"Objavili su moju adresu u Zagrebu i nacrtali metu na vratima": Lordan Zafranović o pretnjama zbog filma "Zlatni rez 42: Djeca Kozare"

Proslavljeni filmski reditelj Lordan Zafranović otvoreno je govorio o svom novom ostvarenju "Zlatni rez '42: Deca Kozare", ali i o decenijama dugoj borbi da kroz umetnost progovori o stravičnim zločinima počinjenim tokom Drugog svetskog rata.

Lordan Zafranović je izneo potresne detalje o pritiscima koje je trpeo, pretnjama koje je dobijao, ali i o odbijanju evropskih filmskih festivala da prikažu njegovo ostvarenje.

Film "Zlatni rez '42: Deca Kozare" koji traje više od četiri sata predstavlja snažnu filmsku fresku stradanja dece u ustaškom logoru Jasenovac. Kako je istakao Zafranović, ovo ostvarenje za njega nije samo umetnički projekat već i lični krik protiv zla, zaborava i pokušaja da se istorijske činjenice potisnu.

Foto: Grad Zrenjanin

Posebno se osvrnuo na reakcije koje je film izazvao u Hrvatskoj, gde su ga pojedinci napadali i pre nego što su imali priliku da ga pogledaju. Govorio je i o teškim godinama emigracije, kada je zbog svojih stavova proglašavan neprijateljem države, dok su pritisci pogađali i njegovu porodicu.

Film kao krik protiv zla

Govoreći o počecima svog umetničkog interesovanja za najmračnije stranice istorije, Zafranović je podsetio da je još sredinom sedamdesetih godina odlučio da se kroz film bavi anatomijom zla, posebno onog koje nastaje u sopstvenom narodu.

Prekretnica u njegovom životu bio je rad na dokumentarnom filmu "Krv i pepeo Jasenovca", tokom kojeg je, zajedno sa grupom istraživača, došao do saznanja o stravičnim zločinima počinjenim u logoru.

- Tu sam s jednom velikom grupom istraživača došao do nekih monstruoznih stvari. Nisam mogao da verujem da je to napravilo ljudsko biće, neko ko liči na mene. Malo sam se posramio što uopšte pripadam tvrsti koja živi na zemaljskoj kugli - prisetio se Zafranović u emisiji "Crveni karton" na Kurir TV.

Foto: Marina Ilić

Nakon tog iskustva, odlučio je da njegova filmska umetnost mora da bude upozorenje budućim generacijama i glasna osuda zločina. Isticao je da odgovornost za zverstva ne može da se pripisuje čitavim narodima, već onima koji su ih počinili i podržavali.

Takav pristup, međutim, doneo mu je brojne probleme. Tokom devedesetih godina, nakon završetka filma "Testament L. Z.", bio je primoran da napusti Hrvatsku i ode u emigraciju. Tadašnja vlast, predvođena Franjom Tuđmanom, označila ga je kao državnog neprijatelja.

- Sve novine, s predsednikom Tuđmanom na čelu, proglasile su me za izdajnika hrvatskog naroda. To je toliko van pameti i idiotski da ne mogu da shvatim kako to iko može da izgovori za stvaraoca koji se bavi temama suštinskim za opstanak tog istog naroda - naglasio je reditelj.

Kako je objasnio, posledice njegovog javnog delovanja nisu trpeli samo on već i najbliži članovi porodice. Njegovi roditelji godinama su živeli izolovani u sopstvenoj kući, čije su prozore komšije razbijale, dok je njegov sin nailazio na prepreke prilikom pokušaja da upiše Likovnu akademiju u Zagrebu.

Zafranović se prisetio i apsurdnog odnosa koji je tada vladao prema njemu i pojedinim akterima ratnih događaja.

- Praljak, koji je na kraju popio otrov, bio je proglašen za anđela rata, a ja sam bio đavo rata - primetio je Zafranović.

Nacrtali mu metu na vratima

Reditelj tvrdi da se slična atmosfera neprijateljstva ponovo pojavila nakon što je počeo da govori o filmu "Zlatni rez '42: Deca Kozare". Prema njegovim rečima, u Zagrebu su objavili njegovu tačnu adresu, a na vratima nacrtali metu.

- Objavili su moju tačnu adresu u Zagrebu i nacrtali metu na mojim vratima. Sad je postalo opasno uopšte se pojaviti u mojoj rodnoj zemlji. Ne razumem šta to znači u jednoj takozvanoj evropskoj demokratiji, stavljati metu na vrata umetniku da bi ga neko ubio - upozorio je Zafranović.

Foto: Nevena Mihajlovic

Uprkos svemu, nije odustao od projekta koji je, kako kaže, dugo pripremao. Scenario je počeo da razvija još krajem osamdesetih godina u saradnji sa piscem Arsenom Diklićem. Prvobitno je pokušao da film realizuje u Hrvatskoj, ali tamo nije naišao na podršku. U Srbiji je projekat prihvaćen tek iz četvrtog pokušaja.

Posebno su ga pogodile kritike pojedinih kolega i dugogodišnjih prijatelja koji su mu zamerili što je film finansirala Srbija.

- Zaboravljaju da u Evropi ne postoji film koji ne finansira država. Zaboravili su da u Hrvatskoj HDZ finansira sve njihove filmove. Film je izuzetno skupa umetnost i neko mora da ga plati. Kad je Mikelanđelo klesao svoja remek-dela, platila ih je porodica Mediči ili Crkva. Novac se zaboravi, a delo ostaje za generacije - poručio je autor, ističući da je bilo sasvim prirodno da film snimi u Srbiji, gde govori svojim jezikom i ima bliske saradnike i prijatelje.

Evropa zatvara oči pred Jasenovcem

Jedan od najpotresnijih delova razgovora odnosio se na iskustva koja je imao sa evropskim filmskim festivalima. Zafranović je kritikovao odnos pojedinih selektora prema temama kojima se bavi, tvrdeći da su njegova ostvarenja odbijana bez ozbiljnog razmatranja.

Foto: Glorija Bobinac

Posebno ga je pogodilo iskustvo iz Berlina, gde, kako tvrdi, nisu želeli ni da pogledaju film, dok je u Češkoj dobio objašnjenje da se na festivalima prikazuju drugačije vrste ostvarenja.

- Nigde na mapama logora smrti nema Jasenovca. To je zastrašujuće. U Berlinu nisu hteli ni da pogledaju film, uz opasku da je Srbija mala Rusija. U Češkoj su mi rekli da milion njihovih građana letuje na Jadranu i pitali kako da prikažu takav film, rekavši da oni na festivalu puštaju melodrame, a ne tako okrutne priče. Reč je o potpunom nedostatku empatije prema žrtvama Jasenovca od strane Evrope - rekao je Zafranović.

Prema njegovom mišljenju, evropska društva izbegavaju suočavanje sa najtežim istorijskim temama, naročito u trenutku kada se na kontinentu ponovo pojavljuju ekstremističke ideje i političke podele.

Film koji publiku ostavlja bez daha

Zafranović je istakao da je tokom višedecenijske karijere imao sreću da sarađuje sa velikim književnicima, među kojima su Mirko Kovač, Danilo Kiš i Filip David.

Upravo je David, nakon gledanja radne verzije filma, predložio da se priča organizuje u zasebne celine sa međunaslovima, kako bi gledaoci imali priliku da predahnu i razmisle o onome što su videli. Pojedini kritičari u takvoj strukturi prepoznali su simboliku krstovdanskog puta sa 14 slika, što je reditelj ocenio kao izuzetno zanimljivo tumačenje.

Foto: Printscreen/Youtube

Govoreći o svom rediteljskom pristupu, Zafranović je objasnio da je za njega, pored prostora i vremena, energija jedan od najvažnijih elemenata filmskog stvaralaštva.

- Ja sam sakupljač energije. Sve što pisac, glumci, snimatelji i rekviziteri unesu u rad, ja nastojim da sabijem u filmski kadar da se ne raspe. Ta energija se nepogrešivo vraća gledaocu. Zato postoje filmovi koji vas ostave potpuno hladnim i oni koji vas duboko potresu - objasnio je reditelj.

"Zlo mora da prestane"

Na kraju razgovora, Zafranović je poslao snažnu poruku protiv mržnje, nacionalnih podela i novih sukoba na Balkanu. Podsetio je da narodi sa ovih prostora dele jezik, mentalitet i humor, ali da političke elite već decenijama podstiču neprijateljstvo među ljudima koji su nekada živeli jedni pored drugih.

Za njega je "Zlatni rez '42: Deca Kozare" mnogo više od filma o jednom istorijskom stradanju. To je upozorenje da se zločini nikada ne smeju ponoviti i poziv da se budućnost gradi na razumevanju, a ne na mržnji.

- Ova naša dosadašnja civilizacija je civilizacija zla. To su hiljade godina ratova, pljački i ubijanja. Zlo mora da prestane. Moramo da počnemo da gradimo, da razgovaramo i da tražimo ono dobro u ljudima. Ovaj film je moj mali kamenčić i opomena svima: nemojte ovo više raditi, ovo je zlo, ovo nije ljudski - zaključio je Lordan Zafranović u razgovoru za "Crveni karton".

BONUS VIDEO