Otvorena izložba o Šabanu Bajramoviću u najpoznatijem džez muzeju na svetu

Uz zvuke pesme "Pitao sam malog puža", u najpoznatijem svetskom džez muzeju u Nju Orleansu 13. juna otvorena je izložba posvećena životu i delu Šabana Bajramovića.

Tako se slavni pevač iz Niša našao u društvu svojih idola poput Luja Armstronga, Reja Čarlsa i Džejmsa Brauna, kao neosporni kralj balkanskog soula i bluza i svetski kralj romske muzike. Čuvenu Šabanovu pesmu, kojom je otvorena izložba izveo je bend Petera Stana koji je 2004. pratio Šabana Bajramovića na koncertima u Njujorku.

Pored ličnih predmeta na izložbi su izložene i Šabanove ploče, kasete, CD izdanja, plakati, knjige i časopisi o njemu, kao i njegova originalna statueta koju "Nišvil" džez festival tradicionalno dodeljuje izvođačima za najbolju fuziju džeza sa drugim pravcima. Deo izložbe predstavljaće i fotografije nekih od laureata i dobitnika statuete poput Solomona Barka, Bluz Bradersa, Al Di Meole i Kendi Dalfer. Posetioci će moći da vide i kratak film o Šabanu, a preko QR kodova i da preslušaju njegove pesme.

Foto: alo beograde

Izložba je rezultat petogodišnjih dogovora direktora Nišvila i direktora Nju Orleans džez muzeja Grega Lambosija koji je prošle godine konačno posetio "Nišvil" festival i niški džez muzej i upoznao se sa životom i delom Šabana Bajramovića a nemerljiv doprinos ovoj izložbi dala je i predstavnica Nišvila u Americi Jelena Ivanjac konkretnim dogovorima o samoj postavci i vizuelnom indentitetu izložbe.

Direktor "Nišvil" džez festivala Ivan Blagojević kaže za "Blic" da je realizacija ideje da Šabanov lik, delo i muzika budu predstavljeni na ovako značajnom mestu, trajala punih pet godina.

- Pet godna je trajala ova priča da se pozicionira Šaban u muzeju tako da je to zaista velika čast da su prihvatili. Ja sam bio gost Nju Orleans džez festivala 2019. godine tako da sam iskoristio priliku da posetim najčuveniji džez muzej na svetu gde sam se i upoznao sa direktorom Gregom Lambosijem. On mi je pokazao i glavne postavke. Ono što je mene najviše fasciniralo su depoi u kojima se čuvaju rezervni eksponati, koji su daleko brojniji nego glavni. U tim depoima se nalaze instrumenti skoro svih velikana džeza, ploče, gramofoni i ostale stvari. Onda sam pomenuo da bi možda bilo zanimljivo da jednog našeg umetnika tu predstavimo. I tako su počeli razgovori i dopisivanja koja su trajala nekoliko godina. Jedan planirani dolazak je bio otkazan zbog korone ali je prošle godine Lambosi konačno došao na Nišvil sa svojom ekipom kao gost festivala - priča Blagojević.

Foto: ATAIMAGES

Lambosi je obišao niški džez muzej u niškoj Tvrđavi, video je Šabanove statue, čuo je celu priču o njegovom životu i stvaralaštvu koje je na nekoj liniji bluza i soula i svega onoga što oni promovišu.

Osim što će videti eksponate publika će moći da posluša na svojim mobilnim telefonima preko QR kodova neke od najznačajnijih kompozicija među kojima je "Pitao sam malog puža".

- Na izložbi će moći da se vidi i jedan kraći trejler za film koji režiser Željko Mirković radi trenutno. Upravo će na izložbi biti snimljeni poslednji kadrovi za taj film. Narednih šest meseci postavka će stajati u muzeju. A već ima nekih muzeja koji se interesuju da se eventualno ta izložba i "prošeta". To je veliki događaj, čini mi se, za srpsku kulturu. Nišvil je to isfinansirao sam, od troškova letova, izvođača do slanja materijala – kaže Blagojević.

On dodaje da je velika stvar za srpsku kulturu da se Šaban nađe na takvom mestu odakle je praktično krenuo džez iz Nju Orleansa.

- Šaban se našao u društvu Luja Armstronga koji tamo ima svoju izloženu trubu koja košta bar 100.000 dolara. Tu su svi velikani. Nema muzičara koji nema svoje mesto tamo. A Šaban je prvi srpski umetnik ikada koji se našao u tom muzeju, najčuvenijem i najvećem muzeju na svetu. Na ovaj način Nišvil daje doprinos promociji lika i dela Šabana Bajramovića koja traje 15 godina, kada smo postavili spomenik na keju u Nišu. Tako zaokružujemo tu priču i kroz Nišvil džez muzej i kroz nagradu - Gran pri festivala Šaban Bajramović na Nišvilu. Dali smo jedan lokalpatriotski doprinos ne samo niškoj već i srpskoj kulturi - ističe Blagojević.