IZ AUTOMOBILA JE POLETELA KESA SA SMEĆEM PREKO MOSTA! Kako rešiti problem deponija u Beogradu? Evo, šta kažu nadležni...

Poslednjih godina u Beogradu ima sve više divljih deponija, pokazuju podaci Agencije za zaštitu životne sredine

Tako je od 2017. do početka ove godine locirano više od 800 deponija, a iz Agencije upozoravaju da ih možda ima i više, jer mnoge opštine uopšte ne dostavljaju izveštaje o divljim deponijama ili dostavljaju nerealne podatke. Dok nadležni prebacuju odgovornost, rešenja ovog problema još nema.

- Problem kod svake divlje deponije je što nisu obezbeđene na odgovarajući način, a nema ni sistema za prikupljanje određenih otpadnih voda. Zamislite onda kad padne kiša na gomili đubreta, šta se tu sve procedi - kaže za Blic Dušan Vasiljević, međunarodni stručnjak za strateško planiranje u oblasti životne sredine.

Foto: Informer

Opštine kao problem navode novac

Deponija u Vuka Vrčevića samo je jedna od 817 koje su od 2017. prijavljene na teritoriji Beograda, pokazuju podaci Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA).

Istraživanje novinara Blica pokazuje da divljih deponija u glavnom gradu ima sve više. Iako divlje deponije mogu biti opasne po građane, ovaj problem se još nije rešio, a nadležne institucije međusobno "prebacuju lopticu".

Svaka gradska opština ima svoj odsek za komunalne poslove i određeni broj zaposlenih inspektora, čiji je zadatak da pored ostalih komunalnih problema rešavaju i uklanjanje divljih deponija. Budžet za to planira se u okviru ukupnog godišnjeg budžeta opštine, koji joj dodeljuje Grad Beograd.

Neke opštine uspevaju da u okviru svojih redovnih troškova izdvoje sredstva i za čišćenje divljih deponija, dok druge tvrde da zbog njihovog velikog broja to finansijski nisu u stanju.

Slavica Vitorović, šef odseka komunalne inspekcije i izvršenja iz opštine Palilula kaže da na teritoriji ove opštine postoji više lokacija na kojima se formiraju divlje deponije. Prema podacima Agencije od 2017. do početka ove godine na Paliluli je prijavljeno 59 divljih deponija. Problem kod čišćenja je nedostatak novca, tvrde iz opštine.

- S obzirom na teritorijalnu veličinu opštine, kao i veliki broj deponija nema dovoljno finansijskih sredstava za njihovo uklanjanje - kaže za Blic Vitorović.

Na pitanje kolika su sredstva koja je opština Palilula dobila za ovu namenu za svaku u predhodnih pet godina, iz ove opštine kažu da je proteklih pet godina za te namene opredeljeno oko sedam miliona.

Iz Sekretarijata za finansije Beograda objašnjavaju da u odluci o budžetu koju opštine same prave treba da predvide i troškove za uklanjanje divljih deponija. Oni navode da od ukupnog budžeta koje opštine dobiju, na plate otprilike ide od 30 do 40 odsto.

- Ne prenosimo mi njima novac samo za plate i troškove zaposlenih, već i za finansiranje svih poslova za koje su oni nadležni - kažu iz Sekretarijata.

Foto: printscreen

Uključivanje građana

Oko petine stvorenog komunalnog otpada u zemlјi ne sakuplјa se na organizovan način, već završava na jednoj od divlјih deponija, procena je Agencije za zaštitu životne sredine.

Institucije su u rešavanje ovog problema pokušale da uključe i građane.

Ove prijave dostupne su i opštinama koje mogu da reaguju kada vide novu divlju deponiju na svojoj teritoriji.

Iako prikuplja podatke o nesanitarnim i divljim deponijama, Agencija nema nadležnost nad njihovim uklanjanjem, već je uklanjanje divljih deponija u nadležnosti jedinica lokalnih samouprava.

Međutim, sa aplikacije se ne brišu one koje su očišćene, a kako su iz Agencije objasnili to "informatički nije moguće", jer bi zahtevalo da jedinice lokalne samouprave (JLS) stalno dopunjavaju podatke o svojim aktivnostima na uklanjanju divljih deponija. Tako se stiče utisak da su sve na mapi i dalje aktivne, iako su neke možda već i uklonjene.

Da je nedostatak povratne informacije problem, smatra nekadašnji načelnik u Agenciji za zaštitu životne sredine Dejan Lekić.

- Bilo bi dobro kada kliknete na tu tačku na aplikaciji tamo kaže šta se dogodilo sa tim. Dobija se utisak učešća javnosti, svakome je drago da učestvuje u tome i to je to, to je kraj. Smisao prikupljanja te informacije nije da je samo prikupite, već da se nešto po tom pitanju uradi - navodi Lekić.

Foto: RINA

 

Kako divlje deponije mogu da ugroze naše zdravlje

Dušan Vasiljević kaže da svaka deponija na više načina može negativno da utiče na naše okruženje.

- Najpre imamo ocedne vode koje prodiru kroz zemlju i odlaze kroz podzemne vode, one truju dakle zemljište i vode. I ako se tu nalazi neko izvorište ili reka to se cedi u te vodotokove i truje ljude. Zatim, ako dođe do požara, dolazi do oslobađanja metana, a onda i do oslobađanja materija koje su kancerogeni- objašnjava Vasiljević.

Treća opasnost je, dodaje on, raznošenje đubreta koje može da ode na poljoprivredu, na biljke koje se kasnije koriste u ishrani.

Da divlje deponije mogu biti opasne slaže se i Dejan Lekić.

- To su proizvodi koji nakon upotrebe postaju opasan otpad kao što su akomulatori, baterije, led sijalice. Vi nikome ne možete da garantujete kada gori Vinča ili neka druga deponija, da na tom mestu nije nešto od čega on može da umre u narednih pet godina. To je strašno - objašnjava Lekić za Blic.

Vasiljević smatra da je problem i to što mi nemamo pouzdan podatak, uopšte koliko otpada ima u Srbiji, odakle dolazi i šta se sa njim na kraju dešava.

Jedina legalna deponija u Beogradu na koju bi trebalo da se odnosi sav otpad je u Vinči, kojom upravlja kompanija Beo Čista Energija.

Sve vrste đubreta građani mogu tamo odložiti preko JKP Gradska čistoća, uz određenu naknadu. Nekada su te akcije i besplatne, kao što je to za odnošenje kabastog smeća sakog prvog vikenda u mesecu.

Što se cene tiče, evo jednog primera - za odnošenje kabastog smeća nakon renoviranja kupitala, platili biste oko 1.500 dinara. Zanemarljivo u odnosu na 2.000, 3.000 evra koliko košta renoviranje kupatila. A koliko ste time doprineli životoj sredini i lepoti grada- neprocenjivo.

 

Bonus video:

 

 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Pera

pre 1 godinu

Kazne. Novcane. VELIKE!

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari