Zašto je Katarina Velika udarila na crkvu? Istina o sukobu koji je promenio Rusiju

Emitovanje serije "Katarina Velika" na Informer TV izazvalo je veliku pažnju javnosti, a jedna od najintrigantnijih tema koja prožima epizode jeste caričin otvoren sukob sa Ruskom pravoslavnom crkvom.

Mnogi se pitaju da li je Katarina Velika zaista bila toliko nemilosrdna prema sveštenstvu ili su iza svega stajali strogi državni interesi.

Istorijske činjenice su jasne. Sukob je bio stvaran, surov i trajno je promenio lice Rusije.

Prazna blagajna i milion "manastirskih kmetova"

Kada je Katarina II sela na presto 1762. godine, zatekla je državu u ogromnim dugovima nakon Sedmogodišnjeg rata. S druge strane, Ruska crkva je bila "država u državi". Posedovala je ogromna prostranstva plodne zemlje i blizu milion kmetova odnosno seljaka koji su radili isključivo za manastire.

Foto: Promo

Katarina, vaspitana na idejama prosvetiteljstva, smatrala je da je nedopustivo da crkva drži toliki kapital dok vojska i narod gladuju. Godine 1764. donela je čuveni Manifest o sekularizaciji, kojim je:

🔸 Oduzela crkvi svu zemlju i kmetove

🔸 Ugasila više od 500 manastira od ukupno 950 koliko ih je bilo)

🔸 Sveštenstvo stavila na državnu platu, čime ih je praktično pretvorila u državne činovnike

Sukob sa mitropolitom

U seriji vidimo otpor koji sveštenstvo pruža caričinim reformama, a istorija pamti ime koje je postalo simbol tog otpora, mitropolit Arsenije Macejevič. On je bio jedini član Sinoda koji je javno bacio anatemu na caričin ukaz, optužujući je za pljačku svetinja.

Foto: Profimedia

Katarina, koja nije trpela neposlušnost, reagovala je oštro. Arsenije je smenjen, proglašen za lažova i utamničen u tvrđavi pod lažnim imenom "Andrej Vral", gde je u samici i preminuo. Ovim potezom, carica je poslala jasnu poruku, da na ruskom tronu može biti samo jedan gospodar.

Reforma koja je spasila budžet, ali promenila crkvu

Razlozi za ovaj radikalan potez nisu bili religiozni, već čisto pragmatični. Novac koji se slivao sa nekadašnjih crkvenih poseda Katarina je usmerila u:

🔹 Obrazovanje: Otvaranje škola i prvih ženskih instituta

🔹 Ratove: Finansiranje ratova protiv Turaka i širenje granica imperije

🔹 Modernizaciju: Izgradnju bolnica i urbanističko uređenje gradova

Seljaci koji su radili na crkvenim imanjima dobili su status "ekonomskih seljaka" i plaćali su porez državi, što je stabilizovalo budžet Rusije na duge staze.

BONUS VIDEO