"U ime hrvatskog naroda tražim oprost" - Lordan Zafranović: "Stid me je što sam te vrste"

Slavni reditelj Lordan Zafranović kaže da filmom "Zlatni rez 42: Djeca Kozare" traži oprost od srpskog naroda.

Lordan Zafranović se osvrnuo na istraživanje mehanizama zla i goruće pitanje kako običan čovek postaje surovi zločinac. Njegovo bavljenje ovom teškom temom počelo je još u mladosti, kada se kao formiran umetnik prvi put susreo sa mučnim dokumentima o logoru Jasenovac.

- Nisam mogao da shvatim, kada sam video tu postavku i te dokumente, to monstruozno pojedinačno ubijanje i jednu strahovitu sliku o nama ljudima, šta smo mi zapravo. Bilo me je zaista stid što sam te vrste.

Foto: printscreen

Film za njega predstavlja neprikosnoveni "sveti medij", a primarni motiv da progovori o zlu u svom neposrednom okruženju bila je isključivo preventiva.

- Radio sam filmove da se to zlo Jasenovca više nikada ne ponovi. To mi je bio glavni cilj - rekao je reditelj u emisiji "Za stolom sa Apostolom".

Drama o zlu i ljudskoj prirodi

Govoreći o svom novom projektu, Zafranović naglašava da to nije dokumentarni film niti štura rekonstrukcija istorijskih događaja, već duboka igrana struktura.

- Ovaj film je fikcija. On ujedinjuje u jednoj ličnosti nekoliko ličnosti. Ovaj film je zapravo savremena drama o zlu. To je moj pogled na svet danas - kaže Zafranović.

Foto: Nevena Mihajlovic

Reditelj secira uticaj ideologije i rasnih zakona u NDH koji su legalizovali nasilje, upozoravajući na opasnost od kolektvne manipulacije.

- Ja govorim o nama. Mi smo sposobni za sve. Samo je pitanje kada i na koji način nas neko povuče i krenemo. Umetnici su ti koji bi trebalo na to da upozoravaju - kaže Zafranović.

Ipak, u moru tame, film donosi i klicu nade. Kroz likove poput Vukašina, reditelj prikazuje neserskrušivu snagu ljudske dobrote.

- Imamo strahovito veliko dobro u sebi. Kada bi se to dobro na neki način ujedinilo, bila bi to apsolutna pobeda jedne nove civilizacije. Moramo da ujedinimo dobro - kaže Zafranović.

Emocija u paklu logora i simbolika noža

Posebno mesto u radnji zauzima potresna linija koja prati odnos dečaka Baje i devojčice Zore, kao i kompleksna dinamika između Baje i ustaše Lovre. Izuzetnu težinu nosi Bajino oproštajno pismo u kojem priznaje da su mu najlepši dani bili oni provedeni kraj Zore u logoru.

- Ja sam te ovde, u Jasenovcu, gde je bilo toliko zla, imao pored sebe i tu sam imao najlepše svoje dane. To je izjava koja jednostavno graniči sa Bogom - kaže Zafranović.

Foto: Nevena Mihajlovic

Kraj ostavlja snažnu - Baja baca nož prema nebu, ali se sečivo vraća i ostaje u rečnom mulju, odakle ga svako ponovo može uzeti.

- Vi ste napravili nož, ne ja. Ja vam ga vraćam da to rešite konačno - kaže Zafranović.

Moralni dug i apsolutna autorska sloboda

Zafranović na svoje delo gleda kao na krajnji lični čin i ispunjenje duga prema žrtvama, upoređujući se sa istorijskim gestom Vilija Branta u Varšavi.

- Ja kao umetnik mogu jedino sam. U ime svog naroda mogu da kleknem samo preko filma i da kažem: "Oprostite, molim vas, u moje ime" - kaže Zafranović.

Odbacujući bilo kakve spekulacije o političkim pritiscima ili cenzuri, reditelj ističe da preuzima punu odgovornost za svaki kadar, naglašavajući da je projekt realizovan uz podršku iz Srbije i Republike Srpske nakon što iz Hrvatske nije stigao nikakav odgovor.

Odbijajući da unakažava integralnu verziju filma koja traje četiri sata i sedam minuta, Zafranović je slikovito poručio.

- Možete bez jedne ruke, pa skinete jednu ruku. Možete bez jednog uha, pa skinete uho. Možete bez jednog oka, možete bez jedne noge i onda vidite da ste napravili invalida. Neka ostanu ruke, neka ostanu oba oka, inače bi to bilo sakato - kaže Zafranović.

Zaključujući poglavlje posvećeno mračnim stranama čovečanstva, reditelj najavljuje zaokret u karijeri.

- Više se neću baviti zlom. Pokušaću da se bavim ljubavlju - kaže Zafranović.