Na ovom mestu radijacija ubija sve živo za 300 sekundi! I blizu je ratnog žarišta! Može li se ponoviti stravična katastrofa do koje je doveo test?!

Na današnji dan, 26. aprila 1986. godine u černobiljskoj nuklearnoj elektrani eksplodirao je reaktor broj 4, a radioaktivni materijal izbačen je visoko u nebo, što je izazvalo ogromnu štetu i posledice po ceo svet.

Katastrofa se dogodila tokom testiranja mogućnosti parne turbine da napaja pumpe za napojnu vodu u slučaju nužde, odnosno ukoliko istovremeno dođe do prekida napajanja i pucanja cevi za rashladnu tečnost.

Iako je obližnji grad Pripjat evakuisan narednog dana, dva miliona stanovnika Kijeva nije obavešteno uprkos opasnosti. Ostatak sveta za katastrofu je saznao tek nakon što je u Švedskoj otkriveno pojačano radioaktivno zračenje.

 

Kako je izbila katastrofa?

Nakon slučajnog pada snage reaktora na skoro nulu, operateri su ponovo pokrenuli reaktor pripremajući se za test turbine sa zabranjenom konfiguracijom kontrolne šipke. Nakon uspešnog završetka testa, reaktor je zatim zatvoren radi održavanja. Zbog raznih faktora, ova akcija je rezultirala udarom struje u bazi reaktora koji je doveo do pucanja komponenti reaktora i gubitka rashladne tečnosti što je dovelo do eksplozija i topljenja. Potom je usledio požar u jezgru reaktora koji je trajao do 4. maja 1986. godine, tokom kojeg je došlo do širenja radioaktivnosti po SSSR-u i Evropi.

Treba istaći da Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je oko 30.000 smrtnih slučajeva povezano sa ovom katastrofom, dok je više od sedam miliona ljudi bilo izloženo radijaciji nakon incidenta.

Prva žrtva katastrofe

Prva žrtva Černobilja bio je Valerij Kodemčuk, radnik koji je pratio rad vodenih pumpi. U nuklearnoj elektrani je počeo da radi u septembru 1973. godine, a u noći 26. aprila 1986. bio je u jednoj od mašinskih prostorija glavne cirkulacione pumpe u zgradi Reaktora 4.

Otprilike u 1:23 časova po moskovskom vremenu u reaktoru su se dogodile dve snažne eksplozije. Veruje se da je Kodemčuk poginuo odmah kada je eksplodirao reaktor. Njegovo telo nikad nije pronađeno.

Radioaktivna prišina iz Černobilja stigla je sve do severa i Zapada Evrope, a navodno čak i do istočnog dela SAD. Ova eksplozija oslobodila je najmanje 400 puta više radioaktivnih padavina od bombe koju su Sjedinjene Države bacile na Hirošimu 1945. godine.

Foto: Pixabay

 

Grad Pripjat, u kojem su uglavnom živeli radnici nuklearne elektrane sa porodicama, postao je grad duhova preko noći. Procene su da će biti potrebno da prođe više od 3.000 godina da bi Pripjat ponovo bio bezbedan za život i stanovanje.

Radijacija osakatila prirodu

Navodno postoje studije da ptice koje su u okolini Černobilja imaju manji mozak od onih koje žive u područjima koja nisu pogođena radijacijom. Takođe, drveće oko Černobilja raste sporije nego u drugim delovima planete, a navodno je primećen manji broj paukova i drugih insekata. Kod životinja, koje se nalaze van zone isključenja primećeni su veoma opasni nivoi radijacije.

Foto: Pixabay

 

Nakon katastrofe u Černobilju, šuma koja okružuje elektranu je uništena i ponela je naziv "Crvena šuma" i to zbog crvenkasto-braon boje borova, koji su se isušili nakon apsorpcije visokog nivoa zračenja. Ovo mesto ostaje jedno od najzagađenijih područja u svetu i dan danas.

Šta je "Slonovo stopalo"?

Kruže priče i da su sovjetske vlasti primorale na hiljade trudnica, koje su živele u krugu od 20 kilometara oko elektrane, da prekinu trudnoću. U srcu ozloglašene Zone isključenja nalazi se i smrtonosni radioaktivni objekat koji navodno ubija za nekoliko minuta. Zbog svog bizarnog oblika nazvan je “Slonovo stopalo”.

Foto: Pixabay

 

Reč je o masi toksičnog materijala od veoma opasnog korijuma. Spasilačke službe otkrile su “Slonovo stopalo” u mračnoj komori, a veruje se da je materijal iscureo iz reaktora i završio na zaštitnom podu.

Posledice i mogućnost nove katastrofe

Prema očitavanjima, masa i danas emituje dovoljno zračenja koje ubija za 300 sekundi. Ako bi došlo do ovakvog kontakta posledice bi bile unutrašnje krvarenje, grčevi, nekontrolisano povraćanje, dijareja i sasvim sigurno bolna smrt.

Foto: Pixabay

 

Postoji bojazan da i zbog sukoba u Ukrajini može doći do ponovne katastrofe, ako zaluta neki projektil i pogodi mesto najveće radijacije na svetu, koja tako može ponovo da se aktivira. 

O ovom nemilom događaju i velikoj tragediji snimljena je i serija 2019. godine.