PETAR STRUGAR OTKRIO ŠTA GA ČINI ZAISTA SREĆNIM! Gluma je jedan od pet najstresnijih poslova na planeti, ZATO SAM MORAO DA PRONAĐEM SVOJ IZDUVNI VENTIL!

Petar Strugar, radio je u proteklom periodu na filmu “Zlatni dečko”, a slobodne trenutke koristi za rad sa konjima, s obzirom na to da ima konjički klub. Esktremni sportovi su ga oduvek privlačili, a gluma je njegova velika ljubav.

Reditelji te često vide u tim serijama koje se bave epohom?

- Otprilike znamo kako je to vreme izgledalo jer postoje arhivski snimci, sačuvane uniforme, odela. Dosta se zna o tom periodu. Film je dosta likovna stvar. Ako imaš lice za epohu guraće te u tom pravcu. S druge strane, mene više zanima ta transformacija kao glumca. Zanimljivo mi je da se transformišem u različite likove. Postojala su do sada dva projekta koja su bila epoha, ali i projekti poput “Mali Budo”, “Jesen samuraja”, pa i sada što sam snimao “Zlatni dečko”, koji se bavi savremenom temom.

I šta ti bolje leži, gde se bolje osećaš?

- Ja sam glumac. Moj posao je da izgradim lik. Ako uloga zahteva, moram da odradim sve da ona bude što verodostojnija, iskrena i da ti ljudi veruju to što igraš. Nisam zagovornik leži mi ovo ili ono. Jedino je razlika kako volim da kažem u bazi emotivnih podataka. Npr. kada sam igrao “Malog Budu” ja sam znao taj mentalitet, karakter ljudi i imao sam materijala da ga izgradim bez određenih priprema. U “Samuraju” već je bilo drugačije. Morao sam da se dosta pripremam jer nisam trenirao borilačke veštine. Da razgovaram sa borcima, čitao udžbenike kako bih stvorio bazu podataka da bi moj lik bio verodostojan. Samo je pitanje da li imam pripremljenu građu da napravim lik i ulogu ili moram da je nabavim i stvorim da bi napravio verodstojnim. Jednostavno gradiš svoju ulogu.

Bilo je dosta i komičnih uloga. Da li je teško zasmejati ljude?

- Postoji opšte prihvaćeni momenat da je komedija najteži žanr. Opet, s druge strane, kada odradiš dobru komediju niko nešto ne gleda to sa umetničke strane. Sa strane glumačkih i rediteljskih zahvata. Opet komentarišu: “To je komedija”. Tako da je komedija kao takva u nebranom grožđu. S druge strane nasmejati ljude ili imaš osećaj za to ili nemaš. Postoje glumci koji nisu za komedije, ali i oni koji nisu za drame.

Voliš ekstremne sportove, adrenalin. Kolika ti je ta vrsta slobode bitna i nešto što ti možeš da kontrolišeš?

- Kod ronjenja na dah adrenalin je jako loša stvar jer podiže otkucaje srca, više se troši kiseonik. Tako da adrenalin tu nije potreban (smeh). Time se bavim ceo život. Čak sam se i takmičio. Kod nas ronilaca ima izreka: “Sve što poneseš sa sobom dole, to će te ubiti”. Stres, umor, nervoza, sve to utiče. Ostaviš sve na površini i dole su ta tri, četiri minuta tvoja. To je jako smirujuće i to je kod ronjenja na dah što me čini srećnim. Zalaziš u svet koji ima svoja pravila predivna.

Glumci vole da imaju izduvni ventil?

- Kroz uloge živimo tuđe živote. I sebe ukalupiti u nešto što nisi ti je nekada stesno. Gluma je jedan od pet najstresnijih poslova na planeti. Glumci po prirodi posla traže ventile, hobi što ih gasi iz svega toga.

Koliko je korona uticala na tebe?

- Na poslovnom planu bila je jedna pauza baš u lošem trenutku. Privatno svi smo počeli da se bavimo sobom i samo smo više pazili nego inače.