Srbija posle pola veka dobila novi muzej: Viminacijum je mesto koje svedoči o dubini, trajanju i značaju naše kulture i istorije

Stalna postavka ima 1.750 pažljivo odabranih predmeta, a novo zdanje otvorio je premijer Srbije Đuro Macut.

Nakon više od pola veka Srbija je dobila novi muzej. Premijer Srbije Đuro Macut otvorio je juče arheološki muzej Viminacijum u Kostolcu i njegovu stalnu postavku.

- Antički Viminacijum bio je više od grada - administrativni trgovački i kulturni centar, mesto susreta ljudi, ideja i puteva. Danas, vekovima kasnije, on postaje mesto susreta nauke, kulture, obrazovanja javnosti. On je mesto koje svedoči o dubini, trajanju i značaju naše kulture i istorije i podseća da je to i jedan od najvećih i najznačajnijih areheoloških lokaliteta u Srbiji, ali i Evropi. Danas, otvaranjem ovog muzeja, ne čuvamo samo ostatke prošlosti već jasno pokazujemo da Srbija zna ko je bila, razume ko je danas i sigurno zna kuda ide. Viminacijum nas podseća na to da velike civilizacije nastaju tamo gde se znanje poštuje, kultura čuva, a budućnost gradi na čvrstim temeljima. Zato ovaj muzej nije samo spomenik istorije, već poruka generacijama koje dolaze da je zemlja Srbija zemlja trajanja, vrednosti i odgovornosti - poručio je Macut.

Foto: Ministarstvo kulture

Za razliku od klasičnih muzeja, u Viminacijumu možete direktno zakoračiti u svet arheologije. Blizu 30.000 predmeta je ovde pronađeno, a Ministarstvo kulture je u više projektnih ciklusa dalo ključnu podršku osnivanju i opremanju same muzejske postavke, čime je omogućeno da se predmeti pronađeni u Viminacijumu predstave u autentičnom prostoru, u kontekstu u kome su i nastali, što ga čini jedinstvenim u svetu.

- Arheologija je temeljna nauka. Bez nje bi istorija ostala bez glasa, a kulturni identitet bez uporišta. Zato Srbija arheologiju ne posmatra kao sporednu disciplinu, već kao jedan od stubova očuvanja kulturnog nasleđa i naučne istine o prostoru u kome živimo. To je posebno važno za prostore i narode u kojima rimsko, slovensko, hrišćansko, vizantijsko, srpsko srednjovekovno nasleđe predstavlja i tradiciju i bitan pečat života koji živimo i danas - poručio je ministar kulture Nikola Selaković.

Foto: Ministarstvo kulture

On je dodao da će u januaru biti otvoren još jedan muzej, Muzej ćirilice u Rači kraj Bajine Bašte, a nakon njega i Kuća Mileve Marić Ajnštajn u Rumi, potom i Kuća Kolubarske bitke u Mionici.

- Plan je da u Beogradu 2027. prvi put otvorimo naš Arheološki muzej. Takođe nam je želja da do kraja iste godine donesemo, tj. uspostavimo i arheološku kartu Srbije, jer smo jedina država u ovom delu sveta koja je nema - rekao je Selaković.

Stalna postavka ovog muzeja ima 1.750 pažljivo odabranih predmeta, a osmišljena je tako da publika razume antički svet i vidi kako je nekada živeo grad s njegovim porodicama, verovanjima, zanatima, trgovinom i svom šarolikom svakodnevicom jednog sveta i jedne civilizacije koja vri i ostavlja duboke tragove do dan-danas. Srbija je, posetimo, zemlja na čijoj teritoriji je rođeno 18 rimski imperatora.

Otvaranju novog muzeja je prisustvovao dr Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta u Beogradu, a program su uveličali glumac Nebojša Kundačina i harfistkinja Olga Marković.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.