Srpski glumac preminuo nakon što su ga pretukli na Zelenom vencu! Niko mu nije pomogao, a na samrti je imao samo jednu želju

Glumac Dragan Maksimović rođen je pre 75 godina u Podujevu, 7. februara 1949. godine, a preminuo je tri dana pred svoj rođendan, 2001. godine, od posledica zverskih batina.

Ovaj umetnik u svojoj bogatoj karijeri ostvario je više od 60 uloga u pozorištu, na filmu i televiziji, a njegovu blistavu karijeru prekinula je kobna noć 2001. godine.

Dragan Maksimović debitovao je u Narodnom pozorištu u Beogradu ulogom Vojnika u predstavi "Majka Hrabrost i njena deca", 1971. godine. Za tri decenije na scenama ovog teatra ostvario je zapažene role u brojnim komadima.

Televizijska publika pamti ga po "Petrijinom Vencu", "Šmekeru", "Otpisanim", "Lepa sela lepo gore", "Rane", "Nož", "Mi nismo anđeli", "Sarajevski atentat", a poslednju ulogu ostvario je u filmu "Država mrtvih" koji je emitovan nakon njegove smrti.

Foto: Youtube printscreen/Jan Vatek

Blistavu karijeru umetnika promenila je kobna noć kada je, 18. novembra 2000. godine, mučki pretučen ispred nekadašnjeg restorana "Beli grad" na Zelenom vencu. Maksu su, kako se sumnja, napali huligani - navijači "Rada", dok su prolaznici gledali.

Prošlo je 24 godina od te večeri, a počinioci nikada nisu pronađeni, niti su odgovarali za ono što je usledilo.

Maksa je bio dugogodišnji astmatičar, dijabetičar i sveže operisan od katarakte, tako da im se nije suprotstavio. Zverski su ga prebili, i to pred gomilom ljudi, prolaznika, svedoka...

Foto: Printscreen/Youtube

I niko ništa nije preduzeo da mu pomogne.

Gazda kafane, ne samo da ni na jedan način nije pokušao da zaštiti glumca, već ih je sve isterao napolje i ispred pivnice počelo je zversko prebijanje Dragana Maksimovića. Prolaznici takođe nisu ništa preduzimali, neki su ravnodušno okretali glavu na drugu stranu, dok su drugi samo nemo posmatrali ovaj životinjski masakr.

Glumčev rođak ga je kasnije taksijem prebacio u Urgentni centar, gde su konstatovani prelomi butne kosti i karlice. Potom je prebačen na ortopediju, a zatim na pulmologiju. Butna kost nije mogla da mu sraste pa su ga ponovo vratili na ortopediju ali lekari, zbog sve lošijeg stanja u kome se nalazio, nisu mogli da ga operišu.

Foto: Printscreen/Youtube

Početkom februara 2001. godine pao je u komu, a preminio je 4. februara 2001. od embolije. I posle svirepog napada i bolna tri meseca koja je proveo u bolnici, do samog kraja ovaj veliki umetnik i još veći čovek odbijao je da sarađuje sa policijom i pruži podatke o napadu jer je zahtevao da se, kako je tada rekao, ovi mladi ljudi ne gone krivično.

Spomen-ploča Maksimoviću postavljena je 18. novembra 2006. godine na inicijativu reditelja Gorana Markovića, koji je, u pismu gradskim vlastima, ukazao da je Maksimović iz nekog razloga zaboravljen, a njegov strašan kraj zataškan, te da ubice nisu privedene pravdi.

Da ga jedino porodica, prijatelji i kolege nisu zaboravili govori činjenica da se svake godine mali, ali odabrani krug ljudi okupi na godišnjicu smrti ovog velikana kod njegove spomen-ploče na Zelenom vencu gde polažu vence.

U beogradskom naselju Višnjička banja jedna ulica nosi njegovo ime.