Srbija posle pola veka dobila novi muzej: Viminacijum je mesto koje svedoči o dubini, trajanju i značaju naše kulture i istorije

Stalna postavka ima 1.750 pažljivo odabranih predmeta, a novo zdanje otvorio je premijer Srbije Đuro Macut.

Nakon više od pola veka Srbija je dobila novi muzej. Premijer Srbije Đuro Macut otvorio je juče arheološki muzej Viminacijum u Kostolcu i njegovu stalnu postavku.

- Antički Viminacijum bio je više od grada - administrativni trgovački i kulturni centar, mesto susreta ljudi, ideja i puteva. Danas, vekovima kasnije, on postaje mesto susreta nauke, kulture, obrazovanja javnosti. On je mesto koje svedoči o dubini, trajanju i značaju naše kulture i istorije i podseća da je to i jedan od najvećih i najznačajnijih areheoloških lokaliteta u Srbiji, ali i Evropi. Danas, otvaranjem ovog muzeja, ne čuvamo samo ostatke prošlosti već jasno pokazujemo da Srbija zna ko je bila, razume ko je danas i sigurno zna kuda ide. Viminacijum nas podseća na to da velike civilizacije nastaju tamo gde se znanje poštuje, kultura čuva, a budućnost gradi na čvrstim temeljima. Zato ovaj muzej nije samo spomenik istorije, već poruka generacijama koje dolaze da je zemlja Srbija zemlja trajanja, vrednosti i odgovornosti - poručio je Macut.

Foto: Ministarstvo kulture

Za razliku od klasičnih muzeja, u Viminacijumu možete direktno zakoračiti u svet arheologije. Blizu 30.000 predmeta je ovde pronađeno, a Ministarstvo kulture je u više projektnih ciklusa dalo ključnu podršku osnivanju i opremanju same muzejske postavke, čime je omogućeno da se predmeti pronađeni u Viminacijumu predstave u autentičnom prostoru, u kontekstu u kome su i nastali, što ga čini jedinstvenim u svetu.

- Arheologija je temeljna nauka. Bez nje bi istorija ostala bez glasa, a kulturni identitet bez uporišta. Zato Srbija arheologiju ne posmatra kao sporednu disciplinu, već kao jedan od stubova očuvanja kulturnog nasleđa i naučne istine o prostoru u kome živimo. To je posebno važno za prostore i narode u kojima rimsko, slovensko, hrišćansko, vizantijsko, srpsko srednjovekovno nasleđe predstavlja i tradiciju i bitan pečat života koji živimo i danas - poručio je ministar kulture Nikola Selaković.

Foto: Ministarstvo kulture

On je dodao da će u januaru biti otvoren još jedan muzej, Muzej ćirilice u Rači kraj Bajine Bašte, a nakon njega i Kuća Mileve Marić Ajnštajn u Rumi, potom i Kuća Kolubarske bitke u Mionici.

- Plan je da u Beogradu 2027. prvi put otvorimo naš Arheološki muzej. Takođe nam je želja da do kraja iste godine donesemo, tj. uspostavimo i arheološku kartu Srbije, jer smo jedina država u ovom delu sveta koja je nema - rekao je Selaković.

Stalna postavka ovog muzeja ima 1.750 pažljivo odabranih predmeta, a osmišljena je tako da publika razume antički svet i vidi kako je nekada živeo grad s njegovim porodicama, verovanjima, zanatima, trgovinom i svom šarolikom svakodnevicom jednog sveta i jedne civilizacije koja vri i ostavlja duboke tragove do dan-danas. Srbija je, posetimo, zemlja na čijoj teritoriji je rođeno 18 rimski imperatora.

Otvaranju novog muzeja je prisustvovao dr Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta u Beogradu, a program su uveličali glumac Nebojša Kundačina i harfistkinja Olga Marković.

BONUS VIDEO