Planeta
JOŠ JEDAN TEŽAK UDARAC ZA AMERIKANCE: Oborena 30 miliona dolara vredna letilica, više od 20 zemalja pokrenulo akciju
126. 04. 2024. u 21:40
226. 04. 2024. u 21:40
Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić je u zvaničnoj poseti austrijskoj prestonici, tokom koje je sa predstavnicima Grada Beča razgovarao o unapređenju saradnje u oblasti javnog prevoza, primene koncepta pametnih gradova, organizacije zdravstvenog sistema
Prvog dana posete, gradonačelnika Radojičića je u Gradskoj skupštini Beča ugostio gradonačelnik Beča dr Mihael Ludvig, sa kojim je razgovarao o izazovima pred kojima se nalaze dve prestonice. Foto: Beograd.rs
Radojičić je istakao da je, po preuzimanju funkcije gradonačelnika, dobio savete da uči od najboljih, kao i da je jedan od najznačajnijih i najuzornijih modela upravo Grad Beč. On je podsetio da dva grada imaju sličan broj stanovnika, kao i da se Beč susretao sa mnogim problemima koje Beograd danas ima.
- Beč je odličan model za razvoj Beograda u svim oblastima. Posebno je značajno to što pruža mnoga izuzetna rešenja upravo u onim oblastima u kojima Beograd ima najviše problema. Za Beograd su važna i iskustva Beča u primeni koncepta „pametnih gradova”, koji je jedan od najznačajnijih u modernim gradovima. NJegovom primenom, odnosno upotrebom visokih tehnologija u službi građana, Beč je uspeo da poboljša kvalitet života građana i da im olakša svakodnevicu, a to je ono što želimo da postignemo u Beogradu - rekao je Radojičić. Foto: Beograd.rs
Gradonačelnik Beča je izrazio spremnost da doprinese Beogradu u primeni koncepta „pametnih gradova”, kao i u drugim segmentima, i podsetio da Beč nosi titulu grada sa najboljim kvalitetom života. Govoreći o bečkim modelima koji se mogu primeniti u Beogradu, on je ukazao na rešavanje pitanja subvencionisanih stanova, a posebno se osvrnuo i na kongresni turizam, s obzirom na to da je Beč na vrhu liste gradova po razvoju u ovoj oblasti turizma.
Dvojica gradonačelnika osvrnula su se i na saradnju u oblasti kulture i obrazovanja. Radojičić je izrazio uverenje da saradnja dva grada, kao i razmena iskustava u ovim domenima mogu biti korisne za obe strane i podsetio da oko 200 mladih iz Srbije studira u Beču. On je svog kolegu pozvao u srpsku prestonicu, a gradonačelnik Beča Mihael Ludvig je izrazio želju da nakon dužeg vremena poseti Beograd.
Sastanku gradonačelnika prisustvovali su i ambasador Srbije u Austriji Nebojša Rodić, kao i članovi Gradskog veća Grada Beča: mr Veronika Kaup-Hasler, zadužena za kulturu i nauku, mr Jirgen Černohorški, zadužen za obrazovanje, integraciju, omladinu i personalna pitanja, i Peter Hacker, član zadužen za socijalna pitanja, zdravstvo i sport. Foto: Beograd.rs
Radojičić se sastao i sa direktorom Smart siti agencije grada Beča Dominikom Vajsom, sa kojim je razgovarao o rezultatima koje je Beč postigao primenom koncepta „pametnih gradova”, kao i preduslovima koje bi Beograd trebalo da ispuni kako bi mogao da primeni bečke modele.
- Beč je ostvario impresivne rezultate u oblasti ekologije, saobraćaja, komunikacije sa građanima, inovacija, zdravstvene zaštite... Dugoročno je rešio pitanja kvaliteta gradske vodovodne infrastrukture, upravljanja otpadnim vodama i upravljanja komunalnim otpadom, uvedeni su strogi energetski standardi za nove zgrade i obnovu zgrada, a zelene površine čine više od 50 odsto ukupne teritorije Beča. Mnoga od ovih pitanja još uvek nisu rešena u Beogradu i zbog toga je važno da učimo od onih koji su ih rešili, da njihove modele prilagođavamo specifičnostima našeg grada. Moja vizija Beograda je da to bude pametan i zeleni grad u kome će građani biti zadovoljni zdravstvenom uslugom, javnim prevozom i mobilnošću - rekao je Radojičić. Foto: Beograd.rs
O dostignućima Beča svedoče i sledeći podaci: emisija gasova sa efektom staklene bašte smanjena je u periodu od 1990. do 2014. godine po glavi stanovnika za oko 33 odsto; skoro 80 odsto populacije u Beču u 2014. godini procenilo je svoje zdravstveno stanje kao „veoma dobro” ili „dobro”; 45 odsto sistema grejanja, klimatizacije i proizvodnje tople vode u 2014. je ekološki prihvatljivo.
On je istakao da je jedan od prioriteta u Beogradu uspostavljanje zelene hijerarhije u saobraćaju, što podrazumeva davanje prednosti pešacima i biciklistima, zatim vozilima gradskog prevoza, a da građani najmanje koriste automobile. Time se, objašnjava on, podstiče energetska efikasnost, viša iskorišćenost resursa, smanjuje se vreme putovanja, saobraćaju se pristupa humano i ekološki.
S obzirom na rezultate koje Beč postiže u mobilnosti građana, o čemu svedoči i to što se više od 70 odsto putovanja tokom 2016. godine obavljalo ekološki prihvatljivim oblicima transporta, Radojičić se sastao i sa Martinom Blumom, poverenikom Grada Beča za biciklizam i direktorom Agencije za mobilnost Beča, preduzeća u vlasništvu Grada Beča. Oni su se saglasili da razvijena mreža biciklističkih staza i sistem javnih bicikala donose brojne prednosti građanima i samom gradu.
- Građani Beča kao alterantivu gradskog prevoza koriste „gradski bicikl”. Ovaj sistem im omogućava da iznajme bicikl na jednom punktu u gradu, a vrate ga na bilo kom drugom. Njihova iskustva su značajna za Beograd. Krajem prošle godine usvojili smo odluku o postavljanju javnih bicikala u glavnom gradu, a narednih godina Beograd bi trebalo da dobije 120 kilometara biciklističkih staza. Ulice koje se sada rekonstruišu, kao i naredne koje ćemo raditi, imaće biciklističke staze kao što ih imaju i sve ulice koje se rade u okviru Beograda na vodi. Želimo da Beograđanima omogućimo da biciklom idu na fakultet, na posao, u grad - istakao je Radojičić.
Kao još neke od prednosti, Radojičić navodi i težnje da Beograđani imaju zdrave navike, da se više kreću. Takođe, to će doprineti i smanjenju saobraćajnih gužvi i zagađenja vazduha, a kako on dodaje, razvijena biciklistička mreža može biti zanimljiva i turistima.
Planeta
ŠTA JE RUSKI PLAN “N”: Ukrajina bi mogla da ostane bez nekoliko važnih oblasti ukoliko Moskva uspe (VIDEO)
126. 04. 2024. u 20:00
226. 04. 2024. u 20:00
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.