid - ocenio je Selaković dodavši da se tome treba suprostavljati i kulturnom diplomatijom.

Selaković je, između ostalog, naglasio značaj za Srbiju specijalne izložbe Ekspo 2027, i dodao da će u središtu budućeg rada Ministarstva kulture biti očuvanje nacionalne kulture, identiteta, srpskog jezika i ćirličkog pisma, kao istorijskog temelja.

Prema njegovim rečima, u narednom periodu biće preispitani postojeće modeli finansiranja kulture, štitiće kulturne sadržaje od destruktivne komercijalizacije i jačati odgovorne oblike javnog partnerstva. Selaković je ocenio da je dijalog koji danas započinju u procesu izrade srpske kulturne strategije poziv na raspravu, na različita argumentovana mišljenja i oblikovanje dugoročne vizije.

Prisutne su pozdravili generalni sekretar Kulturno-prosvetne zajednice Srbije Žika Ajdačić i njen predsednik Zoran Avramović istakavši da su se okupili kako bi svojim saznanjima bili od opšte koristi kreatorima kulturne politike. U nastavku skupa, pesnik Selimir Radulović je održao predavanje "U službi srpske ideje (Srpska kultura danas)", a Dragan Stanić o "Matici srpskoj i iskustvu kolektivnog delovanja naučnika i umetnika".

Između ostalih, direktorka Narodnog muzeja Srbije Bojana Borić Brešković je govorila o "Muzeju: odjeku prošlosti i putokazu budućnosti", a Sekretar za kulturu Grada Beograda Jelena Medaković o "Transformativnom aspektu ustanove zaštite. Muzej grada Beograda između višedecenijske zatvorenosti i današnjeg trenutka".

BONUS VIDEO