"Ljubio sam najlepše žene, Tanju Bošković, Nedu Arnerić ali i mis sveta"! Životna priča našeg slavnog reditelja: "Živeo sam sa 75 centi dnevno"
Podeli vest
Autor je kultnog filma "Ljubavni život Budimira Trajkovića" i mnogih drugih filmskih i televizijskih ostvarenja.
Prva supruga bila mu je glumica Neda Arnerić, zatim se oženio njenom koleginicom Tanjom Bošković, s kojom ima dvoje dece. U njegovoj ljubavnoj biografiji istaknuta je i veza sa Ingeborg Sorensen, nekadašnjom mis sveta i devojkom sa naslovne strane Plejboja. Slavni reditelj se posle više od tri decenije života u inostranstvu vratio u Srbiju i skrasio pored četvrte supruge, jutjuberke i novinarke Žane.
Od 1. do 6. septembra 2024. godine održaće se 11. međunarodni festival duodrame u Topoli. Festival je jedinstven u Srbiji i regionu, takmičarskog je karaktera i na njemu učestvuju profesionalna pozorišta, kao i pozorišne kompanije ili nezavisne pozorišne trupe, po pozivu selektora Irfana Mensura, našeg uvaženog glumca.
Milan Štrljić bio je jedan od najtraženijih glumaca u bivšoj Jugoslaviji, a najveću popularnost stekao je ulogama u filmovima "Bal na vodi", "Hajde da se volimo" i "Špijun na štiklama".
29.08.2024
13:26
- Rođen sam 1946. godine u Beogradu. Prva sećanja vezuju me za naš stan u Baba Višnjinoj ulici i muziku. Moj otac Đorđe Karaklajić je bio kompozitor, dirigent i svirao mi je violinu i klavir. Uspavaljivao bi me uz Dvoržakovu "Humoresku". Obožavao sam to da slušam. Odrastao sam u kući iz koje se stalno čula muzika, što s radija ili ona koju je moj tata komponovao - počinje priču Karaklajić.
Olgu Odanović proteklih godina gledamo ulozi Mileve Majstorović u hit komediji "Radio Mileva".
29.08.2024
10:43
Foto: Mateja Stanisavljevic/ATAImages
- Zvuči čudno, ali posleratne godine pamtim kao neko dobro vreme. Živeli smo veoma skromno, ali bili smo srećni. Nisam imao igračke. Igrali smo se krpenjačom na ulici. U Beogradu nije bilo saobraćaja. Samo jedan deo Njegoševe ulice je bio asfaltiran. Bio bi praznik za sve nas kad bi neko dobio kliker gvozdenac, a staklenci su bili prava retkost. U odnosu na odrastanje današnje dece, mi smo se radovali malim stvarima. Sećam se da mi je otac doneo iz Trsta šarenu loptu na naduvavanje i kad sam je pokazao drugarima, to je za nas bilo pravo čudo. Naš svet je bio siv. Majka bi parala džempere mog dede, koji je poginuo 1944. u bombardovanju Beograda, da bi meni pravila pantalone - priča reditelj za Kurir i nastavlja:
- Gledam današnju decu, tu je mnogo traume i oni se na neki drugi način druže. Ne ispuštaju telefone iz ruke. Nama je glavni provod bio da zoveš druga na fiksni i da idete zajedno u bioskop. Imao sam jedno pet godina kad su roditelji počeli da me vode na Kolarac i na koncerte klasične muzike. Bio sam najviše izložen toj vrsti muzike i dan-danas najviše volim klasiku. Da smo svi to slušali, danas ne bi postojao turbo-folk.
Dejan kaže da je prvo počeo da radi kao glumac.
- Otac mi je bio muzički urednik na Radiju Beograd i u jednom trenutku sam poželeo da krenem u školu glume koja se otvorila kod njega na poslu. Otišao sam na audiciju i primljen nakon dva kruga selekcije. Časove smo imali dva puta nedeljno, a držao ih je Bata Miladinović. Bilo je to neke 1954. godine. Igrao sam na radiju i TV. Glumio sam i u seriji Radivoja Lole Đukića "Servisna stanica". Program se radio uživo i nije postojao tejp za snimanje. Shvatio sam brzo proces rada i da ne želim da budem glumac, nego reditelj. Imao sam tu sreću da me primeti čuveni snimatelj Voja Lukić. Pitao sam ga oko objektiva i blendi... I on me je odveo u Kino-klub Beograd. Postao sam kino amater i počeo da se bavim filmom. Prvi film sam napravio sa nekih 12 godina. Naučio sam tamo i da snimam, montiram i režiram. Kad si kino-amater, moraš sve da radiš sam. Kasnije sam upisao akademiju. Za svoj studentski film sam čak dobio i nagradu u Kanu - kaže Karaklajić i dodaje da se uskoro ponovo vratio na televiziju:
- Na TV sam se vratio negde 1969. godine kao reditelj. Radio sam novogodišnji program. Nasledio sam program "Maksimetar". Emisija se radila uživo iz studija. Uradio sam 12 epizoda. Kad je otišao Dragan Nikolić u vojsku, to već nije bilo isto. Došli su drugi voditelji i onda sam i ja otišao u JNA. Emisija je bila zanimljiva, jer smo imali dva orkestra, baletsku grupu i publiku. Tražili smo najbolje pevače amatere, a pobednik bi se birao po jačini aplauza. Nije bilo nameštanja, nego nam je neki inženjer osmislio maksimetar koji je merio jačinu aplauza. U današnje vreme plaćate statiste, a kod nas su se otimali ljudi da dođu. Radili smo, sećam se, kviz "Na četiri točka" u Domu sindikata. Vodio ga je Mića Orlović. Nismo imali problem da podelimo 1.800 karata. Ulice su bile prazne i svi su to gledali, jer je glavna nagrada bio automobil. Televizija je danas drugačija. Međutim, ljudi i dalje vole da gledaju kvalitetan program.
Malo ko zna da je Dejan tvorac čuvene špice za "Dnevnik" RTS.
Foto: Printscreen/RTS
- Mesto u istoriji televizije meni će sigurno obezbediti jedan drugi posao. Tvorac sam špice za "Dnevnik", koja se i dan-danas koristi u malo izmenjenom obliku. Napravio sam već tada svoj prvi veliki film. Uvek sam bio čovek televizije, jer taj adrenalin živog programa ne nudi sedma umetnost. Milan Vukos, generalni direktor, zvao me je na sastanak i rekao da smislimo špicu, jer je zagrebačka televizija platila Nemcima 40.000 maraka za novu špicu. Televizija je kupila mašine koje su imale mogućnost da se snima frejm po frejm. Onda smo smislili tu elektronski animiranu špicu. Pozvao sam Nenada Čonkića, izuzetnog grafičkog dizajnera, i Zorana Simnjanovića da uradi muziku. Ideja je bila da napravimo mapu sveta koja će da zavije jedan globus. Cela priča kreće s tačkicama. Prva tačka je Beograd i ona je crvena, pa se od nje širi čitav svet. Nekada smo mislili da je svet ravna ploča, pa se onda pojavi globus. Pravili smo razne testove. Nije to bilo lak proces. Simke je bio zadužen za muziku. Hteo sam da se na početku čuje samo telegraf, a kad se pojavi globus, da počne da svira orkestar. Muzika traje 14 sekundi, a on je to snimao dok nije bilo perfektno. Orkestar je stalno vraćao. Snimanje je trajalo nekoliko dana - priča reditelj i dodaje:
- U to vreme posle ponoći nije bilo programa na televiziji. Sve se tada gasilo. Međutim, da snimimo tih 14 sekundi, bila su nam potrebna dva dana. Prvi put je tada bila doneta odluka da se ništa ne gasi tri dana. Rezultat je bio fantastičan. Nova špica je rađena po mojoj ideji, ali i tu mi se mnoge stvari ne dopadaju. Pitali su me tada drugari što radim špicu za "Dnevnik" kad imam uspešan film, a ja sam hteo da napravim nešto što će biti najgledanije.
Slavni reditelj je objasnio i kako je nastao kultni film "Ljubavni život Budimira Trajkovića.
Foto: Printscreen/Youtube
Ljubavni život Ljubomira Trajkovića
- Moj profesor režije Radoš Novaković naučio me je jednu veliku stvar, a to je da kad snimiš film i kreneš da ga montiraš, napraviš od njega šta možeš, a ne ono šta si hteo. "Ljubavni život Budimira Trajkovića" zamišljao sam potpuno drugačije.Film je rađen bez novca. Ministarstvo kulture je davalo novac prema gledanosti filma. Kad prodaš kartu od 100 dinara, oni ti daju još 100. Filmovi su se stimulisali unazad. Imao sam milion i po gledalaca. Više su imali ratni spektakli, jer su se u bioskope organizovano vodile škole i cele kasarne. U našem slučaju nije bilo podrške. Scenario za film nam je dobio malu svotu novca. Naš producent "Telefilm" je bankrotirao i prebačeni smo u "Avala film". Ni oni nisu imali novca. Direktor filma je smislio da svi igraju džabe, ali je napravio takav budžet da je svako imao neki udeo u vlasništvu filma. Jedino smo morali da kupimo negativ, odvojimo novac za taksi i statiste. Ceo film je imao budžet 150.000 dolara, a koštao je mnogo manje. Na kraju smo svi dobili tri i po puta veće honorare od planiranih. Moje učešće neka je bilo 10.000 dolara, što znači da sam zaradio 35.000. Za špicu za "Dnevnik" sam dobio nekih 20.000 dinara - iskren je Dejan.
Karaklajaić je dugo vremena živeo u Los Anđeleu i prisetio se susreta sa holivudskom divom Odri Hepbern.
- U Americi sam sreo Odri Hepbern i ona je jedino bila takva kao što je na filmu. Snimao sam intervju s njom. Posle smo pričali privatno i očarala me je svojim šarmom kao na platnu - kaže Karaklajić.
Dejan se ženio četiri puta, a sa svim svojim bivšim ženama ostao je u odličnim odnosima.
Foto: Milan Maricic/ATAImages
Dejan sa sadašnjom suprugom Žanom
- U Srbiji sam se oženio i četvrti put. Ne volim da pričam o bivšim ljubavima, a satima mogu da govorim o Žani. Bio sam sa svim svojim ženama prijatelj dok je to trebalo. Žana je u stvari novinar. Ona je živela svuda po svetu. Sreli smo se u Beogradu. Imam dvoje dece. Ćerku Lanu, koja je glumica. Odgovarao sam je da se bavi tim poslom. Glumački poziv je najgori posao na svetu, jer zavisite od drugih stalno. I najveća zvezda zavisi od pisca i reditelja, a kad ste mladi, uvek strepite da li će vas izabrati za neku ulogu ili ne. I kad ste žena, mnogi imaju i seksualne aspiracije prema vama, što je grozno. Lana je imala kao uzor svoju majku Tanju Bošković, koja je bila uspešna i poznata, ali je postala slavna u nekim normalnijim i drugačijim vremenima. Mladih glumaca i glumica ima mnogo. Ona se trudi i mnogo radi, ali sve ide teško. Govorio sam joj uvek: "Nemoj da budeš glumica." Lana divno piše i bolje da je studirala dramaturgiju. Talenta ima, ali to vam u današnje vreme ne znači mnogo. Njen najveći teret je što je porede s majkom i s tim se treba izboriti. Sin Đorđe je završio političke nauke. Digao je ruke od te priče. On je i rođen u Americi, pa je odlučio da tamo nastavi život. Odveo je tamo i svoju devojku Katarinu, koja je završila medicinu. Živeli su dosta teško u Arizoni. On je morao da izdržava porodicu dok ona nije dobila licencu za rad. Sada žive na Floridi. Đorđe je završio još jedan fakultet komunikacije, pa je magistrirao. Tražio je posao pune dve godine, a sada radi kao socijalni radnik. Brine trenutno o dvadesetoro dece. Sudbina svakog deteta je film. Našao je sebe u tom miljeu. Snajka je anesteziolog i stalno je u kovid bolnicama. Sin me zove svakog dana, a ja, kad sam bio u Americi, samo sam pisao pisma. Telefoniralo se samo kad neko umre - kaže Dejan.
Poznati reditelj se prisetio i svojih teških dana u Njujorku.
- U jednom trenutku sam u Njujorku imao samo 75 centi za život. Išao sam u kineski restoran i jeo supe. To mi je bio dnevni obrok. Imao sam posao, ali kad sam odbio sve troškove, nije mi ostajalo više. Nisam imao para novine da kupim. Njujork tajms je koštao tada 15 centi, već sam gledao da u metrou nađem neki bačeni primerak i da čitam. U Americi je to normalno. Nisam nikada kopao po kontejnerima. A bilo je trenutaka kad sam imao sve. Ne treba patiti zbog neke nemaštine i bede, već se boriš. Sve ovo danas će jednom biti juče. Uvek sam govorio da sam samo ja kriv za sve što mi se u životu dogodilo. Čovek mora da se nosi sa svojim greškama. Moja najveća greška je što sam verovao krivim ljudima. A žene? Njima se nikad nisam plašio da priđem. Današnji muškarci imaju strah da priđu ženama. Baš kad sam imao u džepu samo 75 centi, upoznao sam se sa ženom koja je bilo prebogata. Bili smo godinu dana u vezi, a ona je znala kakvo je moje stanje. Nisam ništa krio. U ljubavi je sve stvar duše i energije.
Dejan kaže da je Neda Arnerić bila krhka i da ga je njena smrt mnogo pogodila.
Foto: ATA Images
- Za Nedu sam imao ulogu u jednom sitkomu. Razgovarao sam s njom o saradnji, ali se desilo to što se desilo. Ostao sam sa Nedom prijatelj do kraja. Mnogo me je pogodila njena smrt. Neda je bila dobra i osećajna osoba. Mnoge stvari u našem poslu su joj teško pale. Ušla je u politiku. Nisam u to vreme živeo u Srbiji, ali me jednom posetila u Americi. Bila je kod mene mesec i po dana. Bila je duboko razočarana svojim boravkom u svetu politike. Ušla je u sve naivno, s verom da nešto promeni i doprinese. Nije shvatila da je to velika igra.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Od 1. do 6. septembra 2024. godine održaće se 11. međunarodni festival duodrame u Topoli. Festival je jedinstven u Srbiji i regionu, takmičarskog je karaktera i na njemu učestvuju profesionalna pozorišta, kao i pozorišne kompanije ili nezavisne pozorišne trupe, po pozivu selektora Irfana Mensura, našeg uvaženog glumca.
Nemački kancelar Olaf Šolc obratio se ruskom predsedniku Vladimiru Putinu zbog straha od potencijalnog mirovnog plana po Ukrajini koji bi mogao da sprovede novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp, izjavio je poslanik Bundestaga iz partije Levica Gregor Gizi na društvenoj mreži X.
Urednik crnogorskih "Vijesti", poznat i kao skutonoša tajkuna Dragana Šolaka i Dragana Đilasa, Željko Ivanović objavio je tekst u pomenutom mediju pod sramnim naslovom "Mrš Mandiću, bedniče i ustašo".
Tužiteljka Jasmina Paunović gostovala je antisrpskoj televiziji N1, koja se nalazi u vlasništvu tajkuna Dragana Šolaka a tom prilikom razbila je sve spekulacije pomenutih glasila i opozicije koji neosnovano tvrde da je do sada neko morao biti uhapšen zbog tragedije u Novom Sadu i objasnila da nije moguće uticati na svedoke.
Profesor Fakulteta političkih nauka Nebojša Vladisavljević otkrio je da cilj opozicije i njihovih ekstremista nije šetnja na protestima već da, kako je rekao, "završe posao".
Narodni poslanik Srpske napredne stranke (SNS) i advokat Vladimir Đukanović poručio je onima kojima je mozak ostao u Jugoslaviji mogu da plaču za istom, ali da ne zaustavljaju modernizaciju Srbije.
Da li zaista znamo sve o atentatu na Zorana Đinđića? Da li postoje skrivene priče i neotkriveni detalji o ubistvu koje je promenilo tok srpske istorije?
Da li može doći do direktnog sukoba Rusije i Sjedinjenih Američkih Država? Na ova i slična pitanja govorio je prof. dr Dragan Petrović, iz instituta za međunarodnu politiku.
U specijalnoj emisiji na Informer TV "Znamo li istinu o atentatu na Zorana Đinđića?" gostovao je nekadašnji šef obezbeđenja Milan Veruović, koji je u poslednjim trenucima bio sa Zoranom, Vojislav Šešelje predsednik SRS i doktor Miljko Ristić.
Mlada sportistkinja Anja Radonjić (24) iz Paraćina preminula je posle 17 dana herojske borbe za život nakon što je 1. novembra zadobila stravične povrede u nesreći na železničkoj stanici u Novom Sadu, kada se obrušila betonska nadstrešnica teška nekoliko tona.
Državljanin Srbije osuđen je u odsustvu na 15 meseci zatvora nakon što je utvrđeno da je počinio ubistvo iz nehata kada je, radeći kao negovatelj, Austrijanki (83) dao maksimalnu dozu insulina bez prethodne provere nivoa šećera u krvi.
Među decom u vrtićima i nižih razreda školskog uzrasta haraju stomačni virusi - rota, adeno i norovirus, koji se najviše manifestuju dijarejom, povraćanjem i povišenom telesnom temperaturom, zbog čega su pojedini roditelji morali da zovu i lekare Hitne pomoći.
Nacionalna platforma za borbu protiv nasilja "Čuvam te" objavila je da je od početka školske godine zabeleženo čak 7.456 prijava slučajeva nasilja koje je uključivalo decu. Sumnja se, kako kažu stručnjaci, da je brojka mnogo veća jer se i dalje mnogi plaše da prijave nasilje.Naročito zabrinjava podatak da prednjači fizičko zlostavljanje u obrazovnim ustanovama
Grad Čačak i Institut za voćarstvo, objavili su Javni poziv za podelu besplatnog sadnog materijala šljive, kajsije, kruške i dunje, namenjen fizičkim licima – nosiocima poljoprivrednog gazdinstva sa teritorije Grada Čačka.
Jutro u Beogradu polako se bliži vremenu kada je najveći broj vozila na ulicama prestonice, ali jutarnji špic već uzima maha i javljaju se ozbiljni saobraćajni problemi.
Fudbaleri Srbije odigrali su nerešeno bez golova protiv Danske u utakmici poslednjeg 6. kola Lige nacije, a selektor Dragan Stojković posle meča nije želeo mnogo da priča o sudijama.
Fudbalska reprezentacija Srbije odigrala je nerešeno bez golova sa Danskom u poslednjoj utakmici Lige nacija u Ligi A, a ko zna šta bi bilo da je sudija Feliks Cvajer dosudio penal za "orlove" na početku utakmice.
Najbolji fudbaleri Srbije odigrali su 0:0 sa Danskom u Leskovcu u odlučujućem meču u Ligi nacija, pa nisu uspeli da se domognu četvrtfinala takmičenja.
Fudbalska reprezentacija Srbije završila je Ligu nacija bez vatrometa – remi 0:0 protiv Danske u Leskovcu ostavio je Orlove na trećem mestu u grupi i poslao ih u baraž.
Izrael je tokom poslednjeg napada na Iran u oktobru ove godine izveo udar na "određeni segment" nuklearnog programa Irana, izjavio je premijer Izraela Benjamin Netanijahu tokom obraćanja u Knesetu (izraelskom parlamentu).
Ministar spoljnih poslova Estonije Margus Cahna izjavio je danas da telefonski razgovor nemačkog kancelara Olafa Šolca sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom predstavlja "stratešku grešku" koja je, kako je ocenio, oslabila evropsko jedinstvo i pozicije u vezi sa ratom u Ukrajini.
Odlazeći američki predsednik Džozef Bajden našao se u centru pažnje ne samo zbog odluke da Ukrajini odobri korišćenje američkih dalekometnih raketa za napade na teritoriju Rusije, već i zbog neobične situacije tokom svoje posete Amazoniji.
Plan Donalda Trampa za rešavanje sukoba u Ukrajini predviđa zamrzavanje konflikta i obustavljanje članstva Kijeva u NATO-u, izjavio je turski analitičar Engin Ozer. Prema njegovim rečima, nacrt sporazuma o prekidu vatre verovatno će biti odložen do početka 2025. godine.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski promenio je stav o sukobu u Ukrajini nakon pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD, napisao je lider francuske stranke "Ustani, Francuska" Nikola Dipon-Enjan na društvenoj mreži X.
Srbi, iako ulazna vrata najčešće biraju zbog bezbednosti, takođe mogu pratiti feng šui principe koji ističu njihovu važnost u očuvanju pozitivne energije u domu.
Spanać je jako bitno da čuvate na pravilan način kako bi zadržao sve hranljive materije i ostao dugo svež. Mi vam otkrivamo trik sa kojim ćete sačuvati ovo zdravo povrće.
Lozinke koje se baziraju na jednostavnim kombinacijama ili lako pogađaju na osnovu ličnih podataka, poput imena ili datuma rođenja, vrlo su nesigurne. Da biste zaštitili svoje naloge, kreirajte lozinku koja je dugačka, raznovrsna i potpuno nasumična.
Milica Jokić pojavila se sinoć, 19. novembra, na reviji Bate Spasojevića u provokativnom izdanju, kada je istakla da joj ne smeta što je u medijima oslovljavaju sa "Dačićeva snajka".
Na sinoćnoj reviji Bate Spasojevića, povodom proslave 30 godina rada i postojanja brenda "Individual", okupile su se brojne poznate ličnosti. Među zvanicama se našla i pevačica Slavica Ćukteraš.
Brojne poznate ličnosti pojavile su se večeras na crvenom tepihu, na reviji modnog kreatora Bate Spasojevića, a među prvima su stigle pevačica Mira Škorić i njena ćerka Milica Jeremić.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.