(FOTO) ŠTA ZNATE O PANČEVCU?! RUŠILI SU GA SRBI, NEMCI, OBNAVLJALI NEMCI I RUSI, PREŽIVEO JE TITA I STALJINA...! Istorija mosta je čudesna!
Podeli vest
Beogradski drumsko-železnički most preko Dunava imao je izuzetan značaj: do 2015. godine bio je jedina veza između prestonice i Vojvodine. Danas se zove Pančevački, a 1946. most je dobio ime po Crvenoj armiji, što je bilo logično i pravedno: upravo su sovjetske železničke vojne jedinice podigle most iz mrtvih
Izgradnja mosta dužine 1,5 km (sa betonskim vijaduktom i inundacionim mostom) započela je 27. oktobra 1933. godine. Gradila su ga nemačke preduzeća, a dobio je ime u čast maloletnog kralja Jugoslavije Petra II.
Milov raspop i poglavar fantomske Crnogorske pravoslavne crkve Miraš Dedeić žestoko se obrušio na SPC i Srbe u Crnoj Gori. On je Srbiju i Republiku Srpsku optužio da se, zaklonjene brigom za sunarodnike, "ponašaju se kao sile i nadahnju beogradske popove po Crnoj Gori da ruše ustavni poredak i otimaju crkve i manastire i kulturnu baštinu"
15.05.2020
17:22
U noći između 10. i 11. aprila 1941. jugoslovenska vojska je minirala most u pokušaju da uspori nemačku ofanzivu, ali okupatori su ga prilično brzo obnovili. U jesen 1944. godine most su uništili Nemci. Prvo su minirali prilaze mostu, a zatim i noseće stubove, jedan za drugim. Ukupno je na dno otišlo oko 20 hiljada tona građevinskog materijala, sve to načičkano minama, avionskim bombama i artiljerijskim granatama.
Dakle, pre početka popravke mosta dno je moralo da se očisti. Jugosloveni su uz rumunsku, mađarsku i bugarsku pomoć počeli da čiste dno, ali nisu nikako mogli da poprave most za kratko vreme. Tada su se i obratili sovjetskom rukovodstvu. 27. septembra 1945. Savet ministara SSSR-a odlučio je da ovaj zadatak da specijalnom građevinskog odeljenju pod brojem 300, a u njega su ušla tri posebna bataljona železničke vojske, brigada minolovaca Dunavske mornarice i 72 rečna plovila različite veličine i tonaže.
Čitavim radom je rukovodio general-poručnik tehničkih vojnih jedinica Vladimir Aleksandrovič Golovko. U Velikom otadžbinskom ratu Golovko je rukovodio Glavnom upravom vojno-građevinskih radova na železnici. Upravo je njegov resor popravljao uništene železničke objekte Sovjetskog Saveza i drugih zemalja koje su bile pod okupacijom fašista.
Pod njegovim rukovodstvom obnovljeno je 2756 velikih i srednjih mostova ukupne dužine od 243.143 metra. Pančevački most nije deo ove statistike, jer je rekonstruisan u posleratnom periodu.
Dužnost glavnog inženjera dobio je jedan od vodećih sovjetskih graditelja mostova - Nikolaj Mihajlovič Kolokolov. Upravo je on napravio plan prema kojem bi se radovi završilil za samo godinu dana. Jugoslovenski inženjeri su smatrali da će radovi trajati najmanje tri i po godine. U prvoj fazi rada - uklanjanju mina - solirali su ronioci. Spuštali su se na dubinu od 12 metara, uzimali smrtonosne trofeje u ruke i izranjali sa njima. Bombe su prenošene čamcima na obalu i tamo detonirane. Ali kada su eksplozivne naprave bile preteške, minirali bi ih pod vodom.
Kada je procenjeno da je na obali uništeno oko 100 tona mina, granata i bombi, plan se promenio. Sada su minolovci čistili dno Dunava. Dva dana, od jutra do kasne večeri, odjekivale su eksplozije.
Tada je rad nastavilo oko 50 sovjetskih i jugoslovenskih ronilaca. Pod vodom je bila prava džungla od srušenih konstrukcija mosta, a ronioci su sekli ono što su mogli na manje delove, a teže predmete su vezivali i podizali dizalicama.
Posao je bio veoma rizičan, što potvrđuje slučaj mladog ronioca Valentina Simonova, koga je pod vodom priklještila gruda gvožđa. Srećom, crevo za dotok vazduha i komunikaciju nije bilo oštećeno, ali ronilac nije mogao sam da se oslobodi. Najiskusniji sovjetski ronilac Fjodor Silka tri puta je pokušao da priđe Simonovu i nije uspeo. Na kraju je pritekao u pomoć Slavko Stanojev, ronilac koji je, kako se govorilo, 20 godina hodao po dnu Dunava.
Stanojev je prvi put ostao pod vodom oko sat vremena. Simonov je u to vreme već prestao da odgovara. Kada je Stanojev isplivao na površinu rekao je da nije u stanju da sam podigne tešku gredu. Sa njim je zaronilo još troje ljudi i uskoro su izvukli Simonova na površinu. On je pod vodom proveo ukupno 36 sati, ali preživeo je.
Posle oporavka u bolnici Stanojev ga je poveo kod svojih rođaka u selo, rekavši da će „planinski vazduh i prijateljska srca završiti ono što nije mogla medicina". Sovjetski i jugoslovenski ronioci su ukupno podigli na obalu 6.000 tona betonskih i metalnih delova porušenog mosta. Zahvaljujući uspešnom rešenju koje su predložili sovjetski inženjeri, na visinu od 28 metara je podignut i pričvršćena centralna metalna konstrukcija dugačka 160 metara, polomljena na dva dela u eksploziji. Ali stubovi mosta nisu bili spremni.
Prilikom postavljanja stubova graditelji su nailazili na ostatke starog mosta, zato je ponovo bila potrebna pomoć ronilaca. Ali brigada graditelja, želeći da uštedi vreme, sama je obavljala sav posao roneći bez specijalnih odela na dubinu od 5 metara. Jugosloveni su govorili da tako mogu da rade samo Rusi. Kada je jedan sovjetski radnik pao sa velike visine i poginuo na njegovu sahranu došle su hiljade Beograćana. Ostale su zapisane ove reči kapetana Josipa Đurašević, rukovodioca srpske brigade:
- U Evropu nije došao samo vojnik neke druge države. Došao je sovjetski ratnik sa svojim idejama o internacionalnom bratstvu, došli su komunisti-internacionalisti. Znamo kako vam je bilo teško u ovom ratu, koliko vas je koštala vaša pobeda. A sada, kad su vam gradovi i sela u ruševinama, došli ste ovde da obnovite Dunavski most. Sada, kada sovjetski narod nema dovoljno hleba, vaša vlada je poslala 50 hiljada tona žita u Beograd. Tako rade samo pravi prijatelji.
U jesen 1946. izgradnja je došla do kraja. Ostalo je samo da se podigne metalna konstrukcija od 160 metara koju su držali na dva velika šlepa. Pet dana se čekalo da se smiri vetar koji je talasao Dunav. Kada je taj trenutak došao, skoro polovina Beograda stajala je na obali. Skandiralo se „Hvala, Rusi", „Živeo SSSR"… a čitava operacija je mogla da propadne pošto je jak vetar poveo barže ka obali.
Međutim, zahvaljujući majstorstvu kapetana Đuraševića, brodovi se nisu nasukali, a metalna konstrukcija je stala na svoje mesto. Neko je predložio da se razbije flaša šampanjca, kao što se radi prilikom porinuća broda. Ali šampanjca nije bilo, razbili su flašu rakije.
Rekonstrukcija mosta je završena 7. novembra 1946, na godišnjicu Oktobarske revolucije. Ali najvažnija ceremonija sa učešćem Tita koji je presekao vrpcu održana je 29. novembra, na godišnjicu proglašenja socijalističke Jugoslavije. Na mostu je zakačen slogan „Živela družba sovjetskog i jugoslovenskog naroda".
Godinu dana kasnije Staljin i Tito su se posvađali. Ime mosta koje je predložio maršal Tito - „Most Crvene armije" promenjeno je u Pančevački. Ali most je ostao, prenosi portal Balkanist!
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
komentari
zora
pre 4 godine
Pancevac treba srusiti,zadrzati konstukciju u vodi i napraviti nesto modernije. Metalna konstrukcija je uzas? Koristila sam ga dva puta dnevno godinama.
Milov raspop i poglavar fantomske Crnogorske pravoslavne crkve Miraš Dedeić žestoko se obrušio na SPC i Srbe u Crnoj Gori. On je Srbiju i Republiku Srpsku optužio da se, zaklonjene brigom za sunarodnike, "ponašaju se kao sile i nadahnju beogradske popove po Crnoj Gori da ruše ustavni poredak i otimaju crkve i manastire i kulturnu baštinu"
Britanski vojni i obaveštajni zvaničnici aktivno rade na eskalaciji i produženju sukoba u Ukrajini, pokazuju dokumenta u koja je uvid imao portal "Grejzon". Glavna uloga u ovom planu pripada tajnoj grupi nazvanoj "Projekat alhemija", formiranoj odmah nakon početka ruske Specijalne vojne operacije u Ukrajini, pod patronatom britanskog Ministarstva odbrane.
Rusija intenzivira napade na kritičnu infrastrukturu Ukrajine, a stručnjaci upozoravaju da bi sledeće mete mogli biti ključni hidrotehnički objekti, poput brana na Dnjepru. Nakon što su SAD odobrile Ukrajini upotrebu dalekometnih raketa ATACMS, Moskva je jasno signalizirala spremnost na odmazdu, uključujući napade na strateške ciljeve.
Potpredsednica Stranke slobode i pravde i desna ruka tajkuna Dragana Đilasa, Marinika Tepić, pohvalila se da je zajedno sa ostalim opozicionim ekstremistima blokirala ulaz invalidima.
Narodni poslanik Demokratske stranke Nebojša Novaković preti nasiljem i krvoprolićem na ulicama, a on sam ne zna ništa o padu nadstrešnice u Novom Sadu, jer je naziva terasom?!
Antisrpski mediji iz Beograda još jednom su pokazali ko su i šta su, ovoga puta na primeru sramnog nasilja u Novom Sadu od strane opozicije koja je blokirala zgradu Tužilaštva u tom gradu i ušla u okršaj sa policijom.
Gost specijalnog programa Informer televizije bio je Dragoslav Bokan iz Instituta za nacionalnu strategiju koji je govorio o nasilju koje sprovodi opozicija.
Gosti Info jutra na Informer televiziji bili su narodni poslanik Dejan Bulatović i Saša Milovanović, direktor Srpskog telegrafa koji su govorili o ponoru stranke Dragana Đilasa i tome zašto su dve poslanice napustile njegovu Stranku slobodne i pravde.
Večeras posle obraćanja predsednika Aleksandra Vučića u 18 sati, na Informer televiziji, u emisiji "Otvoreni studio" zajedno sa svojim gostima, domaćin Igor Ćurčić, razgovaraće o gorućim svetskim i domaćim temama zbog kojih se i predsednik obraća.
Istraga o nestanku Ane Marije Knežević, dobila je neočekivani preokret nakon nove sudske odluke. David Knežević (36), njen suprug koji je priveden kao glavni osumnjičeni za nestanak, sada bi mogao da se suoči sa smrtnom kaznom.
Vladimir i Miljana Kecmanović, roditelji dečaka ubice koji je 3. maja prošle godine u OŠ "Vladislav Ribnikar" ubio devetoro vršnjaka i radnika obezbeđenja, danas bi trebalo da se pred Višim sudom u Beogradu izjasne o krivici na proširene navode optužnice, koji ih terete da su zapustili i zanemarili sina koji je počinio stravičan zločin.
Nakon 17 dana borbe za život, Anja Radonjić (24) podlegla je povredama koje je zadobila 1. novembra u padu nerekonstruisanog dela nadstrešnice u Novom Sadu, a njeni prijatelji se opraštaju od nje na najemotivnije načine i odlaze u njen porodični dom kako bi bili uz njene roditelje u ovim teškim danima
Vladan A. (88) zadobio je teške telesne povrede opasne po život kada je na njega na Novom Beogradu nasrnuo Slobodan B. (32) koji je u tom trenutku bio pod dejstvom alkohola.
Malo ko je čuo za košarkaše Markusa i Izabelu Mitrović Merion, koji imaju veoma zanimljivu porodičnu priču, pošto im je majka Srpkinja, otac Amerikanac, a oni se izjašnjavaju kao Danci.
Jutjuber Džejk Pol je pobedio legendarnog Majka Tajsona, koji se u ring vratio sa 58 godina, ali je jedna plavuša sve nokautirala kada se pojavila na spektaklu.
Nekadašnji reprezentativac Srbije Vladimir Stojković prisetio detalja iz karijere, teških momenata kada je izgubio roditelje igrajući za nacionalni tim.
Predsednik Francuske Emanuel Makron pozvao je Moskvu da učestvuje u "kolektivnoj deeskalaciji" situacije u Ukrajini, u svetlu izveštaja o mogućem korišćenju zapadnog naoružanja od strane Kijeva za napade na teritoriju Rusije i nakon ažuriranja ruske nuklearne doktrine.
Tokom protokolarnih aktivnosti na samitu G20 u Rio de Žaneiru, brazilska televizijska voditeljka Ana Marija Braga napravila je lapsus, nazivajući predsednika SAD-a Džoa Bajdena „Bin Ladenom“.
Ukrajinske jedinice protivvazdušne odbrane pokušavaju da odbiju ruski vazdušni napad na Kijev, saopštila je vojna administracija ukrajinske prestonice rano jutros. Američka ambasada u glavnom gradu Ukrajine je zatvorena nakon vesti o značajnom udaru Rusije.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je u obraćanju parlamentu da privremena ruska kontrola nad ukrajinskim teritorijama možda neće biti izbegnuta sve dok je ruski predsednik Vladimir Putin na vlasti.
Nagrada "Raša Plaović", koju Narodno pozorište u Beogradu dodeljuje za najbolje glumačko ostvarenje na svim beogradskim pozorišnim scenama u sezoni 2023/2024, pripala je Radovanu Vujoviću za ulogu Gospodina Matkovića u predstavi "Mister Dolar", po tekstu Branislava Nušića, u dramatizaciji Periše Perišića, režiji Miloša Lolića i produkciji Narodnog pozorišta u Beogradu.
Gojko Baletić koji je glumio sina čuvenog Dimitrija Pantića i Dragana Varagić koja je maestralno tumačila lik Jagodinke Simonović vratili su se na male ekrane u seriji "Sablja"!
Britanska glumica Bel Olivija otvoreno je progovorila o tome šta žene preferiraju kada je reč o dimenzijama muškog polnog organa, ističući da umerenost igra ključnu ulogu i da preterane veličine nisu poželjne.
Video u kojem mama iz Velike Britanije demonstrira ćerki šminku iz 90-ih izazvao je lavinu smeha na TikToku. Uz tanko iscrtane obrve i puder nanet rukama, tinejdžerka nije mogla da sakrije šok – reakcije su postale viralne!
Bivši supružnici Ivan Marinković i Jelena Ilić celo jutro vode brutalni rat, a obezbeđenje ih je opkolilo kako bi sprečilo da njihov sukob preraste u fizički obračun.
Jedan od najpoznatijih kompozitora na našoj sceni, Goran Ratković Rale, večeras je u emisiji "Amidži šou" otkrio zanimljive detalje o kultnom hitu "Lopov".
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.