"Verica je moja najveća podrška"! Veljko Kuzmančević o svom novom projektu: "Život uvek pobeđuje tamu"

Kompozitor Veljko Kuzmančević deo je filma "Ciklus" rediteljke Jelene Cvijanović Stojković za koji je komponovao muziku.

Poznati kompozitor je zajedno sa ekipom filma gost Jedinog pravog 48. Festivala filmskog scenarija Gorki list u Vrnjačkoj Banji gde je prekjuče održana premijera ovog horora. 

Veljko je došao u pratnji supruge, proslavljene modne kreatorke, Verice Rakočević sa kojom je pobrao sve simpatije publike. 

Kuzmančević je u intervjuu za Informer otkrio kako je bilo raditi muziku za horor film i da li mu u umetničkom stvaralaštvu pomaže i supruga. 

Kako je došlo do saradnje sa ekipom filma "Ciklus" i rada na tom projektu?

- Ja sam dugo u muzičkom stvaralaštvu, praktično ceo život, od svoje šeste godine u svojim rukama imam instrument. Muziku pišem sad već 25 godina…toliko je prošlo od kada sam napisao i izveo javno svoju prvu kompoziciju. I kada ste tako dugo u tom poslu i krećete se u tom svetu vi ste prirodno u kontaktu sa producentima i ljudima koji se bave istim poslom. Zapravo, mene je Jelena Cvijanović Stojković kao producentkinja pozvala u jednom trenutku i dala mi da pročitam scenario za film "Ciklus". Tu je bio još jedan nas prijatelj i producent sa kojim se ja poznajem jako dugo. U jeku korone ja sam čitao scenario i video sam jednu pricu koja može da bude jako interesantna.

Foto: Nenad Matović

Šta vam je bilo najizazovnije tokom pisanja muzike za film "Ciklus"?

- Kada pišete muziku za seriju ili film, balet, predstavu…najveći izazov je ne “prekoračiti” muzikom atmosferu dela i karaktere u njemu. Uvek je izazov podržati atmosferu filma i osećaje likova i njihove karaktere. Dati ključnim kadrovima pečat i obojiti ih muzički tako da kod gledaoca izazovu emociju, kakva god da je ona potrebna. Ta simbioza ismeđu replika na filmu, tišine i muzičke teme je ključna za osećaj koji će taj film da ostavi na gledaoca.

Javnosti je poznato da se bavite klasičnom muzikom. Da li je to tako i koliko je zbog toga bilo teško ili lako da napišete muziku za horor film?

- Moram da priznam da film "Ciklus" nikad nisam doživljavao isključivo samo kao horor film. Za mene je on pre svega jedna ozbiljna drama koja govori o dubokoj tragediji jedne porodice u koju se umešala stara sroska mitologija. On je pre svega jako emotivan jer sam kraj nam nameće poruku da je život uvek pobeda u odnosu na tamu. Stvaranjem novog života prekida se vekovna zla kob jedne porodice. Rekao bih da je to drama sa momentima mistike i srpske mitologije.

Foto: Nenad Matović

Odakle crpite inspiraciju kada stvarate? Da li su vam u tim momentima neophodni tišina i mir?

- Mislim da su tišina i mir preko potrebna stanja svakom čoveku u današnjem vremenu. Paradoksalno, ali i muzici je potrebna jedna vrsta tišine. Malo više emocije i duhovnosti, nekog smera koji će je povesti ka poenti. Jer bez toga, imaćemo i dalje buku u etru i svojim dušama, a to u dobro ne vodi. Moja inspiracija je svakodnevnica koju težim da pretvorim u sve ovo što sam vam rekao. Ponekad mi i uspeva. 

Smatrate li da je dobra i kvalitetna muzika u filmu važna isto koliko i napisati dobar scenario i odabrati dobre glumce?

- Muzika i film su dva segmenta koja jedno bez drugog ne finkcionišu. Možete imati loš scenario sa dobrom muzikom, muziku nećete ni primetiti, a sa druge strane dobar scenario sa lošom muzikom je anemična priča i loš film koji je emotivno prazan. 

Foto: Nenad Matović

Za koji kultni domaći ili strani film biste voleli da ste baš vi pisali muziku?

- Voleo bih da sam imao priliku da pravim muziku za domaći film “Bokseri idu u raj”. Sama ideja tog filma je večna inspiracija za stvaraoce jer govori o životu posle ovog. O tom beskraju i šta je “tamo iza”. Muziku za taj film i za više od 60 drugih filmova napisao je kompozitor Bojan Adamič. Kompozitori tog vremena imali su privilegiju da svoju muziku raspišu za živ, veliki simfonijski orkestar i snime je na jedan autentičan način na koji ona od tog trenutka postaje večna. Danas se u svetu gde su budžeti na filmu znatno veći nego kod nas i dalje se radi na takav način. Kod nas nažalost to nije slučaj, što zbog budžeta, što iz razloga jer bi malo ko to mogao da uradi. 

Da li od komponovanja filmske muzike moze da se živi u Srbiji?

- U Srbiji se poslednjih godina snima mnogo serija i filmova. Mi smo relativno malo tržište na kojem se sad već pojavljuju elementi hiperprodukcije i na to treba posebno obratiti pažnju. Netfliks je platforma koja je taj trend postavila pa je postala dosadna. Mi smo mala zemlja sa mnogo talenta i smatram da kad se sredstva pravilno rasporede za svakog može da bude posla, na taj način stvara se kvalitet koji se izdvaja se od gomile snimljenog materijala. Ja nemam neke velike materijalne želje i sav svoj zarađen novac ulažem u produkciju i studio za snimanje. Trudim se da sa svojim simfonijskim orkestrom sa kojim jednom godišnje predstavim svoje novo delo što više približim instrumentalnu muziku ljudima, probudim emociju i na trenutak napravim “tišinu” i pauzu koja će da prekine medijsku buku naše svakodnevnice. Ja ne mogu da zaradim koliko moram da platim svojom emocijom.

Da li ste prvi put na filmskom festivalu u Vrnjačkoj Banji? Kako vam se dopada?

- Nisam, ali kao učesnik festivala jesam. Ako treba da budem iskren, pomalo sam razočaran činjenicom da na taj Festival dolaze autorske ekipe koje su svom delu posvetile godine rada da bi njihov film izašao na svetlost dana. Ti momenti zaslužuju da budu svečani, te večeri treba da su posebne i da zasijaju lepotom, da ti autori i prisutni ljudi osete važnost i veličinu jednog takvog rada. Organizacijski to moze mnogo bolje. Ako imaš crveni tepih onda sve što je vezano za njega mora da ima svoj protokol i pravila. Svi mi moramo malo da zastanemo i shvatimo da obavljanje forme ne znači ništa ako istovremeno padamo na 10 drugih stvari. Svi mi zajedno moramo da se borimo za kvalitet u svim sferama života. Stvaralaštvo je obaveza prema prošlom, sadašnjem i budućem vremenu i tu moramo biti jako oprezni.

Foto: ATA Images

Došli ste u pratnji supruge Verice. Kako se njoj dopada film i kakvi su joj utisci?

- Verica je, naravno pogledala film više puta u segmentima dok sam ja radio na njemu. Bila je prisutna mnogo puta i u mom studiju i neke ključne trenutke je videla, ali sada kad je pogledala ceo film u finalnoj verziji doživela ga je još većim intezitetom. Verica je moja najveća podrška i moja prava inspiracija. Verica je fantazija, ali je i realan život…dok sam ja samo fantazija, a to nije lako. Nije lako živeti sa fantazijom. Za takav život potrebno je veliko razumevanje i velika ljubav koju ja od prvog dana imam od nje. Samo zahvaljujući tome ja svoju “tišinu” ispunjavam najtananijim notama koju su samo emocija i ljubav.