Od slave do siromaštva! Domaći glumci koji su se borili za opstanak

Iako su bili slavna lica na ekranima, mnogi srpski glumci su se borili sa teškom finansijskom situacijom, gde slava nije nužno donosila i bolji život.

Slava koju su mnogi srpski glumci stekli na pozornici, pred kamerama i u srcima gledalaca, ne znači nužno i život bez teškoća. Iza blistavih uloga i prepoznatljivih imena, kriju se teške borbe sa sudbinom, siromaštvom, ličnim gubicima i izazovima sa kojima su se susretali.

Neki od njih su kroz sve to prolazili uz ogromnu snagu, dok su drugi često bili zaboravljeni, ostavljeni da se bore u tišini. Ove potresne priče govore o tome šta se dešava kada se svetla reflektora ugase.

Vesna Pećanac

Vesna Pećanac, jedna od najvećih zvezda srpske scene, prošla je kroz težak životni period.

Foto: Foto: ATA Images

Posle smrti njenog supruga, reditelja Živka Nikolića, pečat tuge i gubitka ostao je duboko utisnut u njenoj duši. Iako je bila okružena slavom, život je postavio prepreke sa kojima se nije mogla nositi.

Godine depresije, teškoće sa sinom, ali i borba da preživi, naterale su je da potraži pomoć. Utočište je našla u nevladinoj organizaciji koja joj je ponudila krov nad glavom. Nije bilo lako, a Vesna je često sa suzama u očima podelila kako je gledala u zid, s obzirom na to da su dani postajali sve teži. Priče o gladovanju, penziji od samo nekoliko hiljada dinara, i borbi da prežive, uvek je pričala sa tugom, ali i s osmehom, sa nadom da će biti bolje.

Olivera Katarina

Olivera Katarina, popularna srpska glumica, nije bila pošteđena teškoća života. Nakon što su prošle godine na društvenim mrežama osvanule slike glumice u narodnoj kuhinji, postalo je jasno da ni najpoznatiji glumci nisu imuni na finansijske probleme.

Foto: FOTO TANJUG/ DRAGAN KUJUNDZIC/Branko Pantelic/

Priznala je da je u jednom periodu života živela u iznajmljenom stanu, prodavala nameštaj da bi platila račune, a garderoba joj je bila skromna, samo dve haljine.

U to vreme, sa ponosom je isticala da je nosila sinove patike, kako bi pobedila svoju sujetu. Iako je živela u bedi, nikada nije tražila pomoć, jer je verovala da njeno siromaštvo nije dokaz njenog neuspeha, već njene poštenosti i dostojanstva.

Miodrag Petrović Čkalja

Poznati glumac Miodrag Petrović Čkalja, koji je osvojio srca publike svojom komičarskom genijalnošću, završio je život u bedi. Iako je ostavio neizbrisiv trag u jugoslovenskoj i srpskoj kinematografiji, i on je bio žrtva sistema koji nije nagradio njegov rad onako kako bi trebalo.

Foto: Printscreen You Tube

- Imam 76 godina i ništa mi ne treba. Živeo sam i živim skromno. Ali, znači mi da naša deca žive normalno. Da sam u Americi, i da sam primio ovako veliku nagradu zahvalio bih se, prvo, svojoj ženi, pa deci, pa tašti, zatim producentu i reditelju. Ali, pošto sam, srećom, u svojoj dragoj zemlji Srbiji, zahvaljujem se, prvo, svom šefu samoposluge što mi, ponekad, odvoji penzionersku kosku, pa komšinici u baraci koja mi ostavi mleko ispod tezge, pa mom poštaru koji mi uvek, na vreme sa zakašnjenjem, donese penziju. Da nije bilo njih, ne bih bio ovde - rekao je glumac 2002. godine na dodeli, samo godinu dana pred smrt.

Tom prilikom je izgovorio i rečenicu koja i dalje odzvanja u glava mnogih.

- Hvala, Srbijo, pustili ste me da glođem do koske - neutešan je bio popularni Čkalja.

Žika Milenković

Živojin Žika Milenković, jedan od najposvećenijih glumaca srpske kinematografije, ostao je bez dovoljno priznanja za svoju bogatu karijeru. Iako je ostvario preko 30 filmskih uloga i igrao u 150 pozorišnih predstava, penzija koju je primio bila je daleko od dostojanstvene.

Foto: Printscreen You Tube

- Penziju sam dočekao u siromaštvu, sumorno i nezasluženo. Sve se svelo na jednu bednu glumačku penziju. Nema nedelje da mi unuk ne dođe na ručak. Ćerka i unuk me paze, brižni su i unuk mi se zove Žika Milenković. I mislim da nema razloga da se postidi tog imena. U penzionerskim danima zbog nemaštine nisam mogao ni da kuvam svakog dana, nego po potrebi - izjavio je jednom prilikom glumac.

Nažalost, i detinjstvo je provodio u siromaštvu. 

- I detinjstvo sam provodio u siromaštvu. Kaže da nisu imali za obrok svakog dana, samo nedeljom, kad majka napravi tepsiju pite, pa nam podeli na šest jednakih delova, da niko ne legne gladan. Pamtim te dane, mislio sam da su prošlost, a evo i sad me to dočekalo u penziji - rekao je.