Tajna pisma Katarine Velike: Zavela je evropske filozofe - Volter joj se divio a Didro obožavao

Katarina Velika je u 18. veku vodila privatnu prepisku sa Volterom, Didroom i drugim filozofima tog doba, prenoseći ideje prosvetiteljstva i promovišući reforme u Rusiji.

U 18. veku, poznatom kao doba prosvetiteljstva ili vek razuma, filozofi su uživali izuzetan ugled i uticaj u evropskim intelektualnim krugovima. Ovi mislioci širili su ideje o razumu, slobodi, toleranciji i kritici društvenih normi, što je promenilo način razmišljanja o politici, društvu i ljudskim pravima širom kontinenta.

Njihova dela čitale su obrazovane elite, a monarsi poput Katarine Velike, Marije Terezije i Josifa II često su ih pozivali na dvor kako bi se konsultovali i razmenjivali ideje, nastojeći da spoje vlast i raspršene koncepte prosvetiteljstva u reforme svojih država. 

Katarina II Velika, vladarka Rusije od 1762. do 1796. godine, nije bila samo moćna autokratkinja, već se trudila da u očima Evrope prikaže sebe kao "filozofa na prestolu" i prosvetljenu vladarku.

Tokom svoje vladavine vodila je bogatu privatnu prepisku s vodećim francuskim filozofima prosvetiteljstva, kao što su Fransoa Mari Arue de Volter i Deni Didro, čime je nastojala da prenese ideje slobode, reformi i racionalnog upravljanja.

Katarina i Volter: "Zvezda severa" i "filozof na prestolu"

Katarina i Volter započeli su prepisku još 1763. godine, a razmenjivali su pisma sve do njegove smrti 1778. godine. Iako se nikad nisu lično sreli, razmenjivali su ideje i komplimente koji otkrivaju kombinaciju divljenja i politike. Volter ju je video kao oličenje prosvetljenog monarha, nazivajući je ponekad "Zvezdom severa" i "Semiramidom Rusije", aludirajući na njenu moć i mudrost.

Foto: Istorijski izvor

U nekim pismima Volter je hvalio njene napore, a u drugima joj se obraćao sa "filozofsko‑prijateljskim" tonom; iako su mnoge autentične poruke ostale arhivske ili rasute po kolekcijama, znamo da je ona često slala Volteru vesti i tumačenja ruskih reformi, želeći da Rusiju predstavi kao snažnu i kulturno naprednu silu.

Volter je u jednoj prepisci sa Katarinom napisao: "Voleo bih da budem sahranjen u nekom kutku Petersburga, gde bih mogao da te vidim kako prolaziš pod svojim triumfalnim lukovima, okrunjena lovorom i maslinom".

Didro: Filozof koji je cenio Katarininu pristojnost

Dokazi iz delova pisama francuskog filozofa Denisa Didroa pokazuju još konkretnije lične i filozofske tonove u komunikaciji. U pismu iz 1774. godine Didro piše Katarini: "Jedna ne bi mogla biti plemenitija. (...) Ona nije svesna svog vlastitog položaja ili veličine; u isto vreme čini da drugi zaborave na to."

Foto: arhiva

Ove rečenice govore o njegovom utisku o ličnosti Katarine Velike, ne samo kao vladarke, nego kao žene koja je ostavljala utisak na savremenike svojim nastupom i intelektom.

Didro je isticao i njene vrline poput ljubaznosti, snage i sposobnosti da sluša suprotne stavove, što je za Didroa bilo retko, čak i među filozofima tog doba.

U jednom pismu Didro kaže:

"Iz naručja svoje porodice imam čast da pišem Vašem Veličanstvu. Otac, majka, braća, sestre, deca, unuci, prijatelji i poznanici bacaju se pred Vaše noge i zahvaljuju Vam na svim ljubaznostima koje ste mi ukazali na Vašem dvoru. Kao što su delili moju sreću, pravedno je da dele i moje uspomene. Moram reći Vašem Veličanstvu, jer to osećam u dubini svog srca, da zaslužujem pohvale koje ću sebi dati; to je prednost koju vladari dobijaju kada povere svoje interese dobrom čoveku: oni šire radost u srcima velikog broja drugih. Talenti i vrline Vašeg Veličanstva postali su teme razgovora naših večeri. Svi žele da znaju sve."

Foto: arhiva

Zatim piše:

"Da li je ona onda plemenitog karaktera? Ja kažem: Ne može biti plemenitijeg. Da li kažeš da je puna gracioznosti i ljubaznosti? Ja odgovaram: Svi koji su joj prišli reći će ti isto što i ja. I nisi drhtao kada si ušao u sobu sa njom? Izvini, ali to nije moglo dugo trajati; pošto nije svesna svog sopstvenog čina ili veličine, čini da drugi to zaborave u isto vreme. Da li je jaka? Ja im kažem: Ona sama mi kaže da je u njenom životu bilo trenutaka opasnosti u kojima je ponovo otkrila svoju dušu."

Dublji kontekst i značenje prepisa

Katarina je ovu korespondenciju koristila i kao politički i kulturni alat: razmenjujući ideje sa Volterom, Didroom i drugim umovima prosvetiteljstva, pokušavala je da preokrene evropsko javno mnjenje u svoju korist i prikaže Rusiju kao modernu i racionalanu imperiju.

Foto: Foto: Promo

U pismima je često naglašavala svoju posvećenost učenju, reformama i idejama slobode, iako je zapravo teško reći koliko je stvarno sprovela u delo ono za šta se zalagala rečima. Njena širina interesa, od pravnih kodifikacija do zamisli o štampanju Enciklopedije u Rusiji, pokazuje da je Katarina Velika pokazivala želju da uključi prosvetiteljske principe u svoj program uprave. 

Podsetimo, serija "Katarina Velika" od 2. marta 2026. godine biće emitovana na Informer TV, svakog radnog dana u 21.00 sat.

BONUS VIDEO