RADOJIČIĆ: Racionalnija uprava i decentralizacija ključne za razvoj gradova i opština

Gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić obratio se danas na 47. Skupštini Stalne konferencije gradova i opština, koja se ove godine održava na temu "Međuopštinska saradnja – put ka daljem jačanju lokalne samouprave"

Konferenciji su prisustvovali predstavnici gradova i opština, diplomatskog kora, delegacije Evropske unije u Srbiji, i u ime Gradske uprave Grada Beograda načelnica Sandra Pantelić.

Gradonačelnik je u ime Grada Beograda, domaćina skupa, pozdravio učesnike i naveo da samo prisustvo velikog broja ljudi ukazuje na važnost ovog događaja. On je podsetio da je ova organizacija osnovana 1953. godine na vrlo hrabrim principima.

– Pre svega, radilo se o ravnopravnosti velikih i malih, nezavisnosti u odlučivanju, interesu pojedinca koji je na prvom mestu, kao i slobodi izražavanja. To su i danas osnovni principi savremenog društva, i svako društvo koje želi prosperitet mora se bazirati na njima – istakao je gradonačelnik.

Za svakodnevni život građana opština i gradova najvažnije su institucije, na prvom mestu zbog neposrednog kontakta, ali i zbog toga što mogu da utiču na stvari koje se tiču njihovog života, ocenio je Radojičić.

– Uticaj na svakodnevne promene i "fid bek" rezultata čini ovaj odnos dinamičnim, ali i teškim, važnim i vrlo odgovornim za one koji upravljaju. Zato nema opuštanja u zadacima koji su nam povereni u opštinama i gradovima – rekao je Radojičić.

U toku su, ili su već završeni mnogi veliki projekti, ukazao je Radojičić, ali to nije jedino bitno – bavili smo se i stvarima koje su važne za svakodnevni život građana i davali podršku iz oblasti socijalne zaštite, svima kojima je ona bila potrebna, istakao je gradonačelnik. Takođe je kao najzahtevniju akcentovao komunalnu oblast, ali i najvažniju za dobro funkcionisanje grada.

– Nesporno je da smo postigli dobre rezultate, ali je sigurno da želimo više i bolje. U savremenoj politici to je jednostavno pravilo i zato smo i dalje na zadatku, čvrsto uvereni da ćemo i u narednom periodu raditi u interesu građana Beograda – naglasio je Radojičić.  

Foto: Beograd.rs

Rukovodstvo Grada Beograda, najveće lokalne samouprave u zemlji, svesno je odgovornosti koju ima prema građanima, ali i prema ostalim gradovima i opštinama, zato što se sve ono što je dobro ili loše, vrlo brzo reperkutuje na ostale, istakao je on. 

On je istakao da je saradnja sa SKGO, kao i sa predstavnicima Evropske unije veoma važna za Grad Beograd, jer oni imaju iskustva u rešavanju problema lokalnih zajednica. Zato je važno da se sa njima razmene iskustva i da svi zajedno pronalazimo rešenja u interesu naših građana. 

– Lično sam se angažovao u pripremanju, što je moguće jednostavnijeg i transparentnijeg načina prezentovanja realizacije budžeta za prethodnu godinu, kako bi što više građana moglo da ga razume. Gradska uprava je nastavila da sarađuje sa SKGO i na unapređenju uticaja građana na kreiranje gradskog budžeta, u okviru priprema budžeta za sledeću godinu – rekao je Radojičić.

Gradonačelnik je naglasio da velika posećenost skupa govori da je ovo značajna podrška našem evropskom putu.

– Racionalnija uprava i decentralizacija su verovatno dve ključne reči na ovakvim skupovima, kao i dve ključne teme na kojima je potrebno da radimo, ukoliko želimo da unapredimo naše lokalne samouprave. Važnije od svega je da kao opštine i gradovi međusobno sarađujemo, i verujem da ćemo i na ovom skupu imati prilike da razmenimo mišljenja i pokažemo primere dobre prakse, te na taj način unapredimo naš posao. Važno je da kroz sastanke definišemo međuopštinske i regionalne projekte, i na taj način lakše dođemo do finansiranja i pristupimo evropskim fondovima koji mogu da nam pomognu da ih realizujemo – rekao je gradonačelnik. 

Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić ocenio je da je udruživanje kapaciteta najefikasniji način da jedinice lokalne samouprave obavljaju svoje dužnosti. 

– Kroz svakodnevnu komunikaciju sagledali smo da nedostaju kapaciteti za efikasno obavljanje izvornih i poverenih poslova. Zbog toga je prošle godine promenjen Zakon o lokalnoj samoupravi i državnoj upravi, kojim je omogućeno da opštine udružuju svoje kapacitete – rekao je Ružić. Dodao je takođe da ministarstvo priprema program reformi sistema lokalne samouprave, uz ocenu da se radi o kapitalno važnom programu koji će ući u sve pore funkcionisanja, i sagledati optimalna rešenja za neki budući vremenski period.

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici rekao je da u Srbiji ima malo opština koje nisu imale priliku da učestvuju u projektima Evropske unije, a SKGO je ključni partner i saveznik u svemu ovome, kao organizacija koja je zadužena za rad sa lokalnim samoupravama. 

– Zadovoljan sam što je ova 47. Skupština posvećena međuopštinskoj saradnji, jer je to važan ugao iz koga se mogu rešavati pitanja državne uprave. Širom Srbije već je sprovedeno mnogo projekata po programu međuopštinske saradnje, kao što je projekat o razmeni od jedan do pet, koji je obuhvatio upravljanje imovinom i budžetiranje, a sa Savetom Evrope imamo potpisivanje memoranduma o upravljanju ljudskim resursima. Projekat na koji smo veoma ponosni je podrška EU romskoj inkluziji. Pristupanje EU ide napred i reforme moraju da se nastave. Reforma državne uprave ključni je deo ovog procesa, a naš rad sa lokalnim zajednicama ostaje utemeljen i ide snažno napred – poručio je Fabrici.

Žužana Hargitai, regionalna direktorka EBRD za Zapadni Balkan je istakla da se uspešnost, efikasnost i transparentnost rada jedinica lokalne samouprave meri svakodnevno. 

– EBRD je usmerena na pružanje podrške kroz ulaganja u komunalnu infrastrukturu, a do sada su te investicije više od 450 miliona evra u velikom broju opština i, naravno, u Beogradu kao najvećem partneru. EBRD omogućava i da pristupom bespovratnim sredstvima pruži stručnu podršku različitim fazama pripreme i sprovođenju projekata – istakla je Žužana Hargitai.

Tomas Šib, ambasador Savezne Republike Nemačke je naglasio da međuopštinska saradnja dovodi do mnogo boljih i jeftinijih usluga za građane, naročito u ruralnim oblastima, ali je važna i saradnja opština na međunarodnom nivou. Prema njegovim rečima, ključna je uloga opštinskih vlasti i na uključivanju marginalizovanih grupa.

Ambasador Švajcarske konfederacije Filip Ge naglasio je da su u Srbiji lokalne samouprave najbliža vrsta uprave građanima, i stoga je njihova uloga da na najbolji način odgovore na potrebe ljudi.

– Lokalne samouprave imaće vodeću ulogu u implementaciji pravnih tokova EU, kada joj se Srbija zvanično priključi. SKGO predstavlja strateškog partnera Švajcarskoj i neophodna je za reforme lokalne samouprave u zemlji. Švajcarska obezbeđuje institucionalnu podršku lokalnim samoupravama putem Stalne konferencije gradova, koja je od 2005. do 2019. godine dostigla devet miliona evra – rekao je ambasador Filip Ge, i dodao da je to pitanje solidarnosti i podrške dve zemlje koje su na istom kontinentu.

Ambasador Kraljevine Švedske Jan Lundin je istakao da će Švedska nastaviti da podržava sve srpske institucije na putu ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji, implementaciji neophodnih strategija i reformi.

– Naša saradnja sa SKGO traje više od deset godina, a tekući četvorogodišnji program ponovo realizujemo u saradnji sa Švedskom asocijacijom lokalnih vlasti i regiona i uz podršku Vlade Švedske, u iznosu od 4,9 miliona evra. Cilj projekta je dalja priprema gradova i opština u Srbiji za pridruživanje Evropskoj uniji kroz podršku konkretnim paketima za usluge građanima i privredi u oblastima zaštite životne sredine, poslovne klime na lokalnom nivou, prevenciji u vanrednim situacijama i rodnoj ravnopravnosti – istakao je ambasador Lundin. 

Tokom današnje konferencije biće izabrani novi organi SKGO, održani paneli na temu međuopštinske saradnje u Srbiji, a biće to prilika i za potpisivanje Memoranduma o saradnji u implementaciji paketa podrške u 15 gradova i opština od strane Vlade Švacarske kao i Sporazuma o saradnji o sprovođenju lokalnih projekata u okviru projekta „Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji”.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.