"Srbiji treba film o caru Dušanu, hrabrost i stradanje našeg naroda ne smemo zaboraviti": Nikola Selaković o Nenadu Jezdiću, Petru Božoviću...

Ministar kulture Republike Srbije Nikola Selaković kaže da bi voleo da se na filmskom platnu nađu priče o despotu Stefanu Lazareviću i caru Dušanu, ličnostima koje su ostavile dubok trag u srpskoj istoriji.

Godina za nama bila je izuzetno značajna za Ministarstvo kulture, koje je pod vođstvom Nikole Selakovića ostvarilo zapažene rezultate u brojnim oblastima kulturnog razvoja.

Izgradnja Srpskog istorijskog muzeja, obnova Spomen-muzeja Nadežde i Rastka Petrovića, kao i otvaranje muzeja u Viminacijumu, samo su neki od najvećih uspeha ostvarenih tokom protekle godine.

Ministrastvo kulture će u 2026. godini nastaviti u još jačem ritmu. Izdvojeno je čak 400 miliona dinara za razvoj kulturne infrastrukture širom Srbije, što je za 50 miliona dinara više nego prethodne godine.

Foto: NAFFIT

U ekskluzivnom intervjuu za Informer, ministar kulture Nikola Selaković sumira rezultate godine za nama, govori o tome kada će Istorijski muzej Srbije otvoriti vrata prvim posetiocima, koliko za Srbiju znače filmovi poput "Dara iz Jasenovca" i "Oluja", koje bi srpske istorijske ličnosti voleo da vidi na filmskom platnu, ali i ko su mu omiljeni srpski glumci.

Na šta ste najviše ponosni što je Ministarstvo kulture uradilo u 2025. godini?

- 2025. godina za Ministarstvo kulture bila je godina velikih postignuća i konkretnih rezultata koji pokazuju našu posvećenost kulturi kao temelju nacionalnog identiteta i jednom od prioriteta državne politike. Godina za nama je bila značajna prvenstveno jer smo vratili život institucijama i objektima koji su bili zatvoreni ili potpuno zapostavljeni decenijama unazad. Tu, pre svega  mislim na potpuno obnovljen Spomen-muzej Nadežde i Rastka Petrovića, koji je nakon skoro 40 godina ponovo otvoren za posetioce. To nije bila samo obnova jednog objekta, to je vraćanje kulturnog identiteta i vrednosti ovom delu naše prestonice. Istovremeno, jedan od najvažnijih momenata ove godine bilo je i osnivanje Muzeja ćirilice u Rači kod Bajine Bašte, na Dan slovenske pismenosti, na praznik Svetih Ćirila i Metodija. Ovo je jasna poruka da ćirilica nije samo pismo, već simbol našeg kulturnog, duhovnog i nacionalnog identiteta. U ovom trenutku zvršavamo veoma zanimljivu multimedijalnu postavku i verujem da će do kraja januara biti otvorena za sve đake, mlade i sve naše građane, a u čitav projekat uložili smo više od 70 miliona dinara. Nakon decenijama dugog vrednog i posvećenog rada naših arheologa predvoćenih prof. Miomirom Koraćem, na samom kraju 2025. godine uspeli smo da otvorimo Muzej u Viminacijumu, fantastičnom arheološkom nalazištu koje godišnje primi preko 100 hiljada posetilaca. Pored toga, pomogli smo i druge značajne projekte, u Rumi završavamo Spomen-kuću Mileve Marić Ajnštajn, u Mionici Kuću Kolubarske bitke… Sve su to projekti koji će biti otvoreni u prva dva meseca nove, 2026. godine. Nastavili smo i brigu o manastirima i nepokretnim kulturnim dobrima, Hilandaru, Mileševi, Sopoćanima, Đurđevim stupovima i Bukovu koji su dobili značajna sredstva za obnovu krovova, fasadne stolarije, trpezarija i konzervatorsko–restauratorske radove. Posebno ističem obezbeđivanje do sada najvećeg iznosa sredstava kroz višegodišnji nacionalni kapitalni projekat obnove manastira Manasija, a u susret 2027. godini u kojoj ćemo obeležiti 600 godina od smrti Svetog despota Stefana Lazarevića. Ova ulaganja su investicija u duhovnost i nasleđe koje objedinjuje našu prošlost i budućnost našeg naroda. Takođe, na planu arheologije, pored Viminacijuma i Caričinog grada kraj Lebana, uložena su značajna sredstva za istraživanje, zaštitu i prezentaciju mnogobrojnih nalazišta Timakum Minus kod Knjaževca, Šarkamen i Radujevac kod Negotina, Dvorine kod Aranđelovca, Markovo kale kod Vranja ali i mnoge druge, ukupno njih 17. Ne mogu, a da ne pomenem i politiku povratka kulturnog nasleđa u našu zemlju, koju vodimo punim intenzitetom - za Narodni muzej kupili smo izuzetno vredno delo Uroša Predića, a za Istorijski muzej srebrni svećnjak sa dvora dinastije Obrenović, dragoceni artefakt iz 19. veka, koji je bio deo dvorskog mobilijara kraljevske porodice, za Narodnu biblioteku kupili smo izuzetno vrednu retku knjigu iz 17. veka delo Krsta Mazarevića posvećeno grofu Savi Vladislaviću.

Foto: Aleksandar Jovanović Cile

Rad Ministarstva na čijem ste čelu je prethodnu godinu obeležilo brojnaim ulaganjima u kulturu u mnogim gradovima i opštinama širom Srbije. Hoćete li taj trend nastaviti i u 2026. godini?

- Program "Gradovi u fokusu" je jedan od stubova razvoja kulturne infrastrukture u Srbiji. Ove godine obezbedili smo 400 miliona dinara za 22 lokalne samouprave, što je povećanje u odnosu na prethodnu godinu kada je bilo izdvojeno 350 miliona. Ovim sredstvima finansirani su brojni kapitalni projekti, od obnove domova kulture, bioskopskih i pozorišnih sala, biblioteka i muzeja, do renoviranja istorijskih objekata. Na primer, u Novoj Varoši uloženo je preko 42 miliona dinara za renoviranje Doma kulture "Jovan Tomić", što je omogućilo da grad postane jedan od domaćina Nacionalnog festivala filma i televizije, zajedno sa Zlatiborom i Pribojem. U Smedervskoj Palanci, Despotovcu, Varvarinu, Ćićevcu, Kikindi, Trsteniku, Kučevu, Aleksandrovcu, Kniću, Gornjem Milanovcu, Kragujevcu, Prokuplju, Knjaževcu  i mnogim drugim mestima uložena su značajna sredstva za modernizaciju multifunkcionalnih sala, obnovu muzeja i biblioteka, uz nabavku savremene tehničke opreme. Ovim projektima pokazujemo da kultura nije privilegija velikih gradova. Naprotiv, nastojimo da svi građani Srbije imaju jednak pristup kulturi. Nastavićemo ovakva ulaganja i u 2026. godini, jer je kulturna infrastruktura osnov za jačanje lokalnih zajednica, turizma, ali i nacionalnog ponosa.

Foto: Inofrmer/Pedja Milosavljević

Kako teku radovi na izgradnji Istorijskog muzeja Srbije u Beogradu i kada će moći da primi prve posetioce?

- Srpski istorijski muzej dobija novi dom u obnovljenoj zgradi stare Železničke stanice. Do 2027. godine, kada će Beograd biti domaćin Ekspo izložbe, ovaj važan muzej, kao i muzejska četvrt u ovom delu grada, biće potpuno završeni. U okviru ovog projekta, obnavlja se i zgrada stare pošte, kojoj se vraća predratni prvobitni izgled, a koja će imati dve najsavremenije pozorišne scene i Arheološki muzej koji do sada nije postojao, potom novi Muzej Nikole Tesle koji će umesto dosadašnjih 250 m2 preći u potpuno preuređen prostor od 6000 m2 ali i Muzej grada Beograda koji posle 122 godine postojanja prvi put dobija svoju zgradu. Kada govorimo o istorijskom muzeju, ovaj projekat simbolizuje povratak Srbije sopstvenom istorijskom i kulturnom identitetu. Kroz muzejske zbirke prikazaćemo istorijski period od praistorije, preko srednjeg veka, Prvog i Drugog srpskog ustanka, sve do Prvog svetskog rata oslobođenja i ujedinjenja srpskog naroda u jedinstvenu državu. Na ovaj način, posetioci će moći da vide kompletnu sliku naše državnosti i kulture, što dosad u ovom formatu nije bilo moguće. To je investicija u znanje, identitet i ponos našeg naroda.

Koji kulturni događaj je po Vama obeležio 2025. godinu?

- Bilo je zaista dosta značajnih kulturnih događaja, od pomenutog otvaranja Spomen-muzeja Nadežde i Rastka Petrovića nakon skoro četiri decenije, potom Dana Ermitaža u Srbiji, izložbe italijanskog slikarstva XVII veka Galerije Borgeze u Spirtinoj kući, nedavno takođe obnovljnoj, biseru arhitekture i primenjene umetnosti 19. veka koja je 25 godina bila zatvorena za javnost, pa do izložbe o srpskim srednjovekovnim manastirima na Kosovu i Metohiji, koji su na Uneskovoj Listi svetske baštine u opasnosti, a koja je obišla značajan broj gradova u Evropi. Ipak, kao događaj godine izdvojiću prvi Nacionalni festival filma i televizije na Zlatiboru, kao mestu gde će se ubuduće afirmisati domaći autori, vrednovati nova ostvarenja i razmenjivati iskustva. Ovaj festival je logičan korak u razvoju naše kinematografije, koja je kroz decenije imala potrebu za nacionalnim prostorom u kojem bi se njeni dometi mogli meriti i predstavljati javnosti. Istovremeno, on pruža priliku mladim i priznatim stvaraocima da svoje ideje i kreativnost prezentuju pred stručnim žirijem i publikom, a država da nagradi njihov rad.

Foto: NAFFIT

Prošle godine ste bili prisutni na nultom, a ove godine na prvom održanom Nacionalnom festivalu filma i televizije na Zlatiboru. Koliko je taj festival značajan za Srbiju?

- Kao što sam naglasio, Srbija je time dobila nacionalni festival koji sistematski vrednuje filmsko i televizijsko stvaralaštvo, što decenijama nismo imali. On je logičan rezultat činjenice da Republika Srbija nikada u svojoj istoriji nije ulagala više u film nego danas. Ono što je od 1954. godine bio Pulski festival, potom preuzeo Herceg Novi, od ove godine to postaje Zlatibor.

Film "Dara iz Jasenovca" iz 2021. godine je pokrenuo bolnu temu o zločinima nad Srbima koji su se dogodili od strane NDH u Jasenovcu za vreme Drugog svetskog rata. Film i serija "Oluja" o pogromu srpskog naroda 1995. godine iz Hrvatske snimljeni su 2023. godine. Nedavno smo gledali seriju "Tvrđava" koja se bavila burnim devedesetim godinama i pogromu Srba u zločinačkoj akciji "Oluja". Koliko je važno da se takve teme obrađuju u domaćim filmovima i serijama?

- Obrađivanje istorijskih tema kroz film i serije je od ključnog značaja za očuvanje i izgradnju kulture sećanja i nacionalnog i kulturnog identiteta. Filmovi poput "Dara iz Jasenovca" ili  "Oluja" podsećaju na stradanja našeg naroda, ali istovremeno svedoče o otpornosti, hrabrosti i ljudskosti. Država ima obavezu da podrži takve projekte, jer bez kulture sećanja nema ni zrelog društva. Nacija je zajednica prošlih, sadašnjih i budućih generacija, a ovakvim projektima ta spona se snaži, promoviše sistem pravih vrednosti približava izvor koji će da nadahnjuje buduća pokoljenja. Upravo zato država i Ministarstvo kulture snažno podržavaju domaću produkciju. Naši stvaraoci kroz kinematografiju mogu da prenesu istorijsku istinu i da mladim generacijama omoguće da razumeju prošlost, da mladi ljudi mogu da shvate šta znači pripadati ovom narodu. Dobar primer je i film "Bauk" Gorana Radovanovića, koji je privukao pažnju međunarodne publike i na prvom Filmskom festivalu Evroazijske filmske akademije "Dijamantski leptir" u Moskvi dobio nagradu za najbolju režiju.

Foto: RTS

O kom važnom istorijskom događaju za Srbiju i Srbe biste voleli da se snimi film i zbog čega?

- Voleo bih da se u narednim godinama više pažnje posveti počecima srpske državnosti i srednjovekovnoj Srbiji, kada je oblikovana naša država, vera i naš kulturni identitet. To je period koji je oblikovao naš nacionalni kod, a koji nudi ogroman potencijal za velika filmska ostvarenja. Interesantna bi bila i priča o despotu Stefanu Lazareviću koji je bio neverovatna, vanvremenska ličnost, veliki vitez, državnik, književnik, vrstan diplomata, zakonodavac, čovek koji je razumeo tadašnju geopolitičku situaciju, i činio sve zarad dobrobiti svog naroda. Mislim da naša generacija treba da da svoj filmski pečat ključnoj srpskoj temi, a to je Kosovski boj. Takođe nam treba i ozbiljan film o caru Dušanu i njegovoj epohi. Mnogo je tema u srpskoj istoriji koje zavređuju ekranizaciju na filmskom platnu. U vremenu u kome se, nažalost, sve manje čita, film ima ne samo zabavnu već i sve značajniju ulogu u širenju znanja i obrazovanju novih naraštaja.

Foto: Informer

Srpska kinematografija je veoma bogata. Koji je Vaš omiljeni domaći film i zbog čega?

- Srpska kinematografija je izuzetno bogata i teško je izdvojiti jedan film. Volim ostvarenja koja na autentičan način spajaju umetničku vrednost i snažnu ljudsku priču, jer upravo takvi filmovi najduže ostaju u kolektivnom pamćenju.

Da li imate nekog našeg omiljenog glumca i glumicu?

- Srpska glumačka scena je izuzetno bogata i dala je veliki broj umetnika koji su svojim talentom, radom i ličnošću obeležili kulturni prostor Srbije i srpskog naroda. Teško je izdvojiti pojedince, ali postoje umetnici koji su generacijama postali simboli i obeležili nacionalnu kinematografiju. Pavle Vuisić, Velimir Bata Živojinović, Mija Aleksić, Zoran Radmilović, Danilo Lazović...Takve glumačke veličine prevazišle su okvire glume i postajale istinske kulturne institucije. Kada je reč o sadašnjem vremenu volim da gledam Nenada Jezdića, Petra Božovića, Lazara Ristovskog, Aleksandra Berčeka, Branislava Lečića, Milana Vasića, Milorada Damjanovića, ali i još mnoge druge... Petar Božović je s razlogom poneo priznanje za životno delo na Prvom nacionalnom festivalu filma i televizije, jer on nije samo jedan od najvećih srpskih glumaca, već i jedan od najznačajnijih tumača srpske reči, koji je podjednako uverljiv u tragediji i komediji, u istorijskim ulogama i savremenim likovima, ali i čovek koji je svojim javnim nastupima uvek pokazivao odgovornost prema kulturi, tradiciji i nacionalnom dostojanstvu. Takođe, ako pogledamo mlađu generaciju, Nenad Jezdić je primer savremenog glumca koji snažno i uverljivo tumači likove duboko ukorenjene u našoj stvarnosti, istoriji i mentalitetu. Njegove uloge, bilo da je reč o filmu, televiziji ili pozorištu, odlikuju se autentičnošću, snažnom emocijom i izuzetnom umetničkom odgovornošću. On pripada generaciji glumaca koji svojim radom pokazuju da srpska kinematografija i teatar imaju snagu, dubinu i budućnost.

Foto: NAFFIT

Kako provodite novogodišnje i božićne praznike i koje tradicionalne običaje poštujete svake godine?

- Praznike provodim sa porodicom i u skladu sa našom srpskom tradicijom. Obeležavamo Božić, poštujući sve naše običaje, od odlaska u seču badnjaka, odlaska u crkvu, do okupljanjem oko porodične trpeze. Pored toga, trudim se da uvek povežem praznike sa kulturom i istorijom, jer je to prilika da prenesemo mladim generacijama vrednosti koje čuvaju identitet našeg naroda i da im ih čvrsto usadimo u pamćenje, kako bi jednoga dana oni to preneli svojoj deci.

BONUS VIDEO