(FOTO) ŠTA ZNATE O PANČEVCU?! RUŠILI SU GA SRBI, NEMCI, OBNAVLJALI NEMCI I RUSI, PREŽIVEO JE TITA I STALJINA...! Istorija mosta je čudesna!
Podeli vest
Beogradski drumsko-železnički most preko Dunava imao je izuzetan značaj: do 2015. godine bio je jedina veza između prestonice i Vojvodine. Danas se zove Pančevački, a 1946. most je dobio ime po Crvenoj armiji, što je bilo logično i pravedno: upravo su sovjetske železničke vojne jedinice podigle most iz mrtvih
Izgradnja mosta dužine 1,5 km (sa betonskim vijaduktom i inundacionim mostom) započela je 27. oktobra 1933. godine. Gradila su ga nemačke preduzeća, a dobio je ime u čast maloletnog kralja Jugoslavije Petra II.
Milov raspop i poglavar fantomske Crnogorske pravoslavne crkve Miraš Dedeić žestoko se obrušio na SPC i Srbe u Crnoj Gori. On je Srbiju i Republiku Srpsku optužio da se, zaklonjene brigom za sunarodnike, "ponašaju se kao sile i nadahnju beogradske popove po Crnoj Gori da ruše ustavni poredak i otimaju crkve i manastire i kulturnu baštinu"
15.05.2020
17:22
U noći između 10. i 11. aprila 1941. jugoslovenska vojska je minirala most u pokušaju da uspori nemačku ofanzivu, ali okupatori su ga prilično brzo obnovili. U jesen 1944. godine most su uništili Nemci. Prvo su minirali prilaze mostu, a zatim i noseće stubove, jedan za drugim. Ukupno je na dno otišlo oko 20 hiljada tona građevinskog materijala, sve to načičkano minama, avionskim bombama i artiljerijskim granatama.
Dakle, pre početka popravke mosta dno je moralo da se očisti. Jugosloveni su uz rumunsku, mađarsku i bugarsku pomoć počeli da čiste dno, ali nisu nikako mogli da poprave most za kratko vreme. Tada su se i obratili sovjetskom rukovodstvu. 27. septembra 1945. Savet ministara SSSR-a odlučio je da ovaj zadatak da specijalnom građevinskog odeljenju pod brojem 300, a u njega su ušla tri posebna bataljona železničke vojske, brigada minolovaca Dunavske mornarice i 72 rečna plovila različite veličine i tonaže.
Čitavim radom je rukovodio general-poručnik tehničkih vojnih jedinica Vladimir Aleksandrovič Golovko. U Velikom otadžbinskom ratu Golovko je rukovodio Glavnom upravom vojno-građevinskih radova na železnici. Upravo je njegov resor popravljao uništene železničke objekte Sovjetskog Saveza i drugih zemalja koje su bile pod okupacijom fašista.
Pod njegovim rukovodstvom obnovljeno je 2756 velikih i srednjih mostova ukupne dužine od 243.143 metra. Pančevački most nije deo ove statistike, jer je rekonstruisan u posleratnom periodu.
Dužnost glavnog inženjera dobio je jedan od vodećih sovjetskih graditelja mostova - Nikolaj Mihajlovič Kolokolov. Upravo je on napravio plan prema kojem bi se radovi završilil za samo godinu dana. Jugoslovenski inženjeri su smatrali da će radovi trajati najmanje tri i po godine. U prvoj fazi rada - uklanjanju mina - solirali su ronioci. Spuštali su se na dubinu od 12 metara, uzimali smrtonosne trofeje u ruke i izranjali sa njima. Bombe su prenošene čamcima na obalu i tamo detonirane. Ali kada su eksplozivne naprave bile preteške, minirali bi ih pod vodom.
Kada je procenjeno da je na obali uništeno oko 100 tona mina, granata i bombi, plan se promenio. Sada su minolovci čistili dno Dunava. Dva dana, od jutra do kasne večeri, odjekivale su eksplozije.
Tada je rad nastavilo oko 50 sovjetskih i jugoslovenskih ronilaca. Pod vodom je bila prava džungla od srušenih konstrukcija mosta, a ronioci su sekli ono što su mogli na manje delove, a teže predmete su vezivali i podizali dizalicama.
Posao je bio veoma rizičan, što potvrđuje slučaj mladog ronioca Valentina Simonova, koga je pod vodom priklještila gruda gvožđa. Srećom, crevo za dotok vazduha i komunikaciju nije bilo oštećeno, ali ronilac nije mogao sam da se oslobodi. Najiskusniji sovjetski ronilac Fjodor Silka tri puta je pokušao da priđe Simonovu i nije uspeo. Na kraju je pritekao u pomoć Slavko Stanojev, ronilac koji je, kako se govorilo, 20 godina hodao po dnu Dunava.
Stanojev je prvi put ostao pod vodom oko sat vremena. Simonov je u to vreme već prestao da odgovara. Kada je Stanojev isplivao na površinu rekao je da nije u stanju da sam podigne tešku gredu. Sa njim je zaronilo još troje ljudi i uskoro su izvukli Simonova na površinu. On je pod vodom proveo ukupno 36 sati, ali preživeo je.
Posle oporavka u bolnici Stanojev ga je poveo kod svojih rođaka u selo, rekavši da će „planinski vazduh i prijateljska srca završiti ono što nije mogla medicina". Sovjetski i jugoslovenski ronioci su ukupno podigli na obalu 6.000 tona betonskih i metalnih delova porušenog mosta. Zahvaljujući uspešnom rešenju koje su predložili sovjetski inženjeri, na visinu od 28 metara je podignut i pričvršćena centralna metalna konstrukcija dugačka 160 metara, polomljena na dva dela u eksploziji. Ali stubovi mosta nisu bili spremni.
Prilikom postavljanja stubova graditelji su nailazili na ostatke starog mosta, zato je ponovo bila potrebna pomoć ronilaca. Ali brigada graditelja, želeći da uštedi vreme, sama je obavljala sav posao roneći bez specijalnih odela na dubinu od 5 metara. Jugosloveni su govorili da tako mogu da rade samo Rusi. Kada je jedan sovjetski radnik pao sa velike visine i poginuo na njegovu sahranu došle su hiljade Beograćana. Ostale su zapisane ove reči kapetana Josipa Đurašević, rukovodioca srpske brigade:
- U Evropu nije došao samo vojnik neke druge države. Došao je sovjetski ratnik sa svojim idejama o internacionalnom bratstvu, došli su komunisti-internacionalisti. Znamo kako vam je bilo teško u ovom ratu, koliko vas je koštala vaša pobeda. A sada, kad su vam gradovi i sela u ruševinama, došli ste ovde da obnovite Dunavski most. Sada, kada sovjetski narod nema dovoljno hleba, vaša vlada je poslala 50 hiljada tona žita u Beograd. Tako rade samo pravi prijatelji.
U jesen 1946. izgradnja je došla do kraja. Ostalo je samo da se podigne metalna konstrukcija od 160 metara koju su držali na dva velika šlepa. Pet dana se čekalo da se smiri vetar koji je talasao Dunav. Kada je taj trenutak došao, skoro polovina Beograda stajala je na obali. Skandiralo se „Hvala, Rusi", „Živeo SSSR"… a čitava operacija je mogla da propadne pošto je jak vetar poveo barže ka obali.
Međutim, zahvaljujući majstorstvu kapetana Đuraševića, brodovi se nisu nasukali, a metalna konstrukcija je stala na svoje mesto. Neko je predložio da se razbije flaša šampanjca, kao što se radi prilikom porinuća broda. Ali šampanjca nije bilo, razbili su flašu rakije.
Rekonstrukcija mosta je završena 7. novembra 1946, na godišnjicu Oktobarske revolucije. Ali najvažnija ceremonija sa učešćem Tita koji je presekao vrpcu održana je 29. novembra, na godišnjicu proglašenja socijalističke Jugoslavije. Na mostu je zakačen slogan „Živela družba sovjetskog i jugoslovenskog naroda".
Godinu dana kasnije Staljin i Tito su se posvađali. Ime mosta koje je predložio maršal Tito - „Most Crvene armije" promenjeno je u Pančevački. Ali most je ostao, prenosi portal Balkanist!
Nemačka je u Drugom svetskom ratu bez objave rata na današnji dan 6. aprila 1941. godine, napala Kraljevinu Jugoslaviju. Beograd, koji je tri dana ranije proglašen otvorenim gradom, u 6.30 sati napala su 234 bombardera i 120 lovaca. U bombardovanju nastavljenom i naredna dva dana poginulo je oko 2.500 ljudi.
06.04.2024
07:30
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
komentari
zora
pre 3 godine
Pancevac treba srusiti,zadrzati konstukciju u vodi i napraviti nesto modernije. Metalna konstrukcija je uzas? Koristila sam ga dva puta dnevno godinama.
Milov raspop i poglavar fantomske Crnogorske pravoslavne crkve Miraš Dedeić žestoko se obrušio na SPC i Srbe u Crnoj Gori. On je Srbiju i Republiku Srpsku optužio da se, zaklonjene brigom za sunarodnike, "ponašaju se kao sile i nadahnju beogradske popove po Crnoj Gori da ruše ustavni poredak i otimaju crkve i manastire i kulturnu baštinu"
Ukrajinske trupe povukle su se sa svojih pozicija i pobegle iz sela Očeretino u DNR, izjavio je za RIA Novosti Vladimir Rogov, kopredsednik Koordinacionog saveta za integraciju novih regiona.
Portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova izjavila je da će se, u slučaju da se na teritoriji Poljske pojavi američko nuklearno oružje, odgovarajući objekti odmah pridružiti spisku legitimnih ciljeva za uništenje ako dođe do direktnog vojnog sukoba sa NATO-om.
Poslanici Skupštine Srbije usvojili su danas izmene i dopune Zakona o lokalnim izborima kojima se pomeraju rokovi za raspisivanje i glasanje na lokalnim izborima.
Predsednik DS Zoran Lutovac rekao je da je koalicija izgubila jedinstvo jer Dragan Đilas, Zdravko Ponoš i Nebojša Zelenović nisu stali uz odluku većine koja želi na izbore
Direktor na Nova S televiziji Slobodan Georgiev istakao je da izlazak opozicije na lokalne izbore po Srbiji, a bojkot u Beogradu, nema nikakvog smisla!
Do sada su đilasovci pokušavali da ubede narod da je medijska situacija u Beogradu najbolja i da je opozicija navodno pobedila prošle godine, a da je, nasuprot tome, situacija u ostalim mestima po Srbiji očajna! Ipak, sada je došlo do obrta!
Urednik portala European Western Balkan, Aleksandar Ivković govorio je na tajkunskoj televiziji o odluci Dragana Đilasa, Miloša Jovanovića i Zdravka Ponoša da izađu na lokalne izbore po ostatku Srbije, a da u Beogradu izbore bojkotuju
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas u Njujorku da nema nikave snove da "pocepa" opoziciju i ukloni političke protivnike i naglasio da se njegovi snovi tiču samo napretka Srbije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio se iz Njujorka gde je juče govorio na sednici Saveta bezbednosti UN, nakon koje je imao niz bilateralnih sastanaka
Bahato ponašanje đilasovske opozicije i sramni nastu predstavnice privremenih institucija na KiM Vjose Osmani u Savetu bezbednosti UN, komentarisali su gosti Info večeri, zamenik predsednika SRS Aleksandar Šešelj i Rajko Kapelan iz Centra za društvenu stabilnost.
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija juče je podneo redovan izveštaj o situaciji na KiM. Srbija na naučnom nivou odavno je dosegla standarde Evropske Unije. Na ove teme u Dnevniku TV Informer govorio je Stanislav Sretenović iz Instituta za savremenu istoriju.
Napredak ruske vojske u Ukrajini, novi paket američke pomoći i vojnu mehanizaciju Rusije, komentarisali su gosti emisije "Rat uživo", pukovnik Milan Jolović Legenda, Dragoslav Bokan sa Instituta za nacionalnu strategiju i novinar iz Nemačke Vlastimir Vidić.
Još jedno bojno polje otvoreno je u Africi. Izgleda da je došao kraj kolonijalizma. Politiko je objavio da je Amerika doživela poraz u Africi i da tamo više nemaju nikakav uticaj. Na ovu temu u "Info danu" govorili su novinar Dragan Vujičić i izdavač Vesna Pešić.
Kosta K, dečak ubica koji je pre skoro godinu danu u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" koju je pohađao, ubio devetoro učenika i školskog čuvara, šokirao je više puta zaposlene u Klinici za neuropsihijatriju za decu i omladinu gde je u toku njegova psihijatrijska opservacija.
Noa Milivojev (18) iz Kovilja ubijena je u junu prošle godine, suđenje za ovaj svirepi zločin počelo je pre 5 dana, u sudnici su bili prisutni majka i otac ubijene Noe, a optuženi Ognjen Dabetić (34) je doveden iz pritvora u kojem se nalazi od hapšenja.
Prema poslednjim informacijama u teškoj saobraćajnoj nezgodi koja se tokom popodnevnih sati dogodila u širem centru Čačka, pet osoba je povređeno i svi su hospitalizovani u Opštoj bolnici Čačak.
Fudbaleri Crvene zvezde odradili su malopre poslednji trening pred sutrašnji derbi u polufinalu Kupa Srbije, a trener Vladan Milojević ima jasnu sliku kojih startnih 11 će izaći na megdan Partizanu.
Odbojkaši Partizana pobedili su Crvenu zvezdu 3:2 (25:23, 27:25, 22:25, 22:25, 15:13) u dramatičnom četvrtom meču finala plej-ofa izjednačili u seriji na 2:2 i izborili majstoricu na terenu večitog rivala.
Kragujevčanin Pavle Ilić odsudio je 173. večiti derbi bez velikih grešaka! To je sud Dejana Andrejića, posmatrača suđenja burne utakmice u kojoj je Crvena zvezda posle preokreta pobedila Partizan 3:2.
Patrik Pasen, direktor izdavačke kuće "Talma Edišens", podneo je krivičnu prijavu protiv generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga jer je, kako navodi portal "Kernjuz", ovaj Norvežanin "lagao" o događajima koji su doveli do eskalacije rusko-ukrajinskog sukoba.
Velika Britanija namerava da isporuči Kijevu najveći paket vojne pomoći u vrednosti od 500 miliona funti (617 miliona dolara), saopštio je kabinet britanskog premijera. Ali i da će odbrambena industrija države preći na ratni režim.
Bivši službenik ukrajinske Službe bezbednosti, Vasilij Prozorov, izneo je mišljenje da bi susedne države poput Mađarske i Poljske, mogle da "pocepaju" Ukrajinu na različite delove, što bi dovelo do nestanka Ukrajine kao države.
Američki glumac Alek Boldvin istragao je telefon iz ruke antiizraelske agitatorke koja je od njega više puta tražila da izgovori "Slobodna Palestina" u kafiću Maman u Njujorku.
Obožavaoci britanske kraljevske porodice razočarani su jer na Instagram profilu princeze i princa od Velsa nema rođednanske slike princa Luisa koji danas puni šest godina.
Poslednjih godina Ričard Gir (74) se malo povukao iz javnosti, a skoro ga je teško videti i sa suprugom Aleksandrom Silvom, koja je mlađa od njega 33 godine.
Kendži Žirak, popularni pevač iz Francuske, upucan je u noći između 21. i 22. aprila, zbog čega je hitno prevežen i zadržan u bolnici u Bordou, prenose francuski mediji.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.