"Ljubio sam najlepše žene, Tanju Bošković, Nedu Arnerić ali i mis sveta"! Životna priča našeg slavnog reditelja: "Živeo sam sa 75 centi dnevno"

Autor je kultnog filma "Ljubavni život Budimira Trajkovića" i mnogih drugih filmskih i televizijskih ostvarenja.

Prva supruga bila mu je glumica Neda Arnerić, zatim se oženio njenom koleginicom Tanjom Bošković, s kojom ima dvoje dece. U njegovoj ljubavnoj biografiji istaknuta je i veza sa Ingeborg Sorensen, nekadašnjom mis sveta i devojkom sa naslovne strane Plejboja. Slavni reditelj se posle više od tri decenije života u inostranstvu vratio u Srbiju i skrasio pored četvrte supruge, jutjuberke i novinarke Žane.

- Rođen sam 1946. godine u Beogradu. Prva sećanja vezuju me za naš stan u Baba Višnjinoj ulici i muziku. Moj otac Đorđe Karaklajić je bio kompozitor, dirigent i svirao mi je violinu i klavir. Uspavaljivao bi me uz Dvoržakovu "Humoresku". Obožavao sam to da slušam. Odrastao sam u kući iz koje se stalno čula muzika, što s radija ili ona koju je moj tata komponovao - počinje priču Karaklajić.

Omiljena igra su mu kako tvrdi bili klikeri.

Kultura

Zbog Gidre hteo da napusti snimanje "Žikine dinastije"! Ovo su tajne života prijatelja Milana iz kultne komedije koju smo svi obožavali

Marko Todorović i Dragomir Gidra Bojanić stekli su popularnost ulogama u serijalu filmova o "Žikinoj dinastiji".

29.08.2024

11:48

Kultura

"Ja ću tebe da ženim, dva dana kasnije počeli smo zajednički život": Olga Odanović ovog čoveka voli više od 30 godina, a evo gde su se upoznali (FOTO)

Olgu Odanović proteklih godina gledamo ulozi Mileve Majstorović u hit komediji "Radio Mileva".

29.08.2024

10:43

Foto: Mateja Stanisavljevic/ATAImages

- Zvuči čudno, ali posleratne godine pamtim kao neko dobro vreme. Živeli smo veoma skromno, ali bili smo srećni. Nisam imao igračke. Igrali smo se krpenjačom na ulici. U Beogradu nije bilo saobraćaja. Samo jedan deo Njegoševe ulice je bio asfaltiran. Bio bi praznik za sve nas kad bi neko dobio kliker gvozdenac, a staklenci su bili prava retkost. U odnosu na odrastanje današnje dece, mi smo se radovali malim stvarima. Sećam se da mi je otac doneo iz Trsta šarenu loptu na naduvavanje i kad sam je pokazao drugarima, to je za nas bilo pravo čudo. Naš svet je bio siv. Majka bi parala džempere mog dede, koji je poginuo 1944. u bombardovanju Beograda, da bi meni pravila pantalone - priča reditelj za Kurir i nastavlja:

- Gledam današnju decu, tu je mnogo traume i oni se na neki drugi način druže. Ne ispuštaju telefone iz ruke. Nama je glavni provod bio da zoveš druga na fiksni i da idete zajedno u bioskop. Imao sam jedno pet godina kad su roditelji počeli da me vode na Kolarac i na koncerte klasične muzike. Bio sam najviše izložen toj vrsti muzike i dan-danas najviše volim klasiku. Da smo svi to slušali, danas ne bi postojao turbo-folk.

Dejan kaže da je prvo počeo da radi kao glumac.

- Otac mi je bio muzički urednik na Radiju Beograd i u jednom trenutku sam poželeo da krenem u školu glume koja se otvorila kod njega na poslu. Otišao sam na audiciju i primljen nakon dva kruga selekcije. Časove smo imali dva puta nedeljno, a držao ih je Bata Miladinović. Bilo je to neke 1954. godine. Igrao sam na radiju i TV. Glumio sam i u seriji Radivoja Lole Đukića "Servisna stanica". Program se radio uživo i nije postojao tejp za snimanje. Shvatio sam brzo proces rada i da ne želim da budem glumac, nego reditelj. Imao sam tu sreću da me primeti čuveni snimatelj Voja Lukić. Pitao sam ga oko objektiva i blendi... I on me je odveo u Kino-klub Beograd. Postao sam kino amater i počeo da se bavim filmom. Prvi film sam napravio sa nekih 12 godina. Naučio sam tamo i da snimam, montiram i režiram. Kad si kino-amater, moraš sve da radiš sam. Kasnije sam upisao akademiju. Za svoj studentski film sam čak dobio i nagradu u Kanu - kaže Karaklajić i dodaje da se uskoro ponovo vratio na televiziju:

- Na TV sam se vratio negde 1969. godine kao reditelj. Radio sam novogodišnji program. Nasledio sam program "Maksimetar". Emisija se radila uživo iz studija. Uradio sam 12 epizoda. Kad je otišao Dragan Nikolić u vojsku, to već nije bilo isto. Došli su drugi voditelji i onda sam i ja otišao u JNA. Emisija je bila zanimljiva, jer smo imali dva orkestra, baletsku grupu i publiku. Tražili smo najbolje pevače amatere, a pobednik bi se birao po jačini aplauza. Nije bilo nameštanja, nego nam je neki inženjer osmislio maksimetar koji je merio jačinu aplauza. U današnje vreme plaćate statiste, a kod nas su se otimali ljudi da dođu. Radili smo, sećam se, kviz "Na četiri točka" u Domu sindikata. Vodio ga je Mića Orlović. Nismo imali problem da podelimo 1.800 karata. Ulice su bile prazne i svi su to gledali, jer je glavna nagrada bio automobil. Televizija je danas drugačija. Međutim, ljudi i dalje vole da gledaju kvalitetan program.

Malo ko zna da je Dejan tvorac čuvene špice za "Dnevnik" RTS.

Foto: Printscreen/RTS

- Mesto u istoriji televizije meni će sigurno obezbediti jedan drugi posao. Tvorac sam špice za "Dnevnik", koja se i dan-danas koristi u malo izmenjenom obliku. Napravio sam već tada svoj prvi veliki film. Uvek sam bio čovek televizije, jer taj adrenalin živog programa ne nudi sedma umetnost. Milan Vukos, generalni direktor, zvao me je na sastanak i rekao da smislimo špicu, jer je zagrebačka televizija platila Nemcima 40.000 maraka za novu špicu. Televizija je kupila mašine koje su imale mogućnost da se snima frejm po frejm. Onda smo smislili tu elektronski animiranu špicu. Pozvao sam Nenada Čonkića, izuzetnog grafičkog dizajnera, i Zorana Simnjanovića da uradi muziku. Ideja je bila da napravimo mapu sveta koja će da zavije jedan globus. Cela priča kreće s tačkicama. Prva tačka je Beograd i ona je crvena, pa se od nje širi čitav svet. Nekada smo mislili da je svet ravna ploča, pa se onda pojavi globus. Pravili smo razne testove. Nije to bilo lak proces. Simke je bio zadužen za muziku. Hteo sam da se na početku čuje samo telegraf, a kad se pojavi globus, da počne da svira orkestar. Muzika traje 14 sekundi, a on je to snimao dok nije bilo perfektno. Orkestar je stalno vraćao. Snimanje je trajalo nekoliko dana - priča reditelj i dodaje:

- U to vreme posle ponoći nije bilo programa na televiziji. Sve se tada gasilo. Međutim, da snimimo tih 14 sekundi, bila su nam potrebna dva dana. Prvi put je tada bila doneta odluka da se ništa ne gasi tri dana. Rezultat je bio fantastičan. Nova špica je rađena po mojoj ideji, ali i tu mi se mnoge stvari ne dopadaju. Pitali su me tada drugari što radim špicu za "Dnevnik" kad imam uspešan film, a ja sam hteo da napravim nešto što će biti najgledanije.

Slavni reditelj je objasnio i kako je nastao kultni film "Ljubavni život Budimira Trajkovića.

Foto: Printscreen/Youtube

- Moj profesor režije Radoš Novaković naučio me je jednu veliku stvar, a to je da kad snimiš film i kreneš da ga montiraš, napraviš od njega šta možeš, a ne ono šta si hteo. "Ljubavni život Budimira Trajkovića" zamišljao sam potpuno drugačije.Film je rađen bez novca. Ministarstvo kulture je davalo novac prema gledanosti filma. Kad prodaš kartu od 100 dinara, oni ti daju još 100. Filmovi su se stimulisali unazad. Imao sam milion i po gledalaca. Više su imali ratni spektakli, jer su se u bioskope organizovano vodile škole i cele kasarne. U našem slučaju nije bilo podrške. Scenario za film nam je dobio malu svotu novca. Naš producent "Telefilm" je bankrotirao i prebačeni smo u "Avala film". Ni oni nisu imali novca. Direktor filma je smislio da svi igraju džabe, ali je napravio takav budžet da je svako imao neki udeo u vlasništvu filma. Jedino smo morali da kupimo negativ, odvojimo novac za taksi i statiste. Ceo film je imao budžet 150.000 dolara, a koštao je mnogo manje. Na kraju smo svi dobili tri i po puta veće honorare od planiranih. Moje učešće neka je bilo 10.000 dolara, što znači da sam zaradio 35.000. Za špicu za "Dnevnik" sam dobio nekih 20.000 dinara - iskren je Dejan.

Karaklajaić je dugo vremena živeo u Los Anđeleu i prisetio se susreta sa holivudskom divom Odri Hepbern.

- U Americi sam sreo Odri Hepbern i ona je jedino bila takva kao što je na filmu. Snimao sam intervju s njom. Posle smo pričali privatno i očarala me je svojim šarmom kao na platnu - kaže Karaklajić.

Dejan se ženio četiri puta, a sa svim svojim bivšim ženama ostao je u odličnim odnosima.

Foto: Milan Maricic/ATAImages

- U Srbiji sam se oženio i četvrti put. Ne volim da pričam o bivšim ljubavima, a satima mogu da govorim o Žani. Bio sam sa svim svojim ženama prijatelj dok je to trebalo. Žana je u stvari novinar. Ona je živela svuda po svetu. Sreli smo se u Beogradu. Imam dvoje dece. Ćerku Lanu, koja je glumica. Odgovarao sam je da se bavi tim poslom. Glumački poziv je najgori posao na svetu, jer zavisite od drugih stalno. I najveća zvezda zavisi od pisca i reditelja, a kad ste mladi, uvek strepite da li će vas izabrati za neku ulogu ili ne. I kad ste žena, mnogi imaju i seksualne aspiracije prema vama, što je grozno. Lana je imala kao uzor svoju majku Tanju Bošković, koja je bila uspešna i poznata, ali je postala slavna u nekim normalnijim i drugačijim vremenima. Mladih glumaca i glumica ima mnogo. Ona se trudi i mnogo radi, ali sve ide teško. Govorio sam joj uvek: "Nemoj da budeš glumica." Lana divno piše i bolje da je studirala dramaturgiju. Talenta ima, ali to vam u današnje vreme ne znači mnogo. Njen najveći teret je što je porede s majkom i s tim se treba izboriti. Sin Đorđe je završio političke nauke. Digao je ruke od te priče. On je i rođen u Americi, pa je odlučio da tamo nastavi život. Odveo je tamo i svoju devojku Katarinu, koja je završila medicinu. Živeli su dosta teško u Arizoni. On je morao da izdržava porodicu dok ona nije dobila licencu za rad. Sada žive na Floridi. Đorđe je završio još jedan fakultet komunikacije, pa je magistrirao. Tražio je posao pune dve godine, a sada radi kao socijalni radnik. Brine trenutno o dvadesetoro dece. Sudbina svakog deteta je film. Našao je sebe u tom miljeu. Snajka je anesteziolog i stalno je u kovid bolnicama. Sin me zove svakog dana, a ja, kad sam bio u Americi, samo sam pisao pisma. Telefoniralo se samo kad neko umre - kaže Dejan.

Poznati reditelj se prisetio i svojih teških dana u Njujorku.

- U jednom trenutku sam u Njujorku imao samo 75 centi za život. Išao sam u kineski restoran i jeo supe. To mi je bio dnevni obrok. Imao sam posao, ali kad sam odbio sve troškove, nije mi ostajalo više. Nisam imao para novine da kupim. Njujork tajms je koštao tada 15 centi, već sam gledao da u metrou nađem neki bačeni primerak i da čitam. U Americi je to normalno. Nisam nikada kopao po kontejnerima. A bilo je trenutaka kad sam imao sve. Ne treba patiti zbog neke nemaštine i bede, već se boriš. Sve ovo danas će jednom biti juče. Uvek sam govorio da sam samo ja kriv za sve što mi se u životu dogodilo. Čovek mora da se nosi sa svojim greškama. Moja najveća greška je što sam verovao krivim ljudima. A žene? Njima se nikad nisam plašio da priđem. Današnji muškarci imaju strah da priđu ženama. Baš kad sam imao u džepu samo 75 centi, upoznao sam se sa ženom koja je bilo prebogata. Bili smo godinu dana u vezi, a ona je znala kakvo je moje stanje. Nisam ništa krio. U ljubavi je sve stvar duše i energije.

Dejan kaže da je Neda Arnerić bila krhka i da ga je njena smrt mnogo pogodila.

Foto: ATA Images

- Za Nedu sam imao ulogu u jednom sitkomu. Razgovarao sam s njom o saradnji, ali se desilo to što se desilo. Ostao sam sa Nedom prijatelj do kraja. Mnogo me je pogodila njena smrt. Neda je bila dobra i osećajna osoba. Mnoge stvari u našem poslu su joj teško pale. Ušla je u politiku. Nisam u to vreme živeo u Srbiji, ali me jednom posetila u Americi. Bila je kod mene mesec i po dana. Bila je duboko razočarana svojim boravkom u svetu politike. Ušla je u sve naivno, s verom da nešto promeni i doprinese. Nije shvatila da je to velika igra.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.